Francuski Le Monde: Eksplozija cena energije u Evropi

Cene gasa na međunarodnim tržištima učetvorostručile su se od aprila ove godine, što je pogodilo budžete kako domaćinstava tako i preduzeća – prenosi francuski dnevnik Le Monde. List ocenjuje da se poskupljenje proširilo na sve izvore energije i da postoji rizik da ovo stanje duže traje.

Za evropske privrede, koje se oporavljaju od pandemije, ovo poskupljenje energije predstavlja težak udar.

Poskupljenja struje, gasa, uglja, benzina

U Španiji su računi za struju povećani 37 odsto samo za godinu dana. U Italiji je najavljeno da će od septembra tromesečni računi biti uvećani – za gas 30 odsto, a za struju 40 odsto.

U Belgiji, u kojoj su cene energije i do sada bile najveće u Evropi, smatra se da svako peto domaćinstvo živi u periodu uoči zime u „energetskom siromaštvu“.

Vlade evropskih država primorane su da reaguju. U Španiji je država smanjila PDV (porez na dodatnu vrednost) i poreske takse na račune za struju. U Italiji je 23. septembra vlada odvojila tri milijarde evra za niz hitnih mera kako bi najsiromašnijim domaćinstvima i malim preduzećima nadoknadila trošak za povećanje cena energije. Svima je privremeno smanjen PDV.

U Francuskoj će u decembru „energetski ček“ od 100 evra (pomoći) dobiti šest miliona domaćinstava.

Belgija, Grčka i Portugalija takođe razmišljaju o merama pomoći.

Komesar EU za energiju, Estonac Kadri Simson, najavio je u Briselu da će uskoro objaviti mere koje države mogu da preduzmu kako bi ublažile udar zbog visokih računa, a da pri tom ostanu u okvirima pravila o konkurenciji.

Le Monde prenosi da sve vlade nisu zadovoljne ovim odgovorom Evropske komisije, pogotovu Španija koja traži održavanje samita EU posvećenog poskupljenju energije.

U Španiji struja šest puta skuplja nego početkom godine

Poskupljenje gasa povlači za sobom poskupljenje ostalih goriva. Za godinu dana za dva i po puta je poskupeo ugalj koji se i dalje upotrebljava u brojnim električnim centralama. Bezolovni benzin je koštao 26 centi, a sada je 1,67 evra litar.

Prvi simptomi „energetske groznice“ pojavili su se krajem proleća u Španiji. Megavatčas je koštao trideset evra početkom godine da bi u junu dostigao cenu od 90 evra – izveštava Le Monde.  

Demonstracije protiv poskupljenja električne trajale su celo leto u Španiji.

„Elektro-kompanije nas kradu, vlada je njihov saučesnik“, pisalo je, između ostalog, na transparentima. Cene su, međutim, nastavile da rastu da bi polovinom septembra megavat po času dostigao 190 evra što je šest puta više nego početkom godine.

Španska vlada se našla pod pritiskom potrošača, pod pritiskom Podemosa - svog koalicionog partnera sa krajnje levice i desnih stranaka iz opozicije. Vlada je preduzela drakonske mere: smanjeni su porezi na potrošnju struje, a za tarifu za prirodni gas postavljeno je ograničenje kada je reč o porodicama i malim i srednjim preduzećima. Takođe, dodatna taksa je uvedena za proizvođače struje što bi trebalo vladi da omogući priliv u vrednosti od 2,6 milijardi evra.

Država u Britaniji pokriva deo gubitaka

Posledice ovog rasta cena su ponekad neočekivane. U Velikoj Britaniji morale su da obustave rad mnoge fabrike đubriva koje tokom proizvodnje upotrebljavaju mnogo gasa jer po oceni uprava više nisu rentabilne.

Čitava grana britanske privrede je ugrožena zbog nedostatka gasa. Vlada u Londonu je zato odlučila da „pokrije“ gubitke tokom tri nedelje što je omogućilo ponovno pokretanje proizvodnje.

Le Monde navodi da u Velikoj Britaniji jedno za drugim bankrotiraju preduzeća koja koja prodaju struju. Ta preduzeća sama ne proizvode struju nego je kupuju na veliko i onda prodaju domaćinstvima.

Kada skaču cene, troškovi se drastično povećavaju, ali ne i prihodi. Šest takvih preduzeća, koja snabdevaju milion i po domaćinstava – već je bankrotiralo. Njihovi klijenti i dalje imaju pristup gasu i struji a njihovi će računi biti prebačeni na druga preduzeća.

Skupoća i energetska tranzicija

U Nemačkoj je zbog skoka cena izbila polemika oko subvencija za obnovljivu energiju u kontekstu energetske tranzicije. U Nemačkoj je struja skupa  delimično i zbog toga što se iz nje finansira prelazak na čistu energiju.

U isto vreme ova velika poskupljenja gasa praćena su sličnom pojavom: nedostatkom sirovina. Uporedo sa kampanjom vakcinacije koja napreduje, ekonomije se otvaraju i raste potražnja. Uz sve ovo letos nije bilo mnogo vetra što je znatno smanjilo proizvodnju energije iz vetrenjača. Zato je bilo neophodno upotrebljavati gas da bi se nadoknadio manjak.

Le Monde navodi da je „u ovim napetim okolnostima Rusija, kao veliki izvoznik gasa, osumnjičena da profitira“ kako bi nametnula Evropi smanjenje potrošnje. Međunarodna agencija za energiju ocenila je 21. septembra da bi „prvi snabdevač Evrope gasom“ mogao „više da učini“.

Evropa, koja uvozi najveći deo svog gasa, suočena je sa „neonormalno praznim zalihama za ovaj period godine“ i „zima će izgleda biti komplikovana“.