Nemačka: za i protiv besplatnog javnog saobraćaja

M. L.

Ideja vlade da se, radi smanjivanja štetnih emisija u atmosferi, uvede besplatan gradski i prigradski prevoz nailazi zasad na više protivnika nego pristalica
(foto, saobraćajna gužva u Frakfurtu)

Nemačka vlada je, na oštro upozorenje Evropske komisije da je u mnogim nemačkim gradovima zagađenost atmosfere iznad dozvoljenih limita, reagovala najavom da bi zbog toga mogao biti uveden besplatni gradski i lokalni prevoz. To bi, kako se  tvrdi, izbacilo iz saobraćaja veliki deo privatnih automobila i, suštinski, rešilo problem prevelike zagađenosti u gradovima.

Lokalne vlasti koje, uglavnom, nemaju para za ovakvu meru, kako piše agencija DPA, odbacuju ovakvu najavu. Ali, protiv je i dobar deo ekonomista. Oni koji su protiv, ukazuju da najviše treba da plate za zagađivanje vazduha upravo vozači čija vozila najviše zagađuju vazduh. I to najviše u vreme saobraćajnih špiceva.

javni-prevoz-karsrue

Tramvajska stanica u gradu Karlsrue

Naplata putarine na ulicama?

Ekonomista iz Kelna na Rajni Aksel Okenfels (Axel Ockenfels) tvrdi da besplatni javni prevoz sasvim sigurno neće rešiti problem zagađivanja vazduha.

"Ako uvedete besplatni javni prevoz da biste smanjili individualni prevoz, to bi isto bilo kao kad biste dotirali cene koka-kole kako biste smanjili upotrebu alkohola", izjavio je on dnevniku Frankfurter alemajne cajtung (FAZ – Allgemeine Zeitung). A i kada bi ljudi zaista počeli više da koriste javni saobraćaj, to ne znači da bi se prorcionalno smanjilo koriścenje privatnih automobila.

Ako javni prevoz bude besplatan to može imati sasvim suprotne efekte od očekivanih. Preopterećen javni prevoz navešće, na primer, mnoge da ujutro ranije sednu u svoja auta i iskoriste prazne i poluprazne soabraćajnice. I eto opet velike zagađenosti i izvan špiceva.

Prema ovom ekonomisti, "problem je u tome što vozači ne uzimaju u obzir svoj udeo u zagađivanju vazduha i stvaranju saobraćajnih čepova na određenom mestu i u određeno vreme". Sadašnji sistem korišćenja saobraćajnica je neefikasan i, istovremeno, nepravedan prema onima koji ne koriste auto za vožnju u gradu. Sadašnja moderna tehnlogija je već sposobna da izračuna pravednu cenu za korišćenje neke ulice ili saobraćajnice u određeno vreme i na određenom mestu. Takvo rešenje bi odmah, prema Okenfelsu, dovelo do poboljšanju vazduha na lokacijama u gradovima u kojima je saobraćaj najgušći.   

Probe besplatnog prevoza u manjim gradovima        

Inicijativa vlade za uvođenje besplatnog javnog prevoza naišla je na negativno regovanje većine gradova koji za to, kako tvrde, nemaju para. Nemački savez gradskih prevoznika (VDV) saopštio je da ove firme inkasiraju godišnje od putnika oko 12 milijardi evra. Toliko još dobijaju i iz javnih budžeta. A ukoliko bi javni prevoz bio besplatan, to bi zahtevalo da se znatno poveća broj linija i vozila što bi zahtevalo i dodatne javne nove dotacije iznad 24 milijarde evra.

Nemački klub za saobraćaj VCD (eko-varijanta autokluba ADAC) upozorava ovim povodom da bi bez sumnje mnogi ljudi koji sada koriste bicikle i idu peške po gradu, prešli na korišćenje  besplatnog javnog prevoza. I gužva bi bila mnogom veća, odnosno trebalo bi jos više vozila i javnih para.

Vlada Nemačke je, kako bi umirila evropskog komesara za životnu sredinu Karmena Velu (Vellaú), obećala pilot projekte besplatnog javnog prevoza u Bonu, Esenu, Herenbergu, Reutlingenu i Manhajmu.

U svakom slučaju, jasno je da će se o ovome tek diskutovati...

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...