AMERIČKI SENATOR NAJAVIO SANKCIJE RUSIJI, KINI I INDIJI
Tramp planira obnovu isporuke oružja Ukrajini zbog ruskih napada, piše Vol strit džornal. Makron zahteva od Starmera smanjenje privlačnosti Britanije za migrante, objavljuje Dejli telegraf. SAD najavljuju sankcije protiv Rusije, kao i Kine i Indije koje koriste njene energente, prenosi Ukrinform. Lider SAD nezadovoljan Putinovom nespremnošću za mir, stoji u RT. Iz Katara poručuju da pregovori o primirju u Gazi zahtevaju više vremena, izveštava Arab njuz. Kineska privreda može da izdrži spoljne potrese, donosi Global tajms
(ilustracija, Katar je u utorak saopštio da je potrebno više vremena za pregovore o primirju u Gazi između Izraela i Hamasa, uprkos optimizmu američkog predsednika o mogućem napretku, piše Arab njuz)
Donald Tramp razmatra slanje dodatnih sistema „patriot“ Ukrajini zbog nezadovoljstva nastavkom ruskih vazdušnih napada. Francuski predsednik zahteva od britanskog premijera da smanji privlačnost Velike Britanije za migrante koji prelaze Lamanš. Republikanski senator Lindzi Grejem najavio je paket sankcija protiv Rusije, kao i Kine i Indije zbog kupovine ruskih energenata. Američki predsednik izrazio je sumnju u spremnost Kremlja za mir u Ukrajini, ističući da sukob uzrokuje velike žrtve. Katarski pregovarači saopštili su da nema značajnog pomaka u pregovorima o primirju u Gazi uprkos Trampovom optimizmu. Kineski premijer Li Ćang istakao je da je kineska privreda dovoljno jaka da može da izdrži spoljne udare i održava stabilan rast.
Tramp gubi stpljenje za Putina
Rusija mesecima pokušava da pridobije predsednika SAD Donalda Trampa laskanjem, obećanjima o ekonomskoj saradnji i uveravanjima o želji za mirom, dok istovremeno pojačava napade na Ukrajinu. Ta strategija pokazuje znake slabljenja, jer Tramp, nezadovoljan nastavkom ruskih vazdušnih udara, planira da obnovi isporuke oružja Kijevu. Prema izveštaju Vol strit džurnala, Tramp razmatra slanje dodatnog sistema protivvazdušne odbrane „patriot“ Ukrajini.
Predsednik SAD odložio je uvođenje recipročnih carina do 1. avgusta pošto su ga savetnici, uključujući ministra finansija Skota Besenta, uverili da bi dodatno vreme omogućilo sklapanje trgovinskih sporazuma, piše Vol strit džornal. Administracija, predvođena Besentom, napredovala je u pregovorima sa partnerima poput Indije i Evropske unije, što je uticalo na odlaganje prvobitnog roka. Donald Tramp je u ponedeljak produžio pauzu za tri nedelje i poslao pisma sa upozorenjima o carinskim stopama koje će zemlje sačekati tog dana.
Makron prvi put u Britaniji od Bregzita
Francuski predsednik Emanuel Makron zahteva da britanski premijer Kir Starmer učini Veliku Britaniju manje privlačnom za migrante koji prelaze Lamanš, kako bi se postigao dogovor o razmeni migranata. Makron smatra da je Velika Britanija kriva za rekordni broj čamaca koji prelaze kanal i izneo je tri ključna zahteva za smanjenje privlačnosti ostrva, izveštava Dejli telegraf. Tokom prve zvanične posete evropskog lidera Velikoj Britaniji od Bregzita, Makron i Starmer razgovarali su o sporazumu koji bi omogućio legalni povratak ilegalnih migranata u Francusku, ali pet zemalja EU izrazilo je zabrinutost da bi to povećalo priliv migranata kod njih.
Prvi čovek SAD preti da će produbiti trgovinski rat, najavljujući nove carinske mere protiv azijskih zemalja, uprkos skorašnjem dogovoru s Kinom, podseća Dejli telegraf. Nametnuvši carine Japanu i Južnoj Koreji, on žuri da sklopi niz sporazuma sa Indonezijom, Tajlandom i Kambodžom, ograničavajući kineski izvoz na azijska tržišta. Ekonomista Nil Širing iz „Kapital ekonomiksa“ upozorava da ovo nije prolazni trgovinski sukob, već izraz trajnog rivalstva između dve najveće svetske ekonomije.
Uskoro sankcije protiv Rusije, Kine i Indije
Republikanski senator Lindzi Grejem objavio je da će američki Senat uskoro usvojiti paket strogih sankcija usmerenih protiv Rusije, ali i Kine i Indije, najvećih kupaca ruskih energenata. Grejem je, kako prenosi ukrajinska novinska agencija Ukrinform, istakao da predsednik Donald Tramp pravilno uviđa igre koje vodi Vladimir Putin, te da će Senat brzo delovati na zakonu o sankcijama protiv zemalja koje kupuju ruske energetske proizvode i time finansiraju Putinovu ratnu mašineriju. Naglasio je da je vreme da se promeni pristup prema Putinu i onima koji podržavaju njegovu vojnu mašineriju.
Evropska unija razmatra osnivanje fonda od 100 milijardi evra za podršku Ukrajini, dok rat sa Rusijom ne pokazuje znake jenjavanja, prenosi Ukrinform. Taj novac mogao bi da postane deo predloga EU za sledeći sedmogodišnji budžet koji će biti predstavljen krajem ovog meseca. Ukoliko ga članice prihvate, isplata bi počela 2028. radi stalne finansijske pomoći ratom pogođenoj zemlji. Od početka ruske invazije, EU je Ukrajini obezbedila gotovo 160 milijardi evra podrške, uključujući fond od 50 milijardi evra za grantove i zajmove do 2027, kao i kreditni aranžman od 50 milijardi evra zajedno sa zemljama G7, zasnovan na prihodima od zamrznute imovine ruske Centralne banke.
Američki predsednik nezadovoljan
Američki predsednik Donald Tramp priznao je da se sukob u Ukrajini pokazao težim za rešavanje nego što je očekivao, izjavivši da ne veruje da je ruski predsednik Vladimir Putin ozbiljan u nameri da okonča sukob, prenosi ruska mreža RT. Od stupanja na dužnost u januaru, Tramp je više puta obećavao da će brzo okončati sukob između Moskve i Kijeva, ali je postepeno priznao da bi to moglo potrajati duže od najavljenih „24 sata“. On je u utorak, izrazio nezadovoljstvo Putinom, optužujući ga da „uzrokuje smrt mnogih ljudi“, uključujući ruske i ukrajinske vojnike, uz tvrdnju da nedeljno strada do 7.000 ljudi, dok je na pitanje o daljim koracima odgovorio da želi da njegov sledeći potez ostane „malo iznenađenje“.
Rusija je prošle nedelje priznala Islamski emirat Avganistana, čime je, pored otvaranja nove ambasade, započela i novi geopolitički pravac. Prvi put od povratka Talibana na vlast 2021. godine, velika svetska sila prešla je granice neformalnih kontakata i prihvatila vladare Kabula kao legitimne partnere, piše kolumnista RT-a u tekstu pod naslovom „Rusija uzela Avganistan bez ijednod metka“. Nakon što je u aprilu ukinula status terorističke organizacije Talibanima, Rusija je 1. jula zvanično potvrdila priznanje, omogućavajući bezbednosnu saradnju, ekonomski dijalog i regionalnu stabilizaciju.
Katar: Još nema značajnog pomaka
Katar je u utorak saopštio da je potrebno više vremena za pregovore o primirju u Gazi između Izraela i Hamasa, uprkos optimizmu američkog predsednika o mogućem napretku, piše Arab njuz. Portparol katarskog Ministarstva spoljnih poslova Madžed al Ansari izjavio je da je za pregovore koji su u Dohi ušli u treći dan, potrebno dodatno vreme, dok je izraelski premijer Benjamin Netanjahu boravio u Vašingtonu na svom trećem sastanku u Beloj kući otkako je Donald Tramp ponovo preuzeo vlast. Iako Tramp, koji zagovara primirje, smatra da pregovori napreduju dobro i da nema zastoja, katarski posrednici, zajedno sa SAD i Egiptom, navode da se u Dohi radi na okviru za razgovore, ali da značajan pomak još nije postignut.
Tri pomorca na teretnjaku „Eterniti Si“, pod liberijskom zastavom i grčkim upravljanjem, poginula su u napadu dronom i gliserom kraj Jemena, izjavio je u utorak zvaničnik EU pomorske misije, označavajući drugi incident u danu nakon višemesečnog zatišja. Crveno more, ključna ruta uz jemensku obalu za svetsku trgovinu naftom i robom, beleži pad saobraćaja otkako su Huti, uz podršku Irana, od novembra 2023. počeli da napadaju brodove u znak solidarnosti sa Palestincima u sukobu u Gazi, podseća Arab njuz. Smrt ovih pomoraca, prva u Crvenom moru od juna 2024, povećala je ukupan broj poginulih na brodovima u ovim napadima na sedam.
Kineska privreda može da izdrži spoljne potrese
Kineski premijer Li Ćang izjavio je u utorak da kineska privreda poseduje snagu da izdrži sve spoljašnje potrese i ostvari dugoročan stabilan rast, piše Global tajms. Na sastanku sa predstavnicima kineskih preduzeća koja posluju u Brazilu, Li je istakao da kineska ekonomija od početka godine uspešno odoleva pritiscima, zadržavajući kontinuiran i pozitivan zamah. Premijer je naglasio da su kineska preduzeća u poslednjih nekoliko godina ubrzala globalno širenje, unapredila sposobnosti za međunarodno poslovanje i sve više doprinosi jačanju domaće ekonomije.
Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u utorak da su poslovi vezani za Sizang isključivo unutrašnja stvar Kine i da ne trpe mešanje spoljnih sila, reagujući na čestitku američkog državnog sekretara Marka Rubija 14. Dalaj Lami i na njegove izjave o Sizangu. Portparolka ministarstva Mao Ning je istakla da 14. Dalaj Lama nije samo verska ličnost, već politički izgnanik koji pod maskom religije vodi separatističke aktivnosti protiv Kine, te da ni on ni takozvana „vlada Sizanga u egzilu“ nemaju pravo da predstavljaju narod Sizanga ili odlučuju o njegovoj budućnosti.
