MAKRON: BREGZIT KRIV ZA MIGRANTSKU KRIZU
Kriza u kompaniji zbog kolapsa pomoći u Gazi, piše Vol strit džornal. Francuski predsednik okrivio Bregzit za migrantsku situaciju u La Manšu, donosi Dejli telegraf. Zelenski traži hitne sankcije Rusiji kako bi se sprečilo dalje finansiranje rata, prenosi Ukrinform. BRICS potvrdio uticaj u multipolarnom svetu, objavljuje RT. Ubijena deca dok su čekala hranu u Gazi, izveštava Arab njuz. Nove optužbe Vašingtona kako bi se ograničio razvoj Kine, piše Global tajms
(ilustracija, Sporazum o vraćanju migranata u Francusku, zasnovan na principu „jedan ulazi, jedan izlazi“ koji se suočava sa ozbiljnim pravnim izazovima, obuhvatiće samo deo ilegalnih prelazaka i još nije dobio saglasnost Evropske unije, objavljuje Dejli telegraf)
"Boston konsalting grup" suočava se sa najvećom krizom u istoriji zbog učešća u humanitarnom projektu u Gazi koji je izazvao brojne žrtve među Palestincima. Francuski predsednik okrivio je Bregzit za eskalaciju migrantske krize u La Manšu. Volodimir Zelenski pozvao je na hitno pooštravanje sankcija Rusiji kako bi se ograničila njena sposobnost finansiranja rata. Na samitu BRICS-a u Riju potvrđen je rastući uticaj ove organizacije u oblikovanju novog svetskog poretka. U Gazi je zabeleženo ubistvo osamoro dece dok su čekala na hranu, što je izazvalo oštru osudu UNICEF-a. Republikanci u SAD optužili su Kinu za nezakoniti prenos tehnologije kroz stipendijski program, što stručnjaci tumače kao pokušaj ograničavanja kineskog razvoja.
Kriza u kompaniji zbog kolapsa pomoći u Gazi
Kriza u kompaniji „Boston konsalting grup“, izazvana učešćem u humanitarnom projektu u Gazi, eskalirala je u četvrtak kada su dva visoka partnera napustila rukovodeće pozicije zbog svoje povezanosti s tim projektom, piše Vol strit džornal. Kompanija se prošle jeseni uključila u inicijativu za distribuciju pomoći koju podržava Izrael a koja je izazvala široke kritike, dok su lokalne zdravstvene vlasti izvestile da su izraelske trupe u poslednjih nekoliko nedelja ubile stotine Palestinaca koji su tražili pomoć u blizini humanitarnih punktova. Ovaj projekat u Gazi izazvao je najveću krizu u skoro šest decenija dugoj istoriji kompanije.
Predsednik SAD Donald Tramp preti uvođenjem carina od 50 odsto na brazilski uvoz, koristeći ovu meru kao sredstvo političkog pritiska, što odstupa od višedecenijskih svetskih ekonomskih normi i nema veze sa trgovinom, objavljuje Vol strit džornal. Kao razlog za carine koje stupaju na snagu 1. avgusta, on navodi suđenje svom bliskom političkom savezniku, bivšem brazilskom predsedniku Žairu Bolsonaru. Ovim potezom Tramp nastavlja da koristi carine za ostvarivanje političkih ciljeva na račun najveće privrede Latinske Amerike.
Bregzit kriv za problem sa migrantima
Francuski predsednik Emanuel Makron okrivio je Bregzit za migrantsku krizu u La Manšu, tvrdeći da je britanski narod „prevaren lažima“ tokom referenduma 2016. godine. Sporazum o vraćanju migranata u Francusku, zasnovan na principu „jedan ulazi, jedan izlazi“ koji se suočava sa ozbiljnim pravnim izazovima, obuhvatiće samo deo ilegalnih prelazaka i još nije dobio saglasnost Evropske unije. Objavljivanje ovog sporazuma usledilo je nekoliko sati nakon što je Dejli telegraf izvestio da francuska policija nije zaustavila više od 600 migranata koji su u malim čamcima prešli kanal.
Velika Britanija i Francuska nadgledaće ukrajinske vazdušne i morske prostore ukoliko se potpiše sporazum o prekidu vatre s Rusijom, piše Dejli telegraf u zasebnom tekstu. Dve zemlje takođe će obučavati ukrajinske trupe u okviru planova za novu „Multinacionalnu snagu Ukrajine“. Britanski premijer Kir Starmer objavio je da će misija u prvoj godini delovanja imati štab u Parizu, pre nego što se preseli u London.
Hitno uvesti nove sankcije Rusiji
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski istakao je hitnu potrebu za dodatnim sankcijama protiv Rusije kako bi se produbio budžetski deficit Kremlja za vođenje rata, izjavio je on na konferenciji o obnovi Ukrajine u Rimu, piše novinska agencija Ukrinform. Zelenski je naglasio da Rusija planira da potroši 300 milijardi dolara na rat sledeće godine, ali da sankcije mogu da ograniče njenu sposobnost za finansiranje takvih vojnih troškova. Ukrajinski predsednik je dodao da ruska vojska trenutno ima 1,2 miliona vojnika, dok Vladimir Putin želi da poveća njihov broj na 1,5 miliona, i pozvao partnere da pooštre sankcije i tako primoraju agresora na pregovore.
Ukrajinsko Ministarstvo finansija dobilo je 10. jula 2025. milijardu evra u državni budžet od Evropske unije, u okviru inicijative G7 za ubrzanje izvanrednih prihoda za Ukrajinu, saopštilo je ministarstvo a prenosi Ukrinform. Ovi fondovi omogućiće finansiranje prioritetnih budžetskih rashoda u socijalnom i odbrambenom sektoru, podržati makroekonomsku stabilnost i pomoći obnovu ključne infrastrukture, izjavio je ministar finansija Sergij Marčenko, naglasivši da je to ključna investicija za jačanje finansijske otpornosti Ukrajine i otpor agresoru.
Šta se upravo desilo na BRICS-u
U Riju de Žaneiru održan je 17. samit BRICS-a koji je potvrdio sve veći politički uticaj ove organizacije i njenu ambiciju da oblikuje novi multipolarni svetski poredak, piše ruska mreža RT u tekstu pod naslovom „Zapad treba da se uplaši od onoga što se upravo desilo na BRICS-u“. Rusija koju je predstavljao ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, aktivno je učestvovala u radu samita, dok je predsednik Vladimir Putin putem video-veze istakao da liberalni model globalizacije gubi snagu, uz sve izraženiji pomak centra ekonomske i političke aktivnosti ka zemljama globalnog juga. Samit je rezultirao usvajanjem 126 zajedničkih obaveza u ključnim oblastima poput reforme globalnog upravljanja, restrukturiranja međunarodnih finansijskih institucija, zdravstva, klimatskih inicijativa, veštačke inteligencije i održivog razvoja.
Tenzije su eksalirale u Tripoliju, prestonici Libije, poslednjih meseci, jer su se političke frakcije i naoružane grupe sukobile nakon dužeg perioda mira. Krvavi okršaji na ulicama grada pokazuju da zemlja, u kojoj više od decenije traju borbe za vlast i nemiri, još nije blizu jedinstva, stabilnosti i vladavine prava, uprkos naporima UN da podrže izbore, izradu ustava i reorganizaciju državnih struktura a dok zapad samo „sleže ramenima“. Novi sukobi su izbili u noći 13. maja, kada su se različite frakcije međusobno sukobile.
Neoprostivo ubistvo porodica koje traže pomoć
Osamoro dece, ubijenih dok su čekali na hranu ispred zdravstvene klinike, nalazi se među 52 nove žrtve izraelskih napada na Gazu u četvrtak, saopštila je tamošnja civilna odbrana a objavljuje Arab njuz. Među 17 poginulih u napadu na Deir Al-Balah bila su i deca, uključujući jednogodišnjeg dečaka čija je majka, teško povređena, rekla da je nekoliko sati ranije izgovorio prve reči, navodi UNICEF. „Nijedan roditelj ne bi smeo da doživi takvu tragediju“, izjavila je direktorka UNICEF-a Ketrin Rasel, dodajući da je ubistvo porodica koje traže pomoć za preživljavanje, neoprostivo.
Snage UNIFIL-a napadnute su u četvrtak u gradu Aitat, južno od reke Litani, od strane meštana koji su tvrdili da je patrola UN ušla u oblast Vadi Džilu bez pratnje libanske vojske. Prema snimcima očevidaca, grupa pojedinaca blokirala je put patroli, zahtevajući da se vrati sa pratnjom libanske vojske, ali je patrola odbila, što je dovelo do direktnih sukoba, piše Arab njuz. Pripadnici UNIFIL-a bacili su dimne bombe i suzavce kako bi rasterali masu.
Očajnički pokušaj Vašingtona da ograniči razvoj Kine
Republikanci u Predstavničkom domu SAD optužili su Kineski stipendijski savet (KSS) za navodni nezakoniti prenos tehnologije, pozivajući sedam američkih univerziteta da prekinu saradnju sa ovim dugogodišnjim obrazovnim programom, objavljuje Global tajms. Ova inicijativa, opravdavana „nacionalnom bezbednošću“, otkriva očajnički pokušaj Vašingtona da ograniči razvoj Kine kroz „akademsko razdvajanje“, što će, kako upozorava kineski stručnjak Li Hajdong, oslabiti naučnu konkurentnost i globalno akademsko liderstvo SAD.
U Pekingu je u četvrtak počeo ministarski sastanak „Globalnog dijaloga civilizacija“, posvećen značaju kulturne raznolikosti i uzajamnog učenja za napredak čovečanstva, piše Global tajms. Dvodnevni skup pod nazivom „Očuvanje raznolikosti ljudskih civilizacija za svetski mir i razvoj“ okupio je više od 600 gostiju iz 140 zemalja i regiona. Na paralelnim podforumima, učesnici će istraživati ključnu ulogu razmene između civilizacija u izgradnji inkluzivnog sveta, podsticanju globalnog razvoja i prosperiteta, kao i unapređenju kulturnog nasleđa, inovacija, razumevanja među narodima, naučno-tehnološkog napretka i akademske saradnje.
