Gas će Evropljanima, umesto Rusije, isporučivati Egipat i Izrael?
Agencija Rojters objavljuje planove kako da Evropa zameni isporuke gasa iz Rusije - snabdevanjem iz istočnog Sredozemlja
(ilustracija, Naftovod Sumed (takođe poznat kao Suez-mediteranski naftovod) je naftovod u Egiptu, koji ide od terminala Ain Sokhna u Sueckom zalivu, najsevernijeg kraja Crvenog mora, do priobalne luke Sidi Kerir, Aleksandrija u Sredozemnom moru. On predstavlja alternativu Sueckom kanalu za transport nafte iz regiona Persijskog zaliva u Mediteran, foto https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Sumed_pipeline.png)
Velike naftne kompanije osetile su šansu. Gas Evropi ubuduće će, kako predviđa Rojters (Reuters), isporučivati u sve većoj meri - Egipat i Izrael. Istočni Mediteran postaće, prema planovima naftnih i gasnih kompanija, ključna oblast koja će zameniti ruske isporuke gasa evropskim kupcima.
Sa stupanjem Donalda Trampa (Trump) u Belu kuću nesumnjivo će doći do promena gobalne mape eksploatacije i distribucije nafte i gasa. Osim toga, ovaj republikanac podržava povećanja eksploatacije nafte i gasa i iz američkih ležišta, i pritiska, takođe, evropske zemlje da se potpuno otkače od uvoza nafte i gasa iz ruskih izvora i okrenu se - američkim izvorima.
Štaviše, sve veću podršku ima eksploatacija zemnog gasa u Egiptu, Izraelu i na Kipru. Istočni Mediteran treba da postane ključni region koji će doprineti da Evropljani ne kupuju više ove fosilne energente od Rusije.
Na ovaj zaokret američke, a verovatno i evropske energetske politike, već se pripremaju velike naftne kompanije. Interesovanje za ove nove projekte u oblasti istočnog Mediterana pokazuju američki zastupnici EksonMobajla (ExxonMobil), Ševrona (Chevron) i Konoko Filipsa (Conoco Philips), britanske BP i Šela (Shell), francuske Total enerži (TotalEnergies) i italijanske Eni.
Osim smanjivanja zavisnosti od Rusije radi se, prema Rojtersu, o dugogodišnjem cilju SAD da potisne i rastući gobalni uticaj Kine. Pojačanje uloge Egipta i Izraela, kao ključnih isporučilaca zemnog gasa evropskom tržištu, takođe će ekonomski naškoditi Iranu koji sve više sarađuje s Rusijom i Kinom.
Sve veću ulogu u isporukama gasa Evropi imaće takazvani tečni gas LNG. Egipat ima, navodno, prema konzervativnim procenama, fosilne tečne robe u obimu od 1,8 biliona kubnih metara, a ima i dovoljne kapacitete za eksport LNG.
Važno je i to što Egipat kontroliše Suecki moreuz kroz koji se prevozi oko 10 posto globalnog obima nafte i LNG. Raspolaže, takođe, nafotovodom koji spaja terminal Ajn Suchna i Susecki kanal s obalom Crvenog mora i lukom Sidi Karir, zapadno od Aleksandrije u Sredozmenom moru.
Veću ulogu na tržištu gasa imaće i Kipar. Licence na eksploataciju već su obezbedile svetske firme koje su aktivne u Egiptu - EksonMobajl (ExxonMobil), Ševron (Chevron), TotalEnerdži (TotalEnergies) i Eni.
Takođe i Izrael planira da poveća izvoz zemnog gasa iz nalazišta Leviatan, koje leži oko 130 km zapadno od Haife, na dubini od 1.500 metara i spada među najveća priobalna nalazišta gasa u poslednjim dekadama. Investicije od 500 miliona dolara bi trebalo da dupliraju mogućnosti izvoza gasa. Manjinski udeo u projektu ima američki Ševron (Chevron). Izraelski gas će se isporučivati evropskim kupcima preko egipatskih terminala za LNG, tj tečni gas.
