VIŠE OD 17 MILIONA LJUDI U JEMENU NA UDARU GLADI
Zloglasni zatvor u Siriji nekada mesto masovnih pogubljenja, piše Vol strit džornal. Britanski nezaposleni primaće naknadu veću od prihoda radnika na minimalcu, objavljuje Dejli telegraf. Masovni ruski napad na Kijev tokom noći, prenosi Ukrinform. Kremlj smireno dočekao Trampovu kritiku, donosi RT. Deca u Jemenu u opasnosti od trajnih fizičkih i kognitivnih oštećenja zbog neuhranjenosti, izveštava Arab njuz. Kina potvrđuje status ključnog pokretača globalne ekonomije, stoji u Čajna dejli
(ilustracija, Kremlj smireno dočekuje oštru retoriku američkog predsednika Donalda Trampa i namerava da nastavi dijalog sa Vašingtonom, prenosi RT)
U sirijskom zatvoru Sajdnaja svakog meseca su se vršila masovna pogubljenja. Nezaposleni u Britaniji koji primaju socijalne naknade, uskoro će imati veći prihod od radnika na minimalnoj plati. Rusija je izvela masovan napad na Ukrajinu tokom noći, ispalivši 18 raketa i oko 400 dronova, pri čemu su poginule dve osobe u Kijevu. Kremlj je smireno odreagovao na kritike američkog predsednika, ističući da Rusija nastavlja dijalog sa SAD uprkos oštroj retorici. Više od 17 miliona ljudi u Jemenu pati od gladi, uključujući više od milion dece mlađe od pet godina. Kina završava svoj 14. petogodišnji plan sa impresivnim rezultatima, potvrđujući svoju ulogu glavnog pokretača svetske ekonomije.
Zloglasni zatvor u Siriji
U zloglasnom zatvoru Sajdnaja u Siriji pod režimom Bašara al-Asada, pogubljenja su postala uobičajena rutina. Svakog meseca, oko ponoći, stražari su prozivali imena osuđenika, obično desetine njih odjednom, stavljali im omče oko vrata i izvlačili stolice ispod njihovih nogu uz škripu koja je odjekivala zgradom. Zvuci gušenja dopirali su do obližnjih ćelija, dok su zatvorenici slušali kako osuđeni umiru, piše Vol strit u reportaži o ovom zloglasnom mestu.
Od dvadeset talaca za koje se veruje da su živi u rukama Hamasa u Gazi, pregovori o primirju predviđaju oslobađanje samo desetoro, što Izrael suočava s mučnim izborom ko će biti spasen, piše još Vol strit džornal. Anat Angrest, majka zarobljenog vojnika Matana Angresta (22), koji je povređen, uporedila je situaciju sa „Šindlerovom listom“, izražavajući nerazumevanje kako država može da odluči ko će ostati u paklu. Ova odluka izaziva duboku dilemu u izraelskom društvu pred složenim pregovorima o prekidu vatre.
Naknada za nezaposlene veća nego minimalac
Osobe bez posla u Velikoj Britaniji koje primaju naknadu zbog bolesti, uskoro će dobijati 2.500 funti godišnje više od radnika na minimalnoj plati, pokazuju podaci. Britanski Institut za socijalnu pravdu utvrdio je da će nezaposleni primalac univerzalnog kredita sa prosečnom stambenom naknadom i isplatom za zdravstvene poteškoće imati prihod od 25.000 funti u periodu 2026-27. godine. Poređenja radi, radnik zaposlen puno radno vreme na nacionalnoj životnoj plati zaradiće oko 22.500 funti nakon plaćanja poreza i nacionalnog osiguranja, piše Dejli telegraf.
Svakog dana ove godine zatvara se po jedna pivnica u Velikoj Britaniji jer poreski pritisak vlasti čini poslovanje neisplativim, upozoravaju vlasnici a objavljuje Dejli telegraf. Britanska asocijacija za pivo i pivnice predviđa da će do kraja godine biti zatvoreno 378 pivnica u Engleskoj, Velsu i Škotskoj, što je porast u odnosu na 350 zatvorenih prošle godine. Ovaj talas zatvaranja smanjiće broj pivnica na najniži nivo u poslednjih sto godina, dok svaka treća funta potrošena na pivo i hranu odlazi na porez, navodi asocijacija.
Masovan napad na Kijev tokom noći
Rusija je tokom noći izvela masovan kombinovani napad na Ukrajinu, ispalivši 18 raketa, uključujući balističke, i oko 400 napadnih dronova, od kojih je gotovo 200 bilo tipa „šahed“, izjavio je predsednik Volodimir Zelenski a prenosi novinska agencija Ukrinform. Glavna meta bili su Kijev i kijevska oblast, ali su pogođeni i Černihiv, Sumi, Poltava, Kirovohrad i Harkov, naveo je Zelenski. Nažalost, dve osobe su poginule u Kijevu a trenutno je poznato da je 16 ljudi povređeno, dodao je predsednik.
Konferencija za obnovu Ukrajine koja danas počinje u italijanskoj prestonici, okupila je oko 5.000 učesnika, piše Ukrinform. Događaj zajednički organizuju vlade Ukrajine i Italije a uključuje gotovo 100 vladinih delegacija i 40 delegacija međunarodnih organizacija, uključujući finansijske institucije. Na konferenciji govore predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, italijanska premijerka Đorđa Meloni, poljski premijer Donald Tusk, nemački kancelar Fridrih Merc, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i drugi visoki zvaničnici, dok se u Rimu, uz glavni program, odvijaju brojni bilateralni sastanci i događaji sa političarima, predstavnicima oko 2.000 preduzeća, lokalnim vlastima i organizacijama civilnog društva.
Kremlj dočekao Trampovu kritiku smireno
Kremlj smireno dočekuje oštru retoriku američkog predsednika Donalda Trampa i namerava da nastavi dijalog sa Vašingtonom, izjavio je juče portparol Dmitrij Peskov. Tramp je u utorak izrazio nezadovoljstvo ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, optužujući ga da ne želi da reši sukob u Ukrajini, iako je u telefonskim razgovorima, od kojih je poslednji vođen prošle nedelje, Putin delovao ljubazno, ali bez suštinskog napretka, podseća ruska mreža RT. Peskov je za Trampove komentare odgovorio da ih Rusija doživljava smireno, uz napomenu da je američki predsednik poznat po oštrom stilu izražavanja.
Rusija vodi globalni sukob sa zapadom koji nadilazi okvire Ukrajine, smatra Dmitrij Trenin sa Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose, naglašavajući da je za Moskvu pravi rat tek počeo. Obnovljeni dijalog između Rusije i Sjedinjenih Država, prekinut za vreme prošle administracije, obuhvata više od ukrajinskog pitanja, uključujući razgovore o geopolitičkoj stabilnosti, transportu i sportu. Iako izjave Donalda Trampa deluju teatralno i kontradiktorno, one nisu same po sebi ni naklonjene ni neprijateljske Rusiji, ali njegova prilagodljivost američkom establišmentu ukazuje na promenu u odnosu na očekivanu „Trampovu revoluciju“, stoji u ovoj kolumni na RT.
Više od 17 miliona ljudi u Jemenu gladno
Više od 17 miliona ljudi u ratom razorenom Jemenu suočava se s glađu, uključujući više od milion dece mlađe od pet godina koja pate od životno ugrožavajuće akutne neuhranjenosti, izjavio je u sredu šef humanitarnih poslova UN Tom Flečer a prenosi Arab njuz. On je na sednici Saveta bezbednosti UN upozorio da se kriza sa snabdevanjem hranom u najsiromašnijoj arapskoj zemlji pogođenoj građanskim ratom, pogoršava od kraja 2023. Broj gladnih može da poraste na više od 18 miliona do septembra, dok bi broj dece s akutnom neuhranjenošću mogao dostići 1,2 miliona početkom sledeće godine, ostavljajući mnoge u opasnosti od trajnih fizičkih i kognitivnih oštećenja.
Dok Izrael i Hamas nastavljaju pregovore o primirju, Izrael zahteva da zadrži trupe u južnom koridoru Gaze, što bi moglo ugroziti dijalog, piše Arab njuz. Izraelski zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman jer nije ovlašćen da govori o pregovorima, izjavio je da je sporno pitanje zadržavanje snaga u zoni tokom 60-dnevnog primirja, uključujući i koridor Morag koji preseca Gazu. Zadržavanje uporišta u ovom koridoru ključni je deo izraelskog plana da stotine hiljada Palestinaca premesti južno na uski pojas uz granicu sa Egiptom, u takozvani „humanitarni grad“, što kritičari vide kao uvod u prisilno raseljavanje gotovo dva miliona stanovnika Gaze i dugoročnu kontrolu nad tom teritorijom.
Kina ključni pokretač globalnog rasta
Kineski 14. petogodišnji plan (2021–2025), tokom kojeg je zemlja ostvarila značajan napredak u ispunjenju ciljeva ekonomskog i društvenog razvoja, završava se ove godine. Bruto domaći proizvod dostići će oko 140 biliona juana (19,5 biliona dolara) u 2025, čime zemlja potvrđuje svoju ulogu ključnog pokretača globalnog ekonomskog rasta, uz snažniju podršku merama za podsticanje potrošnje i poverenja građana, saopštili su zvaničnici i ekonomisti a objavljuje Čajna dejli.
Predsednik Kine Si Đinping i prvi čovek Bolivije Luis Arse razmenili su u sredu čestitke povodom 40. godišnjice uspostavljanja diplomatskih odnosa, piše Čajna dejli. Si je istakao da su Kina i Bolivija dobri prijatelji i braća, te da su odnosi dve zemlje, uprkos promenljivim međunarodnim okolnostima, tokom četiri decenije očuvali snažan zamah razvoja. Dve strane pružaju jedna drugoj čvrstu podršku po pitanjima ključnih interesa i značajnih problema, dok je visokokvalitetna saradnja u okviru inicijative „Pojas i put“ donela obilne rezultate, učvršćujući prijateljstvo oba naroda.
