Energetska efikasnost primarna u borbi protiv klimatskih promena

Miloš Obradović

Energetska efikasnost je prepoznata u strategiji razvoja Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine kao novi energetski izvor zato što energetska efikasnost može da doprinese uvoznoj nezavisnosti, smanjenju potrošnje energenata i smanjenju emisije gasova staklene bašte, poručeno je sa stručne konferencije “Energetska efikasnost – neiskorišćeni resurs Srbije” koju je, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike, organizovala redakcija Balkanmagazina.

Energetska efikasnost je jedinstven odgovor na pitanja šta na globalnom novou učiniti u trenutku kada je jedna o najaktuelnijih tema borba protiv klimatskih promena i kako na nacionalnom nivou ostvariti ciljeve da se smanji uvozna zavisnosti i poveća konkurentnost privrede. Na stručnoj konferenciji “Energetska efikasnost – neiskorišćeni resurs Srbije” u organizaciji Balkanmagazina a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Srbije čulo se kakav je regulatorni okvir za povećanje energetske efikasnost, kakva je trenutna situacija, kao i kakvi su ciljevi u ovoj oblasti.

Energetska efikasnost je prepoznata u strategiji razvoja Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine kao novi energetski izvor zato što energetska efikasnost može da doprinese uvoznoj nezavisnosti, smanjenju energetskog inteziteta koji je kod nas jako veliki kao i smanjenju emisije gasova staklene bašte koji su kod nas dominantno iz sektora energetike.

Kako je objasnila Antonela Solujić, šef odseka za energetsku efikasnost u Ministarstvu rudarstva i energetike mi imamo i međunarodne obaveze koje nameće, pre svega, želja za pristupanje EU i proces sa Evropskom energetskom zajednicom.

Antonela Solujić

Podsticaji neophodni za smanjenje potrošnje energije

“U tom procesu smo duboko zagazili u primenu regulative iz energetske efikasnosti, koja je usklađena sa EU, a opet prilagođena članicama Energetske zajednice. Do sada smo doneli tri akciona plana o energetskoj efikasnosti. Obrada podataka o realizaciji trećeg akcionog plana je u toku, ali negde smo na 80 odsto ostvarenih ciljeva”, napomenula je Solujić.

EU više kao ciljeve ne postavlja uštede na godišnjem nivou, već su sada ciljevi maksimalna godišnja potrošnja primarne i finalne energije.

“Mi smo se prihvatili da nećemo trošiti primarne energije više od 17,981 miliona tona ekvivalenta nafte, a u finalnoj potrošnji 13 miliona tona ekvivalenta nafte. Ovo je indikativni i nije obavezujući cilj, ali smatramo da treba da ga dostignemo. Druga dva cilja su obavezujuća. Cilj EU prema Članu 5 je da se godišnje obnovi određeni broj kvadrata zgrada u vlasništvu centralne vlasti. U EU je to tri odsto godišnje, a kod nas jedan odsto. Član 7 traži da uštedimo 0,7 odsto godišnje u prodaji krajnjim kupcima svih distributera ili prodavaca. Ciljevi do 2030. godine još nisu postavljeni, u toku su analize. Mi se u velikoj meri usaglašavamo sa direktivama EU. Direktiva o energetskoj efikasnosti revidirana je kroz nekoliko direktiva zato što EU ima ambiciozne ciljeve - žele uštede od 32,5 odsto u energetskoj efikasnosti i zato stalno regulativu usklađuje sa željama i ciljevima. Mi od 2013. godine imamo zakon o efikasnom korišćenju energije, prema kome su doneti akcioni planovi, uvedeni su energetski menadžment, budžetski fond...“, rekla je predstavnica ministarstva.

U Srbiji je krajem 2018. donet zakon o naknadama, po kom je uvedena naknada za energetsku efikasnost, koja bi trebala da donese prihode od oko 10 miliona evra godišnje.

“Mi smo se donekle uskladili sa EU regulativom, ali u međuvremenu se ona dosta izmenila. Potrebno je da poboljšamo i primenu, jer bez toga nam ništa ne znače papiri. Da bismo mogli da sprovodimo politiku energetske efikasnosti potrebno je i da obezbedimo finansijske podsticaje za energetsku efikasnost, što sada imamo kroz budžetski fond. Sledeći korak je uspostavljanje fonda za energetsku efikasnost, za koji se nadamo da će biti posebno telo”, ocenila je Solujić, dodajući da sredstvima donatora uspevamo da jedan deo javnih objekata obnovimo.

Prema njenim rečima izmene Zakona o efikasnom korišćenju energije su spremne i trebalo bi da budu usvojene pre izbora čime bi se poboljšale postojeće norme. Te izmene doneće:

  • unapređenje energetskog menadžmenta vezanog za energetske preglede,
  • sprovođenje eko dizajna,
  • obavezu javnog sektora da vidno izloži energetske pasoše,
  • elaborat energetske efikasnosti za postrojenja preko jednog megavata,
  • analizu isplativosti korišćenja kombinovane električne i toplotne energije za postrojenja preko pet megavata,
  • informisanje kupaca o stvarnoj potrošnji u elektronskom formatu i ubacivanje podataka o potrošnji u ISEM bazu.

Solujić je rekla da Ministarstvo građevinarstva radi na regulativi u vezi energetske efikasnosti zgrada kako bi se u potpunosti primenili propisi iz EU direktiva. Biće sertifikacija kroz registar energetskih pasoša, a biće postavljeni i novi minimalni uslovi energetskih potreba zgrada i novi izgled energetskih pasoša.

Kada se radi o budžetskom fondu, završeno je 40 projekata, a još 40 je u toku, u završnoj fazi.

“Sa naknadama sredstva za rad budžetskog fonda su uvećana tri puta i bili smo u mogućnosti da ove godine 25 projekata finansiramo. Teško je u jednoj godini raspisati javni poziv za jedinice lokalnih samouprava i onda one treba da raspišu javne nabavke i izvrše radove, pa smo izmenili pravilnik pa se javni pozivi mogu raspisati u godini pre, a zatim izvršiti radovi naredne godine. Revizijom pravilnika uveli smo i nove mehanizme za podsticanje građana kako bismo stimulisali nabavku energetski efikasnih uređaja”, rekla je Solujić.

Uz pomoć UNDP i GIZ registrovano je 57 zgrada, koje su u vlasništvu centralne vlasti, sa oko 405.000 kvadrata. Za oko 40 miliona evra odlučeno je da se rehabilituje 28 zgrada, što će se finansirati iz kredita razvojne banke Saveta Evrope CEB, praktično bez kamate. Kredit je u procesu odobrenja i očekuje se realizacija 2020. godine.

Energetski menadžeri važna karika

Jedna od važnih karika u sistemu energetskog menadžmenta su energetski menadžeri koji obuku prolaze na Mašinskom fakultetu u Beogradu.

Milan Gojak, vanredni profesor Mašinskog fakulteta Univeziteta u Beogradu objašnjava da je sistem energetskog menadžmenta sistem organizovanog praćenja tokova energije u lancu transformacije energije od primarne energije preko prenosa i distribucije do korišćenja u smislu optimizacije i racionalizacije.

“Cilj da se nađu najslabije karike u lancu i poboljšaju. Glavni akteri su vlada, obveznici sistema, energetski menadžeri, ovlašćeni energetski savetnici i organizacije za obuku. Mašinski fakultet imenovan je za ovlašćenu organizaciju za obuku energetskih menadžera i na fakultetu imamo moderan centar za obuku menadžera sa modernom opremom iz donacije Japana”, rekao je Gojak.

Milan Gojak

Energetski menadžer mora biti osposobljen da:

  • prikuplja i analizira podatke o načinu korišćenja energije od strane obveznika;
  • priprema programe i planove energetske efikasnosti koje donosi obveznik;
  • priprema godišnje izveštaje o ostvarenim ciljevima;
  • preduzima i druge aktivnosti i mere propisane zakonom.

Prema rečima Gojaka na fakultetu postoji informacioni sistem koji u realnom vremenu prati tokove energije i vode. Na primer, kada je sistem pušten u rad otkriveno je curenje vode na fakultetu za koje se nije znalo, a zbog koga su stizali veliki računi.

“Stanje u oblasti energetske efikasnosti u Srbiji nije zadovoljavajuće, energija se troši neracionalno i nedomaćinski. Potrošnja energije po jedinici BDP-a značajno je veća nego u EU i veća nego u okruženju osim u BiH. Postoji ogroman potencijal za unapređenje. Povećanje energetske efikasnosti donosi niz koristi. Smanjivanjem potrošnje energenata smanjuje se i uvozna zavisnost. Manji udeo troškova energije u proizvodima i uslugama znači povećanje konkurentnosti. Takođe i smanjenje uticaja na životnu sredinu, jer je energetika veliki zagađivač. Tu su i finansijske uštede i smanjenje potreba za investicijama u nove energetske objekte. Povećanjem energetske efikasnosti u javnim zgradama može da donese uštede od preko 100 miliona evra godišnje, a može da ima pozitivan efekat i na zapošljavanje”, objasnio je Gojak.

    

Dosadašnji koraci koje je država preduzela išli su u dobrom smeru, ali su nedovoljni. Gojak ocenjuje da bi planovi trebalo da budu ambiciozniji. On takođe ističe i da ne postoji cenovna politika energenata.

“Ne postoje odgovarajući pariteti između cena energenata. Jedan kilovatsat električne energije nije isto što i kilovatsat toplote. Da bi proizveli jedan kWh električne energije trebaju vam tri kilovata toplote. Taj paritet ne postoji između cena te dve vrste energije. Energija je strateška roba i ne vladaju potpuno zakoni tržišta, a kod nas je i socijalna kategorija. Ali, mislim da javna preduzeća ne bi trebalo da se bave socijalnom zaštitom, već to treba da rade socijalne službe, a ovde da budu realne cene”, poručio je Gojak, koji, takođe, podseća da još nije počela naplata grejanja po utrošku, pa su ljudi destimulisani da štede energiju.

Gojak ističe da je u lancu toka energije, od primarne do finalne, jako važno smanjivanje potreba za korišćenje energije, izbor uređaja i izbor odgovarajućeg energenta, odnosno kvaliteta energije. “Električna energija i energija iz fosilnih goriva su visoko kvalitetne energije. Kvalitet toplote je srazmeran temperaturi na kojoj raspolažete toplotom. Ako toplotom raspolažete na niskoj temperaturi ona je nisko kvalitetna. MI imamo neusklađenost u kvalitetu energije sa strane snabdevanja i sa strane korišćenja. Za grejanje prostora i toplu vodu potrebna je energija niskog kvaliteta, ali po pravilu sa strane snabdevanja se koristi energija viskog kvaliteta – struja i fosilna goriva. Trebalo bi da se ova energija koristi samo za rad električnih uređaja i osvetljenja, a to se može postići većim korišćenjem otpadne toplote iz nekih procesa, primenom OIE, kogeneracionim postrojenjima”, ističe profesor Gojak.

Moguće je štedeti bez uticaja na komfor

Stručnjak za energetiku Ljiljana Hadžibabić podseća da je energetska efikasnost odnos između ostvarenog rezultata u dobrima i uslugama i za to utrošene energije.

“Pre 20-25 godina se pričalo da je jeftiniji ušteđeni kilovatsat za isti efekat u korišćenju električne energije i za isti komfor nego da gradimo novi. To je ipak bilo deklarativno, ali to nam nije bilo na redu jer je energija bila prilično jeftina. Danas, kada je energija skupa, a biće još skuplja - zbog ambicioznijih zahteva za zaštitu životne sredine, još više se isplati ozbiljno ulaganje u energetsku efiukasnost. Ipak mi smo još daleko od ozbiljnog ulaganja u energetsku efikasnost”, napominje Hadžibabić.

Ljiljana Hadžibabić

Prema njenim rečima, kod ulaganja u mere za energetsku efikasnost važno je da se dobro procene troškovi, jer u suprotnom postoji rizik da se stane na pola. Takođe, važan je razvoj metoda za ocenu isplativosti, a tu su najkritičniji podaci. Potreban je i razvoj sistema za merenje i praćenje troškova.

“Sve to traži visoko i dobro obučen kadar na svim nivoima i koordinaciju njihovog delovanja”, napominje Hadžibabić, dodajući da je važna motivacija korisnika da budu efikasniji, a “prirodna motivacija je bićeš zdraviji, manje će te koštati... I, to treba promovisati kroz sve medije”.

Za povećanje energetske efikasnosti važni su i finansijski i drugi podsticaji, ali i ono što mi nemamo, a to su posledice za neizvršavanje obaveza.

Hadžibabić podseća da, što se tiče struje, pola našeg tržišta je na tržišnoj ceni, a pola ispod tržišne i ekonomski opravdane cene.

“Naš elektroenergetski sistem je jako efikasan, ali on raspolaže starim termoelektranama i one ne mogu bolje da rade. Srećom, imamo visok procenat hidroelektrana, ali OIE nemamo dovoljno. Vetroelektrane čine tri odsto, a ostale OIE svega dva odsto proizvodnje. Mnogo se očekivalo od CHP postrojenja. Mislili smo da će sa razvojem gasne mreže ova postrojenja nići kao pečurke, da će to rešiti i potrošnju toplote i pomagati elektrosektoru. Ali, zbog zastoja u razvoju mreže, a prvenstveno zbog cene gasa, to ide jako sporo”, ocenila je Hadžibabić.

    

Analizirajući prenosni sistem Hadžibabić je istakla da je tu postignuta zadovoljavajuća energetska efikasnost.

“U njih se dosta i ulagalo i važni su za evropsku trgovinu strujom. Puno novca je uloženo u opremu i obuku. Tehnički gubici na prenosu su 2,1 odsto, što je prihvatljivo. Opremljeni su naprednim sistemom merenja. Sva elektromehanička brojila zamenjena su pametnim brojilima”, rekla je Hadžibabić napominjući da je kod distributivnih sistema teža situacija, a da postoji značajan prostor za povećanje efikasnosti. “Tokom 2018. godine gubici su bili 12,2 odsto. Oni imaju planove za smanjenje gubitaka i regulator im ne priznaje iznad toga šta je trebalo da ostvari. Distribucija ima oblasti gde je vrlo loša oprema, ali ne stiže da je zameni. Za devet godina gubici u mreži smanjeni su za četiri odsto, sa 4,8 na 3,7 teravat sati. Da bi kod krajnjih kupaca smanjili potrošnju za teravatsat to bi bilo jako teško i skupo”, napominje Hadžibabić.

Razlozi za gubitke su prvo tehnički, pa komercijalni - nastaju zbog grešaka u merenju, a veliki deo se odnosi na neovlašćenu potrošnju.

“Treba da se se intenziviraju investicije u ODS. Ali, lako je reći, a gde su pare kada cena struje nije adekvatna. Potrebne su masovnije zamene mernih uređaja i razvoj naprednih mernih sistema, tamo gde je isplativo”, ističe Hadžibabić.

Ona ističe da je potrebno rešiti energetski ugrožene kupce, što je ključno da se cena struje podigne do neke približno tržišne cene.

“U 2018. godini je 76.600 porodica dobilo umanjenje računa za struju ili gas u vrednosti od 1,22 milijarde dinara. Ovo je manje nego što je procenjeno da ima ugroženih porodica i manje je novca nego što je u budžetu odvojeno. Razne studije tvrde da je 550.000 do 600.000 domaćinstava u Srbiji izloženo riziku od energetskog siromaštva. Nek se 350.000 može proglasiti siromašnim, što znači da ne mogu adekvatno zagrejati domove. Dok se oni ne reše pola tržišta u Srbiji će biti na nerealnoj ceni, a to nikako ne doprinosi povećanju efikasnosti. Najveći motiv za kupca je visoka cena. Ne mora se zakinuti na komforu, već da se nađe način da se za isti komfor potroši manje energije”, ističe Hadžibabić.

Opštine i gradovi imaju svoje mesto u EE

Miodrag Gluščević, programski direktor za urbani razvoj, životnu sredinu i komunalne delatnosti SKGO ističe da Evropa pokušava da razdvoji pitanje ekonomskog rasta od trošenja prirodnih resursa, a energetska efikasnost je jedan od važnih elemenata tog sistema.

“Mi neracionalno trošimo energiju, energetski intezitet Srbije je daleko iznad proseka EU i zato nismo ni konkuretni. Mnogo se radi na regulaciji ove oblasti. Stvari se pomeraju, možda ne dovoljno brzo koliko bi želeli, ali smo ušli u fazu u kojoj se sistematski razmišlja o ovom pitanju”, ocenjuje Gluščević.

Miodrag Gluščević

Zakon o stanovanju i održavanju zgrada je prvi pravni akt u našoj zemlji koji EE stavlja na nivo javnog dobra, što otvara mogućnosti za ulaganja javnog sektora u unapređenje energetske efikasnosti pre svega domaćinstava, jer tu postoji najviše potencijala.

“Kroz određene članove tog zakona omogućeno je da jedinice lokalne samouprave osnivaju fondove za ulaganje u energetsku efikasnost. Sa druge strane JLS imaju obavezu da stalno edukuju građane i da redovno savetuju građane po pitanju energetske efikasnosti. Na lokalnom nivou, opštine i gradovi imaju svoje mesto u energetskom sektoru na više nivoa. Kao potrošači energije u zgradama, a i proizvodnja i distribucija toplotne enetgije je u delokrugu JLS. Opštine imaju i druge mehanizme da utiču na unapređenje energetsku efikasnost kroz planiranje, regulaciji i planove održive urbane mobilnosti”, kazao je Gluščević.

On je istakao da je jedan od ključnih preduslova za poboljšanje u ovoj oblasti da postoji svest i odluka da se nešto promeni, a drugi da postoje ljudi u lokalnim administracijama koji poseduju znanja i mogu da pripreme, realizuju i prate projekte.

Što se tiče lokala, neki gradovi godinama ulažu sredstva i imaju fondove, dok neke opštine imaju kancelarije za energetski menadžment, kao što je Vrbas. U Kragujevcu je energetski menadžer u rangu pomoćnika gradonačlenika tako da, prema rečima Gluščevića ima direktnu vezu sa donosiocem odluka.

“Sa druge strane u velikom broju opština energetski menadžeri su zakopani duboko u lokalnoj sistematizaciji i kada žele da pokrenu nešto moraju da prođu dva, tri nivoa odlučivanja i to je jako teško. Kod energetske efikasnosti finansije nisu problem, već nedostatak finansijskih mehanizama. Sredstva postoje jer projekti energetske efikasnosti generišu uštede, samo je pitanje kako ćemo te uštede iz budućnosti da uložimo u današnje projekte”, zaključuje predstavnik SKGO.

“Oblačenje” zgrada donosi 40 odsto ušteda energije

Radmilo Savić, izvršni direktor za poslovno tehničku podršku JKP Beogradske elektrane istakao je da je najveći potencijal za celu zemlju da se kod postojećih korisnika uštedi 30 do 40 odsto na potrošnji samo “oblačenjem” zgrada, odnosno stavljanjem novih vrata i prozora.

Radmilo Savić

“Beogradske toplane greju 51 odsto stanova u Beogradu, što je oko 300.000 stanova. Kada bi se na svim stanovima primenile mere energetske efikasnosti, a većina je energetski loša, imali bi 40 odsto instalisanog kapaciteta viška. To znači da bi još 20 odsto ukupnog beogradskog stambenog fonda moglo da se priključi na daljinsko grejanje bez gradnje novih kapaciteta. Bilo je studija koje su računale, da je ovakva investicija u smanjenje potrošnje bez narušavanja komfora dvostruko manja od troška izgradnje novih kapaciteta”, poručio je Savić.

Savić je podsetio da su Beogradske elektrane pre 20 godina počele modernizaciju sistema, automatizaciju toplotnih izvora i ostvarili značajne uštede. Takođe su modernizovane podstanice i sada se prelazi u drugu fazu, a to je daljinsko upravljanje.


Prezentacije sa konferencije možete pogledati na linku Prezentacije.

Foto galeriju konferencije možete pogledati na linku Foto galerija konferencija.

Snimak konferencije:

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...