Slikarstvo

Ikonografija Rođenja Gospoda našeg Isusa Hristosa zasniva se na kanonskim jevanđeljima po Mateji i Luki, te na apokrifnim knjigama Jakovljevog proto-jevanđelja (2. vek), Tominog jevanđelja (2/3. vek) i Pseudo-Matejinog jevanđelja (5/6. vek)
(ilustracija, Bogomladenac sa Majkom, tri Mudraca, anđeli i pastiri, Sopoćani, 13. vek)

Njegovo stvaralaštvo nije počivalo na izgledu predmeta i objekata, nego na mogućem značenju i asocijacijama koje ti predmeti mogu da izazovu
(ilustrtacija, De Kiriko u grčkoj narodnoj nošnji (Volos) i kao student u Atini)

Izložba u pariskom muzeju Pikaso istražuje veze između stvaralaštva velikog Španca i 9. umetnosti. Postavka na dva nivoa prikazuje Pikasove crteže i grafike nadahnute narativnim prosedeom stripa, kao i originalne strip table nadahnute Pikasovim stvaralaštvom
(Autori rado upotrebljavaju anegdote i simbole iz Pikasovog života i stvaralaštva u svojim stripovima)

"Ja stvaram dela koja su potpuno iracionalna, neodgovorna i bez ikakvog opravdanja ali, istovremeno, ona dotiču hiljade osoba koje su angažovane u ovom poetskom gestu. Inače, sve što ima nekakvo značenje, za mene predstavlja propagandu", kaže Hristo
(foto, Hristo i Žan-Klod u Parizu posle pakovanja mosta Pon-Nef 1985. godine)

Izlaganjem četrdeset pet radova iz svih perioda Popovićevog stvaralaštva, pružen je kompletan uvid u opus velikana srpske i francuske umetničke scene. Prema rečima predsednika SANU Vladimira S. Kostića, Ljuba Popović je danas, makar i sa zakašnjenjem, tamo gde pripada, u galeriji jedne od svojih kuća
(ilustracija, Ljuba u ateljeu u ulici Val de Gras, 1980.)

Osnove Veličkovićevog slikarskog rečnika, postavljene još na samom početku njegovog stvaralaštva. U kasnijem periodu, sa njegovih slika nestali su mišićavi hrtovi u punom trku i zamenile su ih senke pasa koji spuštenih glava odlaze sa pustog polja, a snažne orlove zamenili su gavranovi, proročke ptice, nalik nemim svedocima
(Vladimir Veličković, slikar)

Jedan od prvih srpskih i jugoslovenskih slikara koji se zaputio u grad svetlosti radi ličnog usavršavanja i uključivanja u najvažnije likovne tokove tog vremena. U Parizu je boravio ukupno pet godina, u tri navrata između 1920. i 1930. godine
(Sava Šumanović; atmosfera u pariskom restoranu La Kupol između dva rata)

Говор Владимира Костића, председника САНУ на отварању изложбе „Тесла“ Вељка Михајловића
(Београд, 02.07.2019 - отварање изложбе „Тесла” Вељка Михајловића, поводом дана рођења Николе Тесле, у Галерији науке и технике САНУ, фото Фонет)

Kroz 80 slika i više od dve stotine serigrafija, predmeta i dokumenata, ova izložba, kroz hronološki i tematski pristup, ukazuje na mnogostranost Vazarelijevog stvaralaštva. Naglasak je stavljen na umetnikov pečat koji je ostavio u popularnoj umetnosti svoga vremena
(Kalota II (1960 – 1964)

Izložba je podeljena u više celina na dva nivoa i hronološki prati Miroa kroz stvaralačke promene. Posebno urađena scenografija podseća nas na Miroov Mediteran i mediteransku svetlost
(ilustracija, Plavo 2, 1961, ulje na platnu, 270x355 cm)