Evropska centralna banka donela udarnu monetarnu meru: Istorijsko povećanje kamatnih stopa u evro-zoni

Evropska centralna banka saopštila je u četvrtak da podiže svoje kamatne stope po drugi put ove godine za 75 poena. Smatra se da je ovo najvažnija mera od kako je evro osnovan.

Prioritet ECB je borba protiv inflacije, koja je dostigla 9,1% u evro-zoni. Cilj je da se ona smanji na manje od 2%. Kamatne stope za glavne operacije refinansiranja, kreditne linije i depozite biće podignute na 1,25%, 1,50% i 0,75% - prenosi francuski Kurie enternasional u svom pregledu štampe.

Centralne banke pod pritiskom

Objavljujući ovu meru u četvrtak, 8. septembra, ECB namerava da se „bori protiv rekordne inflacije, uprkos strahovima da evrozona već ide ka recesiji zbog rastućih cena energenata“, ocenjuje Fajnenšel tajms.

Ovo povećanje, „najveće od 2011.“, drugo je od jula meseca. ECB nije poslušala „rastuće strahove da će monetarna zona pasti u recesiju u narednim mesecima“, dok je Rusija prekinula isporuke gasa kontinentu, objašnjava britanski ekonomski dnevnik.

Tržišta su "uveliko očekivala" tu najavu, ističe CNBC. „Evro je ostao stabilan u odnosu na britansku funtu i blago je porastao u odnosu na dolar. 

ECB, koja definiše monetarnu politiku 19 zemalja zone evra, do ovog leta je „održavala negativne stope od 2014. godine kako bi stimulisala potrošnju“, objašnjavaju američki ekonomski mediji.

Evropska centralna banka još u četvrtak je upozorila da su „verovatna dodatna povećanja ove godine“, primećuje The Wall Street Journal. Ovaj potez „odražava nedavne akcije drugih velikih centralnih banaka, uključujući Federalne rezerve (SAD), za koje se očekuje da će objaviti treće uzastopno povećanje” ovog meseca.

Centralne banke su pod pritiskom, njihove izjave i odluke retko kad su u toj meri bile pod lupom kao u ovom periodu visoke inflacije, podstaknute posledicama rata u Ukrajini i posledicama dvogodišnje pandemije.

„Priznata greška“ potcenjivanja inflacije

„Morali smo da revidiramo naše prognoze, napravili smo greške“, priznala je Kristin Lagard na konferenciji za novinare u Frankfurtu, primećuje britanski Gardijan. Monetarna politika nije svemoćna, smatra predsednica ECB. Podizanje stopa nije jedina strategija koja se sprovodi u uslovima inflacije izazvane pritiscima na cene gasa u Evropi. Kristin Lagard je takođe "pozdravila" planove za reformu cena električne energije, na meniju vanrednog samita ministara energetike EU u petak. Podsetila je da je cilj ostao nepromenjen: inflacija od 2%.

Lagardovoj  je trebalo mnogo vremena da počne da deluje, ali je konačno uspela da napravi korak – piše nemački Handelsblat:

„Mera je suštinska – ali daleko od toga da bude dovoljna – prvo je potrebno da se na duže vreme obuzda inflacija, drugo da se povrati izgubljeno poverenje. Konačno, to je mera ograničenja štete, jer je ECB predugo potcenjivala dinamiku inflacije. Njena uspavanka o 'tranzicionom fenomenu' koju je pevušila javnosti, mimo centralne banke, graničila se sa okretanjem glave od stvarnosti. Lagard je otvoreno priznala ove greške. Iskrenost koja zaslužuje poštovanje.”

Najava novog sveta

I španski El Mundo optužuje ECB za netačna predviđanja:

„Pošto je godinama podsticala lake kredite i niske stopa, monetarna institucija kapitulira je pred znacima da inflacija izmiče kontroli. ... Potreba za “hlađenjem“ privrede, čak i uz rizik da se izazove recesija na evropskom tlu, postala je imperativ. Ovo je najveće povećanje stope u istoriji: 0,75 odsto. ... ECB se može kriviti što je imala mnogo prilika da umereno podiže svoje kamatne stope tokom godina rasta, da bi danas konačno bila primorana da nastavi sa povećanjem bez presedana kada su domaćinstva i preduzeća u teškom stanju i čekaju ih sve teže hipoteke i krediti.”

Druga po veličini ekonomija u EU nije uspela da sprovede velike reforme i sada je na udaru -  piše Opinion, francuski ekonomski dnevnik neoliberalne orjentacije:

„Dakle, dolazi vreme kada novac više nije magičan već tragičan, jer je skup. Za njim sledi katastrofalna povorka: javni dug koji je sve veći, socijalna država paralizovana zbog nesprovođenja reformi, životni standard narušen zastojem ekonomskog rasta... Dok se rat nastavlja pred našim vratima, može da deluje preterano reći da se najavljuje jedan novi svet. Međutim, upravo je to ono što se dešava“.