UN: RUGANJE CIVILIMA U GAZI
Izrael nastavio da cilja iranske naučnike, piše Vol strit džornal. Incident repera Vilana na Glastonberiju izazvao kontroverze, objavljuje Dejli telegraf. Ukrajina odbacila predlog za oproštaj Rusiji, prenosi Ukrinform. SAD ukinule sankcije za rusko-mađarski nuklearni projekat, piše RT. Egipat traži hitno priznanje Palestine, izveštava Arab njuz. UN upozoravaju na ruganje civilima u Gazi, stoji u Global tajmsu
(ilustracija, Agencija civilne odbrane Gaze saopštila je da su u izraelskim vazdušnim udarima i pucnjavi u nedelju stradale najmanje 23 osobe, uključujući troje dece, javlja Arab njuz)
Izrael je u seriji napada ubio nekoliko iranskih naučnika, uključujući Sejeda Sedići Sabera. Britanski reper Bobi Vilan izazvao je skandal, skandirajući s bine protiv Izraelskih odbrambenih snaga na festivalu u Glastonberiju. Ukrajinski ministar spoljnih poslova odbacio je predlog Slovačke za oproštaj Rusiji zbog ratnih zločina. SAD su ukinule sankcije koje su blokirale finansiranje rusko-mađarskog nuklearnog projekta Paks-2. Egipat je pozvao na hitno priznanje palestinske države kao put ka miru na Bliskom istoku. UN su upozorile da humanitarna situacija u Gazi postaje sve kritičnija, gde civili svakodnevno stradaju dok pokušavaju da dođu do hrane.
Izrael nastavio da ubija naučnike iz Irana
U iznenadnim napadima Izraela na Iran, koji su počeli pre svitanja 13. juna, eksplozije su uništile domove nekoliko vodećih iranskih naučnika, usmrtivši devet osoba koje su decenijama radile na nuklearnom programu Teherana. Napadi su izvedeni gotovo istovremeno kako bi se sprečilo da naučnici odu u ilegalu, prema izvorima upoznatim s operacijom. Jedanaest dana kasnije, nekoliko sati pre nego što je stupilo na snagu primirje posredovano od strane SAD i Katara, kako piše Vol strit džornal, u napadu u severnom Iranu ubijen je još jedan naučnik, Sejed Sedići Saber koji je nedavno bio pod američkim sankcijama zbog rada na nuklearnom oružju.
Senat SAD započinje neizvesnu borbu oko konačnog usvajanja republikanskog „velikog i prelepog zakona“, pošto je predlog tesno prošao tokom vikend-glasanja rezultatom 51 prema 49, piše još Vol strit džornal. Zakon od 940 stranica produbljuje razdor između dve struje unutar Republikanske partije, dok stranka žuri da ga usvoji ove nedelje. Centristi izražavaju zabrinutost zbog smanjenja socijalnih programa i opterećenja državnih budžeta, dok fiskalni konzervativci zahtevaju dodatne rezove kako bi se smanjio federalni budžetski deficit.
„Smrt IDF-u“ na koncertu u Glastonberiju
Britanska policija je upozorena da bi propuštanje hapšenja repera Bobija Vilana zbog „užasnog govora mržnje“ na festivalu Glastonberi predstavljalo jasan primer dvolične pravde. Tokom nastupa koji je BBC prenosio uživo, Vilan čije je pravo ime Paskal Robinson-Foster, više puta je uzvikivao „smrt, smrt IDF-u [Izraelskim odbrambenim snagama]“. Ovaj incident izazvao je poređenja s slučajem Lusi Konoli, koja je prošle godine osuđena na 31 mesec zatvora zbog podsticanja rasne mržnje nakon objave rasističkog sadržaja na društvenim mrežama, objavljuje Dejli telegraf.
U petak se obeležava godišnjica pobede Laburista na izborima, što pruža priliku da se oceni prva godina premijera Kira Starmera na čelu vlade, piše Dejli telegraf. Kako je u politici godina kratko vreme za ekonomiju, ocena rada vlade u ovom trenutku može biti samo privremena. Iako se loš početak može završiti dobro a dobar početak može krenuti naopako, „fokus je na uticaju vlade na ekonomiju“.
Zločini ne mogu da se oproste
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiga oštro je odgovorio slovačkom kolegi Juraju Blanaru koji je predložio da se Rusiji oproste zločini radi diplomatskog rešenja rata. Sibiga je istakao da je osećaj nekažnjenosti Rusije glavni uzrok njenih zločina i da je naivno očekivati da će prestati ako se oproste, umesto da se kazne. Dodao je da oni koji nisu izgubili nikoga u ovom ratu nemaju pravo da iznose takve tvrdnje, objavljuje ukrajinska novinska agencija Ukrinform.
Nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful stigao je u ponedeljak u Kijev, što predstavlja njegovu prvu posetu ovom gradu u trenutnoj ulozi. On je izjavio da će Nemačka nastaviti da pruža čvrstu podršku Ukrajini kako bi se uspešno branila, uz pomoć modernih sistema protivvazdušne odbrane, drugih vrsta naoružanja, kao i humanitarne i ekonomske pomoći, piše Ukrinform. Sastanak u Kijevu ima za cilj da dodatno učvrsti bilateralnu saradnju između dve zemlje.
Ukinute sankcije za rusko-mađarsku elektranu
Sjedinjene Američke Države ukinule su sankcije koje su sprečavale finansijske transakcije preko ruske Gazprombanke za mađarski projekat nuklearne elektrane Paks-2, objavila je američka Kancelarija za kontrolu stranih sredstava a prenosi ruska mreža RT. Projekat Paks-2, pokrenut 2014. na osnovu bilateralnog sporazuma sa Rusijom, uključuje izgradnju dva reaktora od strane Rosatoma uz ruski kredit od 10 milijardi evra, ali su sankcije na Gazprombanku dovele do pauze u gradnji. Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto potvrdio je u nedelju da su SAD sada ukinule restrikcije.
Zamrzavanje ruskih državnih sredstava od strane zapadnih zemalja, koje su uvele sankcije Rusiji, narušilo je poverenje u globalne finansijske sisteme, izjavio je Maksim Oreškin, zamenik šefa administracije predsednika Vladimira Putina. Od početka sukoba u Ukrajini u februaru 2022, SAD i EU zamrzle su preko 300 milijardi dolara ruskih državnih sredstava a EU je u maju odobrila plan da se profiti od tih sredstava usmere za podršku Ukrajini. Oreškin je istakao da je taj potez imao suprotan efekat, nanoseći veliki udar zapadnom finansijskom sistemu i zemljama Zapada, pri čemu je šteta već učinjena, piše RT.
Da se hitno prizna Palestina
Egipatski ministar spoljnih poslova Badr Abdelati naglasio je u nedelju da postoji hitna potreba da se prizna palestinska državnost na teritorijama Zapadne obale i Gaze sa Istočnim Jerusalimom kao prestonicom. Tokom sastanka u Kairu sa Kristofom Bigoom, specijalnim izaslanikom EU za mirovni proces na Bliskom istoku, Abdelati je istakao da je uspostavljanje palestinske države jedini put ka trajnom miru, bezbednosti i stabilnosti u regionu, prenosi Arab njuz. On je izrazio nadu da međunarodna zajednica proširi priznanja palestinske države i da će se organizovati međunarodna konferencija s ciljem mirnog rešavanja palestinskog pitanja.
Agencija civilne odbrane Gaze saopštila je da su u izraelskim vazdušnim udarima i pucnjavi u nedelju stradale najmanje 23 osobe, uključujući troje dece, u ovom ratom pogođenom palestinskom području. Izraelska vojska saopštila je da ne može da komentariše navedene incidente, ali je istakla da se bori sa ciljem da oslabi vojne kapacitete Hamasa u kampanji započetoj 2023. godine protiv ove islamističke militantne grupe čiji je napad na Izrael izazvao rat, piše Arab njuz.
Ruganje civilima u Gazi
Neprestani napadi pretvorili su Gazu u pravi pakao, dok civilno stanovništvo svakodnevno strada, pokušavajući da dođe do pomoći na četiri „distributivna centra“ Fondacije za humanitarnu pomoć Gazi koju je UN označio kao „smrtonosnu zamku“, podseća Global tajms u uvodniku. Američki Stejt department nedavno je objavio da izdvaja 30 miliona dolara za ovu privatnu organizaciju koja tvrdi da je isporučila desetine miliona obroka, ali umesto olakšanja, ova inicijativa izazvala je oštru međunarodnu osudu. Šef agencije UN za palestinske izbeglice, zajedno s nekim američkim zakonodavcima, upozorava da korišćenje gladi kao političkog oruđa i pretvaranje humanitarne pomoći u vojni alat predstavlja - okrutno izrugivanje civilima Gaze.
Kina se odlučno protivi svakom dogovoru postignutom na uštrb njenih interesa radi takozvanog olakšanja carina, upozorila je portparolka kineskog Ministarstva trgovine, naglasivši da Kina takav dogovor nikada neće prihvatiti i da će se žestoko suprotstaviti kako bi zaštitila svoje legitimne prava i interese. Ove izjave usledile su nakon pitanja medija, pošto su američki zvaničnici saopštili da pojačavaju pregovore s relevantnim ekonomijama, nadajući se sklapanju trgovinskih sporazuma s nekim zemljama pre isteka 90-dnevnog perioda suspenzije „uzajamnih carina“ 9. jula, navodi se u saopštenju ministarstva koje prenosi Global tajms. Za zemlje s kojima dogovor ne bude postignut, carinske stope mogle bi se jednostrano odrediti.
