Energija koja traje četiri decenije

Srećko Trajković je za mnoge, mnogo više od upravnika benzinske stanice. On je deo kompanije NIS od 20. oktobra 1984. godine, a na benzinskoj stanici u Trgovištu radi od njenog otvaranja, 1. maja 1985. godine.

Četrdeset godina kasnije, njegov radni dan i dalje počinje istim ciljem -  da sve bude spremno za prvu mušteriju.

„Prvi radni dan pamtim, kao da je juče bio“, priča Srećko uz osmeh. „Sećam se i prvog kupca, i dan danas pričamo o tome kada se sretnemo“.

Na ovoj benzinskoj stanici Srećko je i upravnik, i prodavac, i domaćin. On toči i naplaćuje gorivo, brine o urednosti prostora, dočekuje potrošače i ispraća ih osmehom. Njegov miran duh i posvećenost postali su deo svakodnevice Trgovišta.

„Ovde se svi znamo“, kaže Srećko. „Ljudi mene znaju, ja znam njih. Čak i deca kad dođu sa roditeljima, uvek dobiju neku sitnicu. Njima je to mala radost, a meni velika“.

Srećko Trajković, Trgovište (Foto: NIS)

Deo lokalne zajednice

Benzinska stanica u Trgovištu ima poseban značaj za lokalnu zajednicu. Većina stanovništva bavi se poljoprivredom, a pumpa je važna i za preduzeća, vozače kamiona i putnike u proputovanju. Za sve njih, Srećko je poznato lice i dobar domaćin.

Posebno mesto u njegovom sećanju zauzimaju poplave iz 2010. godine. Iako mu je tog dana bio slobodan dan, odmah je došao na pumpu da otkloni posledice poplava kako bi stanica što pre proradila. „Znao sam koliko je važno da pumpa radi baš tada“, kaže. Za taj angažman dobio je zahvalnicu kompanije. „To mi je mnogo značilo. Ne zbog priznanja, već zato što je moj trud prepoznat“. Međutim, za njega je, kako ističe, najvažnije priznanje poštovanje njegovih komšija koje oseća već decenijama.

Kada se danas osvrne unazad, Srećku se uvek vrati ista slika, a to je 1. maj 1985. godine i benzinska stanica u Trgovištu koja je tek otvorila svoja vrata. „Sećam se mirisa sveže farbe i betona, kao da je juče bilo“, kaže. Meštani su mu vrlo brzo dali nadimak koji je ostao do danas – „Srećko Benzinac“.

Tokom više od četiri decenije, menjao se i način rada. Nekada je Srećko gorivo naplaćivao direktno kod aparata, sa crvenom kožnom torbicom oko vrata, a svaki račun je pisao ručno. „Danas su tu digitalni sistemi, kartice i NIS aplikacije, sve je brže i drugačije“, kaže on. Dodaje da je ranije, ipak, bilo više vremena za razgovor. „U svakom točenju imalo se vremena i za reč-dve“.

Lice kome se veruje

Menjala su se vremena, a i vozila koja su prolazila kroz ovu pumpu. Srećko pamti fiće, stojadine, jugiće i stare lade, ali i traktore IMT i kamione Tamić, koji su nekada bili okosnica saobraćaja u ovom kraju. Danas su tu moderni automobili, ali i drugačiji tempo života. „Ljudi su nekada bili strpljiviji, danas su svi u žurbi“, primećuje on. Ipak, jedno se nije promenilo, a to je poverenje meštana, kaže Srećko: „Znaju da sam tu i da mogu da se oslone na mene“.

U maloj sredini kakva je Trgovište, benzinska stanica je oduvek bila mnogo više od mesta za gorivo. Najbliža sledeća pumpa nalazi se u Vranju, udaljenom 45 kilometara, zbog čega je ova stanica ključna za svakodnevni život ljudi i lokalnih preduzeća. „Bez ove pumpe, sve bi bilo mnogo teže. Za nas, ona bukvalno znači život“, kaže Srećko. Ova benzinska stanica, kako svedoče mnogi, jeste žila kucavica Trgovišta i okoline,  a Srećko šaljivo uz osmeh dodaje, „Mi smo srce funkcionisanja ovog kraja, a ja sam tu kao čuvar tog srca više od četiri decenije“.

Posvećenost kao ključ trajanja

Kroz sve promene, tehnologije, vozila i navika potrošača, jedna stvar ostala je ista, a to je Srećkova posvećenost! „Do penzije imam još dve godine. Za 41 godinu nisam zakasnio na posao, nisam imao nijedan dan bolovanja. Moja želja je uvek ista, da svaku mušteriju dočekam ljudski, domaćinski i sa osmehom. Jer za mene je mušterija svetinja“, rekao je Srećko.

Za kompaniju NIS, ljudi poput Srećka Trajkovića predstavljaju mnogo više od kolege. Oni su simbol pouzdanosti, kontinuiteta i odnosa izgrađenog na međusobnom poverenju. Činjenica da jedan zaposleni provede čitav radni vek na istom radnom mestu govori o stabilnoj vezi između kompanije i zaposlenog, ali i o vrednostima koje se neguju decenijama.

Kako ističe Dragana Ivković, regionalni menadžer za Jug, poznato i pouzdano lice iza pulta doprinosi osećaju sigurnosti i poverenja, kako za meštane, tako i za putnike koji prolaze ovim krajem. Upravo zato su ljudi poput Srećka nezamenljivi i izuzetno važni, jer kompaniju ne predstavljaju samo kroz posao koji obavljaju, već kroz način na koji ga rade.

Srećko je, prema njenim rečima, poseban po tome što decenijama unazad svoj posao obavlja sa istom pažnjom, odgovornošću i posvećenošću. Kao kolega, on je primer profesionalizma i pouzdanosti, ali i ljudskosti, uvek spreman da pomogne, sasluša i posao završi kako treba. Tokom godina, pratio je promene u načinu rada, prihvatao nove tehnologije i savremene procedure sa istom ozbiljnošću kao i nekadašnje metode. Time je pokazao da iskustvo i godine nisu prepreka razvoju, već snaga kada su praćeni otvorenošću za učenje.

Srećkova priča je oličenje onoga što kompanija NIS vrednuje, a to su ljudi koji svojom energijom, posvećenošću i odgovornošću grade stabilnost i poverenje oko sebe. Za meštane Trgovišta, Srećko nije samo upravnik benzinske stanice, on je orijentir. Njegovo prisustvo je oduvek značilo sigurnost, ne samo da će pumpa raditi, nego da će se naći pomoć, reč, osmeh ili savet. U manjim sredinama, takvi ljudi postaju deo kolektivne istorije mesta. Taj stav nije rezultat forme, već lične etike. Rad je za Srećka, kako kaže, oduvek bio pitanje obraza, a ne obaveze, a to je energija koja traje, pamti se decenijama i prepričava generacijama.