PRIVATNICI ČEKAJU ODGOVOR NIS-A
Tržište derivata nafte u Srbiji posle 1. januara 2011. biće onako kako to uslovima poslovanja propiše vlada.
Iako je do liberalizacije tržišta naftnih derivata ostalo malo više od mesec dana, vlasnici privatnih pumpi u Srbiji još ne znaju da li će gorivo od Nove godine uvoziti iz regiona, gde je već u skladu s najvišim evropskim standardima evro pet kvaliteta, ili će po robu ići na staru adresu – U NIS-ovu rafineriju u Pančevu.
Ovo pitanje, koje osim privatnika, zanima i vozače, kako zbog kvaliteta goriva, tako i cena (budući da su se već uverili, bar kada je reč o evro-dizelu, da uvozno gorivo može biti jeftinije i do 20 dinara od domaćeg) trebalo bi epilog da dobije do kraja naredne nedelje, piše Politika.
Do tada će Skupština Udruženja benzinskih stanica Srbije, koje u svom sastavu ima 650 pumpi, dobiti odgovor NIS-a o spremnosti da im da popust na kupovinu goriva na veliko.
Upitan šta se realno može očekivati – da se i posle Nove godine snabdevaju kod NIS-a ili u regionu, Rajko Ković, generalni sekretar udruženja, kaže za „Politiku”, da su vrlo oprezni sa NIS-om, ali da su spremni za saradnju, jer im je NIS najprirodniji partner.
– U odgovoru, koji očekujemo od NIS-a do kraja ove nedelje, trebalo bi jasno da piše koliki je rabat NIS spreman da odobri privatnicima –kaže Ković i dodaje da bi ukoliko se dogovor postigne NIS mesečno udruženju isporučivao najmanje oko 20 miliona litara goriva.
Privatnici insistiraju da im marža od Nove godine bude 10 odsto od maloprodajne cene, što je manje nego u regionu, tvrdi on i dodaje da NIS mora čvrsto da se obaveže da neće udruženje gledati samo kroz male pumpe, već da im omogući da se bave trgovinom na veliko, odnosno da snabdevaju preduzeća u lokalnoj sredini. Treba biti oprezan da NIS, pošto pumpama isporuči gorivo, ne krene sa još nižim cenama u isporuku svoje robe na veliko, jer bi se u tom slučaju ponovo stvorila nelojalna konkurencija, pojašnjava naš sagovornik.
Ković tvrdi da problem u pregovorima sa NIS-om nisu više bankarske garancije, jer udruženje kredit može da dobije, već samo spremnost NIS-a da redovno i po dogovorenim uslovima isporučuje trgovcima gorivo.
Kakvo će tržište biti od 1. januara 2011. godine Ković kaže da će najviše zavisiti od toga kakve uslove poslovanja bude propisala država, odnosno od toga da li će na izvestan način produžiti monopol NIS-a ili ne.
Upitan, šta to konkretno znači, Ković kaže da s obzirom na to da NIS od Nove godine neće biti spreman na tržišnu utakmicu da se može očekivati da se propiše da gorivo mogu da uvoze samo oni koji imaju velika skladišta, čime će opet većinu privatnika primorati da uzima gorivo kod NIS-a, iako možda to ne želi.
Ković kaže da nije svejedno da li će udruženje kupovati gorivo od stranih naftnih kompanija ili od NIS-a, jer ukoliko se postigne dogovor s ruskim gazdom dinar koji se napravi u rafineriji ostaje u Srbiji.
Ukoliko je vladi, kao manjinskom vlasniku NIS-a, stalo da očuva 30 odsto naftnog tržišta, koje danas pokrivaju privatnici, trebalo bi da pomogne da NIS bude direktan poslovni partner privatnom sektoru. Udruženje ima punu podršku Ministarstva energetike koje razume zašto je bitna saradnja privatnika i NIS-a. Otuda i nada da će se ova priča završiti na obostranu korist.
