Da li se Evropa priprema za "rat"?

Gordana Ninković

Na konferenciji posvećenoj Transevropskoj transportnoj mreži čini se da je tek na samom kraju, gotovo zabašureno, izrečena poenta skupa - jačanje vojne mobilnosti EU
(foto, učesnici završne večeri na skupu u Ljubljani 27. aprila 2018. - autor Evropska komisija)

LJUBLJANA – EU je potrebno milijardu evra kako bi ojačala spoljne granice i putnu infrastrukturu namenjenu vojsci, što je veoma važan preduslov da ne budu ponovo uvedene kontrole na nacionalnim granicama, što u poslednje vreme traži sve više zemalja iz Unije, rekao je komesar EU za budžet i ljudske resurse, Ginter Etinger, na konferenciji posvećenoj Transevropskoj transportnoj mreži (TEN-T) održanoj krajem prošle sedmice  u Ljubljani.

Iako je konferencija bila prevashodno posvećena povezivanju Evrope i poboljšanju njene transportne mreže, sa dugoročnim planovima i projektima koji će uslediti pošto 2020. godine istekne tekući budžetski period, i iako je bilo mnogo reči o tome da Evropa mora da deluje udruženo ako želi da opstane u situaciji novog svetskog poretka, čini se da je na samom kraju, gotovo zabašureno, izrečena poenta skupa - jačanje vojne mobilnosti EU.

Ginter-Etinger-

Ginter Etinger (autor Evropska komisija)

“Temelj za prekograničnu otvorenost”

I generalni direktor iz Generalnog direktorata za mobilnost i transport iz Evropske komisije Henrik Hololej u brifingu novinarima na kraju trodnevnog skupa rekao je, pomalo uvijeno, da je glavni cilj da se identifikuje putna infrastruktura koja fali vojsci, dodajući da će to koristiti i običnim građanima.

Na pitanje novinara da li je gradnja putne infrastrukture za vojsku zapravo prioritet, u čijoj senci je navodno povezivanje Evrope preko devet ključnih koridora, on je odgovorio da je vojna infrastruktura dodatak koji ne definiše evropsku infrastrukturnu politiku, ali da ga je komesar za budžet kao veoma važnu stavku uključio u novi plan.

Etinger, koji 2. maja predlaže budžet EU za period do 2030. godine, istakao  je da Evropu kvalifikuje slobodno kretanje ljudi i robe, ali da to može biti ugroženo nedovoljno jakim spoljnim granicama.

"Svedoci smo da sve više zemalja želi da ponovo uvede kontrole na nacionalnim granicama. To ne smemo dozvoliti dugoročno... U okviru budžeta ću predložiti da FRONTEX (agencija EU za kontrolu spoljnih granica) bude proširen na više od 5.000 zvaničnika, kako bismo ojačali kontrole na našim spoljnim granicama. Ali, da ne bismo imali kontrole na unutrašnjim nacionalnim granicama i da bismo imali stvarno slobodno kretanje ljudi i robe, jasno je šta treba učiniti kada se radi o budžetu: investirati u infrastrukturu i kontrolu (spoljnih) granica", ocenio je on.

Uprkos utisku da je sve vreme provejavao strah od velikih igrača na svetskoj sceni, poput Kine i SAD, Etinger je naveo da je EU, "kojoj treba jedan glas, jedna zajednička strategija", otvorena za  saradnju, ali i da je odlučna da joj budućnost ne obeleži protekcionizam, kao i da želi "prekograničnu infrastrukturu, kako bi položila temelj za tu prekograničnu otvorenost".

Henrik-Hololej-

Henrik Hololej

Ogorčenje zbog kineske politike u Evropi

"Svedoci smo dinamičkog ekonomskog razvoja u Aziji, prevashodno Kini – "Jedan pojas - jedan put". Naši kineski partneri i konkurenti imaju jasnu strategiju: oni žele da postanu broj jedan u regionu... Povezivanje Kine, preko centralne Azije sa Evropom, pa čak i Afrikom, u principu je sjajna ideja, međutim, do toga treba da dođe saradnjom, a ne da bude diktirano od strane Pekinga", rekao je evropski komesar.

On je sa dozom gorčine podsetio na konferenciju 16 evropskih zemalja i Kine, održanu krajem prošle godine.

"Kada se održavaju konferencije, poput 16+1, gde imate s jedne strane 16 evropskih zemalja, od kojih su većina članice EU, a ostale su neke zemlje Zapadnog Balkana, a s druge strane Kinu, ali bez Evropske komisije, Parlamenta, pa čak i važnih članica EU, tada moram da kažem da to zvuči kao da žele da podele i osvoje Evropu. Evropa ne sme da dozvoli sebi da bude podeljena, ni u samoj EU, niti u saradnji sa svojim partnerima na evropskom kontinentu", naglasio je Etinger.

Ukazao je da je ono što zapravo uokviruje skup u Ljubljani "trgovinski konflikt koji niče s jedne strane zbog politike iz Vašingtona, a s druge strane zbog politike "Jedan pojas-jedan put" (kineski infrastrukturni projekat koji predstavlja savremenu verziju Puta svile).

koridori-

Trans-European-Transport-Network-TEN-t-indicative-extension-to-the-Core-Network (Autor Evropska komisija) 

Evropa nema odgovarajuću infrastrukturu

Uprkos tome što Evropa, zbog velike mreže puteva, vazdušnih koridora i unutrašnjih vodnih tokova ima važno mesto u svetskom transportu, komesar je ocenio da je ona daleko od od infrastrukture koja bi bila u stanju da se nosi sa ekspanzijom i rastom EU, uključujući i planirano proširenje na Zapadni Balkan.

"Konkurencija je postala žešća, a mi smo daleko od infrastrukture koja bi bila u stanju da se nosi sa ekspanzijom i rastom EU, ukiljučujući i planirano proširenje, koje se može desiti na Zapadni Balkan, tako da moramo da stvorimo transportnu mrežu za budućnost, a za to su nam neophodne finansije,  treba nam prekogranična, održiva, pouzdana infrastruktura", rekao je Etinger.

"Potrebni su nam putevi, pruge, unutrašnji vodni tokovi. Poslednjih godina postigli smo veoma važne stvari: imamo TEN-T, TEN-E (Transevropska energetska mreža), uspostavili smo transevropske mreže, imamo planove razvoja do 2050. godine, i potrebno je da te planove realizujemo. Finansiranje infrastrukture je bilo i ostalo najbolja prilika za javno-privatnu saradnju. Moramo da osiguramo da za privatne investitore postane primamljivo da upumpaju novac u tu ključnu infrastrukturu. Moramo da ih ubedimo da je investiranje u evropske projekte sigurno, s niskim nivoom rizika i primamljivo", dodao je on.

Prema njegovim rečima samo prekogranični projekti mogu da učvrste Evropu u njenom zajedništvu, a samo kao jedinstvena može da se odupre svim savremenim izazovima.

"Potrebne su nam konekcije da bi očuvali ovo jedinstveno tržište od 500 miliona stanovnika, koje ne može da se poredi ni sa jednim drugim tržištem na svetu. Moramo da unapredimo našu saobraćajnu infrastrukturu. Imamo mnogo prekograničnih projekata, od kojih nijedan ne može da bude odgovornost samo jedne zemlje. Uskoro ćemo predstaviti budžet u kojem ćemo pokazati šta želimo da investiramo u energiju, digitalizaciju i transport", rekao je on.

“Transport ne treba da bude nacionalna stvar”

Na skupu u Ljubljani, na kojem je bilo više od 2.000 učesnika, istaknuta je važnost sinergije transporta, energije i digitalizacije, koji će prvi put biti povezani u budžetskom planu.

"Transport ne treba da bude nacionalna stvar, već kontinentalna. Zato treba da imamo sporazume poput onih sa Švajcarskom, Zapadnim Balkanom, Norveškom, Ukrajinom i Belorusijom, uprkos eventualnim sankcijama Rusije. Znamo da Rusija ostaje naš vitalan partner. Stotine kamiona dolazi iz Sankt Petersburga i Moskve u Keln. Ako želimo da imamo pametan transport, potrebna nam je digitalna infrastruktura i standardi koji će omogućiti da razmena podataka funkcioniše duž cele rute, duž celog kontinenta", ukazao je Etinger.

On je dodao da je EU dovoljno velika da može da predloži standarde koji će se primenjivati u celoj Evropi, "i nijedna država EU, bilo ona najmanja kao Luksemburg, ili najveće kao Francuska ili Nemačka, ne mogu ovo da postignu same".

"Putem pametne koordinacije, a uz pomoć Komisije i Parlamenta, moćićemo da učinimo Evropu konkurentnom Aziji i Americi na svetskom tržištu. Kada se radi o budžetu, on treba da uzme u obzir samo projekte koji mogu da budu potvrđeni kao oni koji će poboljšati situaciju na terenu", naglasio je evropski komesar, ne navodeći konkretne cifre.

Iako sve pomenuto može da se shvati kao strategija koja je isključivo u civilne svrhe i u cilju poboljšanja života običnih ljudi, ostaje jak utisak da je priča o mobilnosti zapravo priča o vojnoj mobilnosti, a prekogranični infrastrukturni projekti -  krpljenje postojećih rupa u vojnoj putnoj infrastrukturi.

Mesto Srbije u transevropskoj putnoj mreži

Kroz Srbiju prolaze tri ključna evropska koridora: orijent-istočnomediteranski, rajnsko-dunavski i mediteranski, koji do Beograda dolazi putem reke Save.

Srbija, kao zemlja koja nije članica EU, može da učestvuje samo u prekograničnim projektima, a jedan od njih je železnički koridor koji spaja Alpe i Zapadni Balkan, odnosno Austriju, Sloveniju, Hrvatsku i Srbiju.

Kako je na otvaranju konferencije Dani TEN-T rekao slovenački premijer Miro Cerar, to je prvi projekat u kome učestvuje jedna zemlja koja nije članica EU, misleći na Srbiju, i dodao da će on uskoro biti operativan.

"Važnost dobre povezanosti regiona ne sme se prenebregnuti", istakao je on.

U tom smislu i evropska koordinatorka za rajnsko-dunavski koridor Karla Pejs ukazala je da je EU svesna "da nemate koridor ako se usred njega nalazi neka zemlja koja nije članica Unije, a ne uradite ništa da to promenite".

"Zato radimo te prekogranične projekte na tom (rajnsko-dunavskom) koridoru", rekla je Pejs.

Na skupu u Ljubljani je potvrđeno i da će sedište Transportne zajednice Zapadnog Balkana biti u Beogradu. U njemu će se koordinirati svim prekograničnim projektima u tom regionu, a na predstojećem samitu EU-Zapadni Balkan u Sofiji biće reči i o posebnom finansijskom mehanizmu za finansiranje Zapadnog Balkana.

Violeta-Bulc-

Violeta Bulc

Milijardi evra čekaju da budu raspoređene na razne saobraćajne projekte

Evropska komesarka za transport Violeta Bulc, domaćica konferencije u Ljubljani, istakla je da je Zapadni Balkan na evropskoj mapi puteva, što omogućuje izdvajanje sredstava za projekte, dodajući da je plan da svih devet koridora bude završeno do 2030. godine, za šta je potrebno 500 milijardi evra.

Za sada nije poznato koji će konkretno projekti biti vezani za Srbiju ili sredstva koja će biti uložena jer, kako je navela koordinatorka za rajnsko-dunavski region, EU se trenutno nalazi u procepu između dva budžetska perioda: tekućeg koji traje do 2020. godine i u okviru kojeg se još realizuju projekti, i novog do 2030. koji će biti definisan tokom ove godine.

Na konferenciji u Ljubljani održan je i zatvoreni sastanak EU, Zapadni Balkan i Turska, na kojem su zapadnobalkanske zemlje potpisale Deklaraciju o bezbednosti na putu.

"Evropljani putuju u te zemlje, pa smo hteli da se uverimo da su njihovi putevi bezbedni, ne samo za Evropljane, već i sve ostale", navela je Bulc i dodala da treba biti svestan i negativnih posledica saobraćaja, kao što su saobraćajne nesreće i zagađenje i uložiti sredstva u njihovu prevenciju.

Prema njenim rečima, 1.300 milijardi evra čeka da bude raspoređeno na razne saobraćajne projekte u okviru TEN-T, a Deklaracija o bezbednosti na putu omogućiće prvi put da taj aspekt ne bude isključivo u domenu nacionalnih zakonodavstva, već da bude koordiniran i finansiran na širem, evropskom nivou, preko Instrumenta za povezivanje Evrope (CEF).

"Što TEN-T bude uspešniji, to će Evropa duže trajati", zaključio je generalni direktor Henrik Hololej.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...