НАКНАДЕ БАНАКА – узроци и последице

Народна банка Србије, уз сагласност банака, одлучила је да у наредних годину дана банке неће подизати накнаде и провизије,  што је, 11. августа 2022. године, саопштила гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић.

,,Такође, све банке које су подизале своје накнаде и провизије од 1. јануара 2021. године до данас прихватиле су да годину дана, почев од 1. септембра, те провизије и накнаде наплаћују уз умањење од 30 одсто, али не испод висине која је важила пре повећања", истакла је Табаковић.

„Од 1. јануара 2021. године до сада од 21 банке у банкарском сектору Републике Србије које имају пакете рачуна за грађане (пошто Кинеска банка не послује са грађанима) њих 14 извршило је корекцију тарифника (12 банака је мењало тарифнике, између осталог, и у делу накнада за вођење текућих рачуна а две банке су мењале тарифнике али не у делу накнада за вођење текућих рачуна). Тренутна цена корпе основних банкарских услуга је код наведених банака у односу на стање на дан 31. децембра 2020. године према проценама Народне банке Србије повећана за 13 одсто“, наводе у централној банци.

Банке ће, такође, убудуће морати да обавесте НБС „у примереном времену“ о планираним изменама својих тарифника, што је регулисано посебном одлуком централне банке, наводи се у саопштењу.

Овим поводом објављујемо текст Живка Нешића, дугогодишњег директора платног промета у СФР Југославији, односно Србији, док је платни систем организовала и водила држава.

Финансијски систем земље континуирано је урушаван и разграђиван  у последњим деценијама, свесно или несвесно, пре свега по диктату међународних финансијских институција или других центара моћи. У релевантним државним институцијама је то прихватано и образлагано потребом хармонизације нашег система са финансијским системима развијенх земаља тржишне економије. Неки пројекти и модели функционисања финансијског система су код нас експериментално пробани а да нигде у свету нису заживели или су веома ретки, што је резултирало  лошим ефектима. Инсистира се, на пример, на прихватању обрачунске уместо готовинске основе буџетског рачуноводства, што је у примени у веома малом броју земаља.

На рушевинама дотадашњег, уходаног система настајале су нове институције и интересне целине, са израженим интересима страних и домаћих пропагатора реформи, што је резултирало кидањем дотадашњих интегративних веза различитих подсистема у оквиру финансијског система земље. У сукобу различитих интереса, у спроведеним реформама, најгоре су пролазили грађани, са честим образложењем да „не могу сви бити задовољни“. Атак на интерес грађана, да имају ефикасан и јефтин финансијски сервис од стране банака, је и најновије повећање накнада које банке наплаћују за пружене стварне и измишљене услуге својим клијентима.

У процесу реформе банкарског система домаће банке су продате иностраним банкама, којима је дата висока аутономија у вођењу пословне политике, са малим ингеренцијама државе на њихово пословање. Сагласно важећим прописима, банке самостално одређују које финансијске услуге нуде појединим категоријама корисника тих услуга. Банке, такође, имају слободу да одређују цену тих услуга коју су корисници – правна и физичка лица, дужни да плате. Та цена се, мимо одредаба садржаних у уговору закљученом између банке и клијента, често мења без измене уговора, са штурим обавештењима, или без њих.

Продајом домаћих банака држава се одрекла значајног дела сопственог  финансијског система  из којег се, путем кредитирања,  генеришу инвестиције и развој земље. Држава је, самим тим, умањила своје ингеренције  у вођењу, односно контроли инвестиционе политике земље. Пословна политика банака је усмерена пре свега ка остваривању што већег профита а не у подстицање развоја земље. Пуни су екрани реклама за повољне кеш кредите које банке нуде грађанима, али добити кредит за изградњу производног погона „на ледини“ је изузетно дуга и обично неуспешна процедура . У помањкању сигурних пласмана и прихода по том основу банке су посегле за, по грађане најнепопуларнијом мером – повећањем накнада за пружене финансијске услуге клијентима. Тарифиране су чак и фантомске услуге, као: погрешио си ПИН – плати.

Електронско банкарство је данас у Србији веома развијено – убрзани су новчани токови, елиминисана средства у каналима платног промета, разуђен инструментариј облика и начина плаћања,и друго. Унапређен платни систем данас, у односу на електронска плаћања која је СДК започела  80-тих година прошлог века, заснован је на високо софистицираној електронској опреми, што даје могућност даљег унапређења система.

Шта су корисници платних услуга очекивали а шта добили од савременог електронског банкарства. Очекивало се да задата новчана трансакција и трансфер новца са рачуна дужника на рачун повериоца буде извршена ефикасно  и поуздано – што је у највећој мери и постигнуто. Даља очекивања клијената банке била су да цене финансијских услуга буду ниже и прихватљиве, посебно у делу основних услуга – вођење рачуна, пријем уплата, извршавање исплата. До овога није дошло, чак су неке банкарске услуге од нулте тарифе нарасле до 500 динара месечно. Електронско банкарство је довело до својеврсне поделе послова између банке и клијента, тако што је значајан део послова око новчаних трансакција пренет са банке на клијента. Електронски налог данас формира клијент на рачунару или телефону и прослеђује га банци на даље процесирање. Раније је клијент подношењем вирманског налога, уплатнице или било ког другог папирнатог инструмента плаћања на шалтеру банке, препуштао службенику банке да уношењем појединачних елемената са налога (два жиро рачуна, износ, позив на број, сврху плаћања,и др.), креира електронски налог ради даљег процесирања. Уочљив је смањени број шалтерских радника у банкама, из напред наведених разлога. Све ово треба имати у виду када се утврђује цена финансијске услуге коју банка наплаћује од клијента.

Укупне накнаде које клијент плаћа банци на месечном, односно годишњем нивоу треба посматрати и кроз депозитно-кредитни однос клијента и банке. Салдо новчаних средства која се евидентирају на рачунима клијената код банке улазе у кредитни потенцијал банке и њиховим пласманима банка остварује значајан приход. У неким срећнијим временима та средства су клијентима доносила значајне приходе од камате коју су банке плаћале на просечни салдо текућих рачуна клијената.  За вођење текућих рачуна и обављање новчаних трансакција са тих рачуна клијент није плаћао никакву накнаду.  Озбиљном анализом може се утвтдити колико бескаматни депозити на рачунима клијената доносе приходе банкама.

Народна банка Србије је раније а и сада уочила одређену самовољу и маштовитост банака у креирању нових услуга и тарифирању тих услуга значајним износима  накнада. Раније донете а и најновије мере Народне банке усмерене су ка заштити клијената и њиховог стандарда од самовоље банака у одређивању висине накнада за пружене финансијске услуге. Добро је што што се мерама Народне банке зауставља даље повећање висине накнада – привремено на годину дана, односно што се већ извршена повећања умањују за 30% (боље је да су враћена на старо). Посебно значајна  мера је институционализовање  посебаног  платног рачуна преко којег ће банке пружати основне услуге клијентима – вођење рачуна и обављање новчаних трансакција. Наведена мера прецизира гарантовану садржину услуга и накнаду од 150 динара месечно, за овај пакет услуга.

Дугорочно гледано није добро што су мере привремене, на годину дана, јер је питање шта после тог рока. Постоји бојазан да ће банке покушати да са новом тарифом  надокнаде оно што су изгубиле у периоду замрзнуте висине накнада. Актуелно а и дугорочно гледано питање је шта је са висином накнада које плаћају правна лица и зашто су изостале мере које би обухватиле и ову категорију клијената банака. Памтимо времена када су тарифе за новчане трансакције преко рачуна привредних субјеката који су вођени у СДК биле у промилима,  а данас су код банака у високим процентима.

Тешко је прихватити тезу да Народна банка очекује од банака да покажу одговорност и допринесу очувању животног стандарда својих клијената,  савесно пословно понашање и примену добре пословне праксе, односно да банке прихвате позив  Народне банке да у периоду од године дана не повећавају цену платних услуга. Ефектније би било да Народна банка, путем контролних и регулаторних мера и механизама, ограничи самовољу банака и тиме заштити домаћа правна и физичка лица, спречи картелско понашање банака, односно спречи ино-одлив веома значајног профита оствареног  енормним тарифама.  Очекује се да Народна банка предузме неопходне активности на обезбеђивању стабилности финансијског система, чиме би заштитила интересе грађана и привредних субјеката земље.

Живко Нешић, aвгуст 2022. год.