Vanredni izbori u Nemačkoj: Krajnja desnica

U Nemačkoj se danas održavaju vanredni parlamentarni izbori. Prema istraživanjima javnog mnenja očekuje se da će najbolji izborni rezultat imati Demohrišćanska unija Nemačke (CDU/CSU) koja bi mogla da dobije oko 30 odsto glasova, dok će se na drugom mestu naći partija krajnje desnice Alternativa za Nemačku (AfD) sa oko 20 odsto glasova, daleko ispred socijaldemokrata (15 odsto) i Zelenih.

Velika je verovatnoća da nijedna stranka neće dobiti većinu u nemačkom parlamentu (Bundestag). Pregovori o koalicionoj vladi mogli bi da potraju i mesecima, što je uobičajeno u Nemačkoj, ali  ovoga puta atmosfera je toliko zaoštrena da bi pregovaranje vrlo brzo moglo da se preraste u političku krizu.

U središtu izborne kampanje bile su dve teme – migrantska politika i ekonomska recesija.

Današnji izbori su vanredni i održavaju se devet meseci pre predviđenih redovnih izbora jer koalicija socijal-demokrata, liberala i zelenih, na čelu sa socijal-demokratskim kancelarom Šolcom, nije mogla da se održi u uslovima posrtanja nemačke ekonomije koja već dve godine ne uspeva da izađe iz recesije.

Srušena tri stuba ekonomije

Tri stuba na kojima je nemačka ekonomija gradila svoj rast srušila su se. Prvi stub je bio jeftina energija iz Rusije, drugi izvoz u Kinu i jeftina proizvodnja u Kini, a treći – izvoz u SAD.

Rat u Ukrajini i sankcije prema Rusiji, sve veća autonomija kineske privrede koja je i sama postala izvoznik čijim se niskim cenama ne može konkurisati i carinske takse SAD na uvoz nemačkih automobila doveli su Nemce u situaciju da moraju zapravo da ponovo “izmisle“ svoju ekonomiju.

Za sada, nastavlja se trend iz vremena Bajdenove administracije – nemačka industrija se seli u SAD gde ima i poreske olakšice i zagarantovanu jeftiniju energiju.

Program Fridriha Merca je u ideološkom smislu kompatibilniji sa AfD nego sa socijaldemokratama. Ovaj poslovni bankar u svom programu planira snižavanje poreza za pojedince i preduzeća, ublažavanje ekoloških zakona i strožiju politiku prema migracijama.

Liderka AfD-a Alis Videl u svom program najavljuje zatvaranje državnih graica, politiku “re-emigracije“ to jest deportacije imigranata van Nemačke kao i napuštanje evro-zone. 

Program Olafa Šolca i socijaldemokrata podrazumeva osnivanje finda od 100 milijardi evra, ubrzavanje ekološke tranzicije, reformu fiskalnog sistema, koja bi podrazumevala veće opterećenje najbogatijih (preko granice od 10 miliona evra), kao i ubrzavanje procedure za dobijanje azila.

Merc je nedavno u Bundestagu pustio “probni balon“, glasajući zajedno sa AfD za rezoluciju o pooštravanju migrantske politike. Reakcije protiv ovog gaženja načela “higijenske distance“ bile su burne i masovne u Nemačkoj, a oglasila se bila čak i bivša kancelarka u penziji Angela Merkel, osuđujući otvaranje demohrišćana, koje je dugo vodila, ka krajnjoj desnici.

Sektakularni prodor

Iako su moguća iznenađenja jer više od četvrtine glasača do poslednjeg trenutka nije odlučilo za koga će da glasa, već je sada jasno da je stranka AfD samo 12 godina od svog osnivanja napravila spektakularan prodor, udvostručivši svoj rezultat u odnosu na izbore 2021. godine.

AfD je u više navrata sprovodila “čistke“ unutar partije, odstranjujući “umerene“ frakcije. Za razliku od mnogih ekstremno desničarskih grupa u Evropi, poput francuskoog Nacionalnog okupljanja, ona nije usvojila strategiju ideološkog “šminkanja“ i “normalizacije“. AfD je ostala radikalna, održavajući u središtu svog programa pitanje migracija i “borbu protiv islamizacije“,  dok neki njeni članovi otvoreno rehabilituju Treći Rajh.

Njene veze sa “uličarskim“ neonacističkim organizacijama, kao Pegida, u nemačkim medijima su zanemarivane uprkos upozorenjima dobro obaveštenih novinara. Dugo je prolazila priča o tome da je AfD samo na Istoku Nemačke ekstremna partija, ali da je u ostatku zemlje to desna stranka “kao bilo koja druga“, s obzirom da su mnogi njeni članovi došli upravo iz desnog centra CDU/CSU.

AfD je  2017. ušla u Parlament, a 2023. počela je da rukovodi nekim lokalnim vlastima.

U januaru 2024 otkriveno je da su članovi AfD-a i neki iz CDU (demohrišćanska unija) učestvovali 25. novembra 2023. godine na tajnom sastanku sa pripadnicima neonacističkih grupa održanom u jednom hotelu u blizini Potsdama. Mediji su preneli da članovi AfD navodno planiraju da proteraju “u jednu severnoafričku zemlju“ dva i po miliona državljana stranog porekla ukoliko njihova stranka pobedi na izborima.

Iznenađenja su moguća

Da li će Fridirih Merc, kandidat demohrišćamske unije za kancelara održati princip “higijenske distance“ od krajnje desnice i pokušati da formira većinsku ili manjinsku vladu bez AfD -  sa socijaldemokratama ili trostranačku koaliciju sa Zelenima?

Trostranačkoj kolaciji se, istina, nada Makronova administracija u Parizu, očekujući da ponovo proradi nemačko – francuski motor i oživi Evropsku uniju koja “jedva diše“, pritešnjena onim što smatra “pretnjom iz Moskve“ s jedne strane i “Trampovim napuštanjem transatlantskog nasleđa“ sa druge strane.

Niko ne iskljuljučuje manja ili veća iznenadjenja: prvo, da Merc ipak uvede AfD u svoju vladu, a drugo -  da AfD pobedi na izborima.

Konačno, sa druge strane Atlantika, AfD-u dolazi podrška Sjedinjenih Država, preko Ilona Maska, uticajnog savetnika Bele kuće, a potom i potpredsednika Džej Di Vensa koji je u Minhenu izbegao da se sastane sa kancelarom Šolcom, ali je imao srdačan javni susret sa Alis Videl, liderkom AfD-a i kandidatkinjom za kancelarsku funkciju, koja je nedavno izjavila da je “Hitler bio socijalista“.  

Maskove i Vensove izričite izjave podrške krajnje desničarskoj stranci šokirale su Nemce - i ne samo njih.