SRBIJI POTREBNA NOVA ULAGANJA U ENERGETSKI SEKTOR
Elektroenergetski bilans Srbije trenutno se kreće oko pozitivne nule, Srbija zimi uvozi nešto više struje, ali i izvozi slične količine struje, ali je našoj zemlji potrebno mnogo novih energetskih kapaciteta da taj elektroenergetski bilans ne bi prešao u "minus", rekao je Nikola Rajaković, državni sekretar u Ministarstvu energetike
Srbija je ekstremno zavisna od uvoza nafte i gasa, a u oblasti elektroenergetike su nam potrebna nova ulaganja nako naša zemlja u budućnosti ne bi ozbiljnije postala zavisna od uvoza struje, ocenili su juče učesnici okruglog stola "Energetika i spoljnotrgovinski deficit".
Energetika Srbije deli sudbinu drugih evropskih zemalja, jer ima teškoća zbog uvozne zavisnosti od energenata, posebno nafte i gasa, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu energetike Nikola Rajaković, i ocenio da se ta zavisnost ne može ozbiljnije popraviti u narednoj deceniji.
Učestvujući u radu okruglog stola u organizaciji "Danas konferens centra" , on je ocenio i da Srbija u sektoru elektroenergetike ne zaostaje mnogo za drugim evropskim zemljama, ali da postoji ozbiljna pretnja od povećanja uvoza struje, ukoliko se ne budu gradili novi kapaciteti.
Elektroenergetski bilans Srbije trenutno se kreće oko pozitivne nule, Srbija zimi uvozi nešto više struje, ali i izvozi slične količine struje, ali je našoj zemlji potrebno mnogo novih energetskih kapaciteta da taj elektroenergetski bilans ne bi prešao u "minus", rekao je Rajaković.
On je naveo da konvencionalni energenti, kao što su ugalj i hidroenrgija u Srbiji nisu do kraja iskorišćenI, na čemu treba raditi, kao ni obnovljivi izvori energije za koje su potrebna privatna ulaganja.
Mere energetske efikasnosti trebalo bi takođe da dovedu do smanjenja potrošnje energije i održivosti energetskog sistema, kao i uvođenje "pametnih mreža" u distribuciji struje.
Direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom Dragan Vlaisavljević rekao je da Srbiji u 2011. godini treba oko 35, 5 milijardi kilovat-sati električne energije, što je 2,3 odsto ili 750 miliona kilovat- sati više u odnosu na prošlu godinu, a za četiri godine će nam trebati dodatnih tri milijarde kilovat-sati struje, što iznosi 180 miliona evra godišnje.
Proizvodnim planom za 2011. godinu predviđena je proizvodnja 24 milijarde kilovat-sati struje iz termoelektrana, 10,5 milijardi iz hidroelektrana, a iz obnovljivih izvora manje od jednog promila, dok je planiran uvoz od 600 miliona kilovat-sati.
Vlaisavljević je naveo da prema jednom "lošijem" scenariju, do 2014. godini neće se moći održati proizvodnja u termoelektranama, zbog pada proizvodnje uglja i problema sa raseljavanjem dva groblja na teritoriji opštine Lazarevac, pa je moguć pad proizvodnje uglja od 4,5 miliona tona.
Ako se realizuje taj scenario koji predviđa probleme sa ugljem, veći problemi u proizvodnji struje bi mogli nastati već 2017. godine i tada će elektroenergetika postati ograničavajući faktor razvoja privrede, naveo je Vlaisavljević.
Napomenuo je da je tržište električne energije i sada otvoreno u iznosu od oko 45 odsto i dodao da će i domaćinstva od 2013. do 2015. godine moći da biraju snabdevača.
Na skupu su predstavljene mere koje će u okviru novog zakona o energetici biti preduzete na povećanju energetske efikasnosti, a istaknuta je i mogućnost korišćenja elektroautomobila koji mogu doprineti smanjenju upotrebe energenata.
