PASIVNE KUĆE ŠTEDE ENERGIJU

Do 2012. godine u Evropi će biti sagrađeno 71.270 pasivnih kuća, koje troše 80 % manje energije za grejanje ili hlađenje nego klasične kuće. U Hrvatskoj tokom naredne dve godine broj takvih kuća treba da naraste na 30-ak, kazao je profesor na zagrebačkom Arhitektonskom fakultetu Ljubomir Miščević, voditelj Pass-Net EU-ovog projekta za Hrvatsku, na otvorenju trodnevne Međunarodne konferencije 3. dani pasivne kuće.

U Pass-Net, mrežu pasivnih kuća, udruženo je 10 zemalja članica EU: Austrija, Belgija, Češka, Nemačka, Velika Britanija, Rumunija, Slovačka, Slovenija i Švedska. Među njima je i Hrvatska, kao jedina nečlanica EU, koja od 2006. razmenjuje iskustva u gradnji pasivnih kuća i rešenjima koja omogućavaju desetak puta manju potrošnju energije za grejanje i hlađenje objekata s 10 do 20 % više uloženog novca u njihovu izgradnju.

Tu prednjače Nemačka i Austrija, pa će se tako sledeće godine u Innsbruku, gde je sagrađeno najveće pasivno naselje u svetu, održati 15. svetski kongres pasivne kuće. Ne zaostaje ni Velika Britanija, gde će od 2016. svaka novogradnja biti bez emisije štetnih gasova, dok bi od 2018. u Evropskoj uniji sve nove kuće trebale biti energetski samodovoljnih.

„Do 2047. biće iscrpljena i zadnja kapljica nafte a Hrvatska već danas emituje više CO2 od dopuštenog. Verujem da bi u Hrvatskoj bilo mnogo više primera energetski samodovoljnih građevina, pa i primera poput Solarne kuće u Španskom i zgrade firme Stilin, koje s viškom električne energije dobijene od "zagrebačkog sunca", odnosno obnovljivih izvora energije, pune mrežu HEP-a, kad bi zakonski propisi bili jednostavniji i kad bi donijeli izdašnije podsticaje,” kaže Miščević.

Lino Fučić iz Uprave za građevinu Ministarstva zaštite okoline, prostornog uređenja i građevine naglašava da se hrvatski zakonski propisi polako usklađuju s propisima EU pa, stižući prvu Direktivu o energetskim karakteristikama zgrada EPBD, u ministarstvu paralelno rade i na drugoj, objavljenoj sredinom ove godine. Tako će predložiti da se u Zakon o prostornom uređenju i građevini uvede obveza da se već kod planiranja razmotri upotreba alternativnih sistema, a biće propisane i kazne za nepoštivanje novih propisa.

Kad je reč o enegetskim cerifikatima, 2011. će biti osmišljen način njihove provere, a biće definisane i zgrade s tzv. nultom-potrošnjom energije.

Zamenica predsednika Hrvatske komore arhitekata Rajka Bunjevac pozvala je arhitekte da u svojim firmama projektuju pasivne kuće. Naglasila je da će u hrvatskoj arhitektonskoj politici održiva i energetski efikasna arhitektura imati važno mesto, javlja Hina.

Pohvaljujući rad hrvatskog Pass-Neta, čiji je trogodišnji program doveo u Zagreb brojne domaće i međunarodne stručnjake s područja energetski efikasnosti gradnje i proizvođače inovativne opreme Bunjevac kaže: "To je velik doprinos sigurnoj i održivoj budućnosti Hrvatske".

Važnost razmene iskustava i znanja naglasila je i Jadranka Veselić-Bruvo iz Gradskog ureda za strategijsko planiranje i razvoj grada. Otvarajući Dane pasivne kuće koji su na Arhitektonskom fakultetu u Zagrebu održani od 12. do 14. novembra Jadranka Veselić-Bruvo je rekla da će Zagreb i kroz "Zagreb-plan", dugoročnu strategiju razvoja grada, pomoći inovativne tehnologije.

Tokom 3. dana pasivne kuće čula su se brojna predavanja o primeni inovativnih ekoloških i energetskih rešenja. Tu je i predavanje o gradnji slamom, osobito popularnoj u Norveškoj, zemlji koja, rečeno je, ne zna što će se naftom, a ipak populariše takvu vrstu gradnje.

Za sve zainteresovane učesnike iz Nemačke, Austrije, Slovenije, Crne Gore, BiH i Hrvatske organizovane su radionice i stručni obilasci pasivne kuće u Kupinečkom Kraljevcu i Solarne kuće u Španskom, a svi su oni danas "ovekovječeni" termovizijskom kamerom, kojom se obično ispituje toplotna izolacija zgrada.

U predvorju Arhitektonskog fakulteta postavljena je i izložba proizvođača energetski efikasnih materijala i opreme.