Evropski mediji o inflaciji: Evropska centralna banka pod pritiskom da poveća kamatne stope

Iz meseca u mesec inflacija u evrozoni nastavlja da premašuje prognoze, prenosi Kurie enternasional.

Rast cena „dostigao je novi rekord, od 8,1 odsto u maju, posle 7,4 odsto u aprilu, što predstavlja dodatni udar na troškove života na kontinentu”, izveštava portal Politiko.

Sve su brojniji „pozivi Evropskoj centralnoj banci (ECB) da poveća kamatne stope“ i da se „ponaša agresivnije kako bi obuzdala cene”.

Inflacija ubrzano raste, uglavnom „zbog hrane i energije, tvrdi Blumberg

Nagli rast troškova života

Prema preliminarnim podacima Evrostata za mesec maj „inflacija je sada četiri puta veća od od dva odsto što je bio cilj ECB za 2022. godinu“.

Inflacija ubrzano raste, uglavnom „zbog hrane i energije, nakon što je invazija na Ukrajinu izazvala porast cena sirovina“, objašnjava Blumberg. Bez ovih najpromenljivijih cena, inflacija bi u maju iznosila 3,8 odsto.

Samo cene energije porasle su za „39,2 odsto u maju” tokom jedne godine, navodi Fajnenšel tajms, „dok su cene prehrambenih proizvoda, alkohola i duvana rasle po godišnjoj stopi od 7,5 odsto”. Širom kontinenta, „nagli rast troškova života podstakao je vlade da najave mere za ublažavanje uticaja na domaćinstva i preduzeća, uključujući subvencije za gorivo, ograničenja cene struje i privremenu pomoć“, podseća britanski ekonomski dnevnik.

Poskupljenja različita po državama

Nisu, međutim, „svi u istom čamcu”. U Estoniji inflacija dostiže 20,1 odsto, što je najviša stopa u grupi od 19 zemalja evrozone, dok se na Malti zadržava na najnižem, na 5,6 odsto.

Francuska je sa 5,8 procenata, morala je da izmeni svoje prognoze nanižeg rasta za prvi kvartal: sa 0 odsto spustila ih je na –0,2 odsto. Tako je Francuska na začelju „zamenila Italiju kao najslabiju ekonomiju“ među velikim evropskim zemaljama.

Ovaj nagli rast cena „dovodi Evropsku centralnu banku u još teži položaj uoči sastanka sledeće nedelje“, primećuje Handelsblat. List dodaje da je ECB „dugo verovala da će inflacija automatski pasti kada nestanu izuzetni efekti pandemije“. Rat u Ukrajini razbio je, međutim, ovu „nadu“.

„Problem inflacije u evro-zoni nastavlja da se pogoršava. Ovi novi podaci dodatno povećavaju pritisak na ECB da okonča svoju hiperstimulativnu monetarnu politiku. Predsednica ECB Kristin Lagard najavila je ukidanje negativnih kamatnih stopa krajem trećeg kvartala“, objasnio je Khristof Veil, ekonomista Komercbanke za dnevnik Handelsblat.

Preliminarna procena koju je u utorak objavio Eurostat, statistička služba Evropske unije, najveća je od početka evidencije za evrozonu 1997. godine. (izvor Eurostat, 01/06/2022)

Da li je inflacija alarmantna?

U Upravnom savetu ECB-a ne slažu se svi oko stepena fleksibilnosti koji treba uvesti u monetarnu politiku.

„I dalje traje rasprava o tome kojim ritmom treba da rastu kamatne stope”, potvrdio je glavni ekonomista ECB Filip Lejn u intervjuu španskim poslovnim novinama Cinko Dias.

„Naša trenutna procena je da su srednjoročni izgledi za inflaciju u skladu sa našim ciljem od dva odsto“, rekao je Lejn.

Inflacija posebno zabrinjava Nemačku koja u kolektivnom pamćenju nosi iskustvo hiperinflacije iz prošlog veka.

„U aprilu su cene u supermarketima prosečno skočile za 8,5 odsto u odnosu na prošlu godinu“, piše Tagesspiegel koji smatra da je to posledica smanjenja isporuka žita iz Ukrajine. List podseća da su se cene žita na međunarodnim tržištima udvostručile u odnosu na jul prošle godine.

Mere za pomoć građanima

Ne iskljuujući mogućnost da se stvari pogoršaju, nemačka vlada je predvidela mere podrške  privredi i stanovništvu, piše Zidojče cajtung. Odobrene su mere od 300 evra pomoći po poreskom obvezniku i sto evra po detetu.

U Francuskoj se inflacija ubrzala i u maju je dostigla 5,2 odsto na godišnjem nivou. Prvi put od septembra 1985. godine, inflacija je prešla pet odsto. Porasle su cene robe široke potrošnje – prenosi ekonomski dnevnik La Tribin.

Francuska vlada najavila je uspostavljanje „Tarifnog štita“ koji obuhvata zamrzavanje cena gasa i nafte. Paket mera koje treba da olakšaju inflatorni udar podrazumeva i povećanje penzija i socijalnih davanja kao i „prehrambeni ček“ za  domaćinstva sa najnižim primanjima.

Slične mere pomoći građanima sa najnižim primanjima predvidjene su i u Italiji i Šapniji.

Poredeći se sa susedima, francuski La Tribin piše da je u Španiji inflacija u martu dostigla 9,8 odsto, što je najviši nivo u ovoj zemlji u poslednjih 37 godina.

U Italiji su u maju, pre svega zbog rasta troškova energije, cene robe široke potrošnje porasle za 6,9% na godišnjem nivou.

U Velikoj Britaniji je inflacija je u aprilu dostigla najviši nivo u poslednjih 40 godina, od 9% tokom jedne godine.