Novi kop i nova termoelektrana – investicija EPS-a za budućnost

„Dva kopa koja označavaju i garantuju budućnost održivosti Rudarskog basena „Kolubara”, samim tim garantuju i budućnost EPS, odnosno proizvodnje elekrične energije u Srbiji su kopovi „Polje E” i kop „Radljevo”. „Polje E” je kop koji smo nedavno otvorili, to je investicioni kop u koji ćemo tokom narednih nekoliko godina uložiti oko milijardu evra”, rekao je v.d. direktora Elektroprivrede Srbije Milorad Grčić na Trećoj stručnoj konferenciji „Investicije i zaštita životne sredine”, koju je u saradnji sa JP Elektroprivreda Srbije i pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike u Rudarskom basenu „Kolubara“ organizovao Balkanmagazin.

Ističući da se o kopu „Radljevo” priča već duže od 40 godina - po zvaničnim papirima od 1976. godine - Grčić je prokomentarisao da je „neko pismen, stručan, neko ko voli ovu državu, neko ko je voleo Kolubaru i Elektroprivredu, 1976. koncipirao kop „Radljevo”. Verovatno je milion puta bilo priče da se taj kop otvori, međutim i „Polje E” i izmeštanje Ibarske magistrale i kop „Radljevo” i još mnogo toga tek su uradili ljudi koji su naši savremenici. Većina tih ljudi je ovde, radi i danas, neki su u penziji, ali ono što je bitno, kop „Radljevo” sa svojih ispitanih i sigurnih zaliha u visini od oko 350 miliona kubika je spreman za otvaranje i u toku sledeće nedelje ćemo ga zvanično pusutiti u rad”.

Grčić je takođe, obraćajući se onima koji stalno pokušavaju nešto da kritikuju, podvukao da su sa stručnog i inženjerskog aspekta ispitane i dokazane zalihe uglja u RB „Kolubara” minimum 2,1 milijardi tona“, kao i to da uglja „može da bude samo više - nikako manje”.

„Kada pričamo o Kolubari, bez obzira što nije deo samog rudnika, zbog blizine lokacije i zbog Kolubaraca - ljudi koji žive na ovim prostorima, neophodno je pomenuti da je ponovo pokrenut projekat koji je, takođe, davno neko smislio, davno neko koncipirao, davno neko započeo, još 80-tih godina, a to je izgradnja termoelektrane „Kolubara B” u Kaleniću. Radovi na pokretanju nastavka gradnje termobloka čija je instalisana snaga 350 megavata, nadam se, započeće 2020.”, najavio je Grčić uz napomenu da projekat prati mnogo papirologije, mnogo komplikacija, ali da se ide u dobrom pravcu i da će biti realizovan - sigurno. „To je, jednostavno, u socijalnom i političkom smislu veoma važno za ovaj kraj, jer svi smo svesni da se „Kolubara B”, termoelektrana u Crljenima, pre ili kasnije, mora skinuti sa mreže. A, zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, ovaj stari objekat nećemo skidati sa mreže dok ne napravimo novu elektranu u Kaleniću.”

Sve ovo znači da bilans proizvodnje električne energije u Srbiji ne da neće trpeti, već će količina proizvedene električne energije biti veća. Istovremeno, ni ljudi koji žive u tim krajevima i koji rade u staroj elektrani ne treba da brinu - i njihova budućnost je ovim zagarantovana.

Podsećajući da je rudarsko mesto Lazarevac, gde je sedište RB „Kolubara” udaljeno 60 kilometara od Beograda, da u tom gradiću počinje prva faza proizvodnje električne energije Grčić je podsetio da EPS od 100 procenata proizvodnje električne energije oko 70 procenata proizvodi u termosektoru na bazi uglja, a da se od ukupno proizvedene električne energije više od 52 odsto proizvede u obrenovačkim termoelektranama, dakle, od uglja koji se iskopa u „Kolubari”.

„Više od pola srpske struje proizvede se zahvaljući uglju iz RB „Kolubara“. Po tome je RB „Kolubara“, koji se prostire se na oko 600 kvadratnih kilometara po prostornom planu, s tim što oko 100 kvadratnih kilometara zauzimaju sami kopovi, veoma važan. A ono što je bitno svakako je to da su otvoreni površinski kopovi živ sistem, stalno se pomeraju, kako mi to kažemo. Mnogi ovde su svedoci da je nekada postojalo „Polje A”. Od kada je na njemu nestalo uglja, kada je završena proizvodnja, ono više ne postoji u tom proizvodnom smislu, ali zato postoje nova polja i čekaju nas nova proširenja”, rekao je Grčić ističući da je nekada, pre oko 60 godina, kada je prva proizvodnja putem površinske ekpsloatacije pokrenuta ovde u „Kolubari”, bilo dovoljno samo proizvesti ugalj, odnosno iskopati ugalj i ubaciti ga u tansportne elemente.

Danas to više nije tako

„Danas, pored naše obaveze da obezbedimo 30-ak miliona tona uglja godišnje, što je ogromna količina, a rudari koji rade na kopovima „Kolubare” to znaju, danas je neophodno brinuti i o zaštiti životne sredine. Danas je neophodno unaprediti svaki proizvodni sistem i težiti ka poistovećenju sa najmodernijim evropskim sistemima i najmodernijim evropskim, tačnije zapadnoevropskim rudnicima. Zbog toga je u toku, tačnije, pred samim krajem realizacija takozvanog zelenog projekta, ono što mi zovemo upravljanje kvalitetom – homogenizacija uglja, koja bi trebalo da proradi u decembru ove godine. Neće odmah proraditi punim obimom, najpre sa oko 50 odsto kapaciteta, ali bitno je da konačno, posle nekoliko decenija priče, razmišljanja, raspredanja, a da ništa nije urađeno, mi nešto uradimo”, rekao je Grčić najavljujući da će tokom 2020. godine Zeleni projekat proraditi punim, maksimalnim kapacitetom.

Govoreći o RB „Kolubara” kao o živom sistemu otvorenih površinskih kopova i površinske eksploatacije prvi čovek EPS-a ističe: „Samo pomeranje svih kopova, kada ih posmatrate iz vazduha, podrazumeva čitav niz komplikovanih, složenih i skupih aktivnosti, između ostalog, izmeštanja delova reka, dakle delova rečnih tokova Kolubare i reke Peštan. Radovi na Ibarskoj magistrali, u dužini od oko sedam kilometara su u toku, nadam se da će ubrzo biti završeni. Ibarska magistrala kojom sada dolazimo u Lazarevac, u delu od Crljena pa negde do Šopića, više se neće koristiti, ići ćemo tim novim delom, novom trasom.”

Grčić je istakao da otvaranje novih kopova zahteva i izmeštanje grobalja, izmeštanje crkava, izmeštanje čitavih naselja, što je veoma složen sistem.

„Sam kop „Radljevo” je podrazumevao mnogo posla. Njime smo počeli da se intenzivno bavimo u periodu dok sam ja bio direktor RB „Kolubara“. Jedan od novijih događaja, gde ste i vi bili svedoci, jeste transport velikog glodara preko Ibarske magistrale, ali ono na šta su i sami rudari mnogo ponosni, a samim tim i ja na njih je prelazak glodara preko pruge. Taj prelazak je urađen bez greške, bez posledica i za svaku od ovih operacija, uključujući i montažu kompletnog sistema na kopu najiskrenije, baš iz srca, čestitam svim Kolubarcima i svima koji su radili na ovom projektu. Ljudi su radili srcem, a ne zato što moraju. Shvatili su da sa otvaranjem kopa „Radljevo” počinje jedno novo poglavlje u istoriji RB „Kolubara“. Najblaže rečeno ponosan sam i srećan sam, jer me je život doveo ovde i ovde sam proveo tri godine sa vama. Podsetiću vas koliko je samo muke bilo 2012. i 2013. godine, kada smo se borili u beznadežnoj bici da sačuvamo „Kolubaru metal”. Ja, inače, do tada nisam znao da je prva firma tog ranga tek u Bugarskoj. Sada zamislite šta bi bilo da je „Kolubara metal” nestao, jer neko je započeo proces nestajanja ove firme, kakve bi probleme mi ovde imali ako bi morali da se oslanjamo na neku komšijsku, firmu koja je iz druge države? Od tog momenta pa do borbe da sve ove projekte pokrenemo, da dobijemo saglasnost, da objasnimo svima koji odlučuju u ovoj zemlji, najpre Aleksandru Vučiću i zbog toga kažem da te tri godine koje sam proveo ovde su i najlepše godine što se posla tiče, ali i najteže” reko je Grčić zaključujući da „Jednostavno, lepo bez ružnog, ili lepo bez teškog ne ide. Međutim, mislim da svi zajedno treba da budemo srećni i svi zajedno treba da budemo zadovoljni. Sve ove projekte koje smo započeli realizovaćemo. A na rudarima je da rade najmanje intenzitetom i najmanje istim nivoom volje kojim su do sada radili.”

Kolubarski ugalj – osnov energetske bezbednosti

Predstavljajući značaj RB „Kolubara“ u okviru sistema EPS-a Milan Mišković, direktor za proizvodnju uglja u RB „Kolubara” je istakao da je ovaj ogranak „osnova stabilnosti EPS-a, jer se 52 odsto električne energije u Srbiji proizvodi sagorevanjem kolubarskog uglja.

U RB „Kolubara” proizvodi se 70 odsto kompletnog uglja u Srbiji. Godišnja proizvodnja je 30 miliona tona lignita, oko 70 miliona tona otkrivke i oko 1,2 miliona tona uglja za široku potrošnju za privatna lica i firme u Srbiji.

„Ako kažemo da milion tona uglja znači 40 miliona evra pretvoreno u struju onda vidite koliki značaj RB „Kolubara“ ima za državu Srbiju, da smo i bukvalno lider u Evropi i na Balkanu“, kaže Mišković.

Na oko 600 kvadratnih kilometara je četiri površinska kopa: „Polje B/C”, „Polje D”, „Tamnava - Zapadno polje” i „Polje G”. „Polje D” završava sa ekspoloatacijom sledeće godine, jer je na njemu, otprilike, ostalo još devet miliona tona uglja. Na polju „Tamanava – Zapad” su rezerve od oko 240 miliona tona uglja, „Polje G” raspolaže sa oko 32 miliona i „Polje B” sa oko 26 miliona tona uglja, što ukupno iznosi oko 310 miliona tona uglja na četiri aktivna kopa.

„Trenutno dva najveća investiciona projekta u „Kolubari” su površinski kop „Polje E”, vrednost investicije od oko 970 miliona evra i kop „Radljevo” gde se investira 418 miliona evra. „Radljevo” se nalazi u zapadnom delu basena, na površini od oko 33 kilometara kvadratnih i u njemu je oko 350 miliona tona ekspoloatacionih rezervi. Ukupna ulaganja u geološka istraživanja za „Polje E” su 13,5 miliona evra, a za kop „Radljevo” 15 miliona evra.

„Svaki od ovih velikih projekta prati studija procene uticaju na životnu sredinu. To je sastavnim deo projektne dokumentacije svih većih investicija. Definisane mere u studiji su obavezujuće. Poslednja studija procene uticaja koja je rađena u okviru projektne dokumentacije površinskog kopa „Polje E„ trenutno je u nadležnom ministarstvu na razmatranju. Zakonska obaveza je i da putem tehničkih projekata odredimo biološku, odnosno tehničku rekultivaciju na prostorima po završetku rudarskih radova”, rekao je Mišković navodeći da je među aktivnostima Službe zaštite životne sredine u toku praktično otvaranje akreditovane laboratorije za merenje kvaliteta vazduha, merenje buke u životnoj sredini, početak rada postrojenja za prečišćavanje sanitarno-otpadnih voda u svim rudarskim naseljima i kopovima u okviru „Kolubare” za mala i srednja postrojenja, rekonstrukcija atmosferske kanalizacije i postavljanje sistema obaranja prašine na „Polju C”, prema naseljenom mestu Baroševac.

Novica Ljušić, pomoćnik direktora za investicije, razvoj i unapređenje proizvodnje u RB „Kolubara” je istakao da je „Kolubara veliko gradilište”.

„U ovom trenutku imamo utvrđen 21 javni interes. Investiconi projekti sa osnovnim ciljem zaštite životne sredine su unapređenje životne sredine, takozvani „zeleni kredit“, kotlarnica sa podstanicom, sistem daljinskog grejanja u Baroševcu, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Baroševcu, rekonstrukcija elektrofiltera na toplani Vreoci, sistem za kontinualni monitornig emisije zagađujućih materija u vazduhu, kao i postrojenje za tretman otpadnih voda”, nabrojao je Ljušić.

Nacionalnim planom Srbije prerada uglja je prepoznata kao objekat koji zagađuje životnu sredinu. Dosta toga je urađeno u projektnoj dokumentaciji, dosta toga se izvodi na terenu.

„U ovom trenutku imamo zakonsku obavezu, koja je u fazi realizacije - sistem za kontinualno merenje emisije dimnih gasova. Taj projekat je pri kraju, što znači da ćemo vrlo brzo moći da imamo podatke, na dnevnom nivou, šta se sve ispušta iz toplane Vreoci. U fazi je i izrada projekte dokumentacije za rekonstrukciju dva elektrofiltera. To će dosta poboljšati kvalitet vazduha. Očekujemo naredne godine da se i taj deo posla završi. Bitno je i postrojenje za tretman otpadnih voda, zbog rudarskih radova. Staro postrojenje mora da se ukloni. Predviđeno je da se napravi jedno novo postrojenje, gde bi se prečišćavale sve te otpadne vode. Ima dosta aktivnosti i ozbiljna sredstva su predviđena za ulaganje u zaštitu životne sredine” rekao je Ljušić ističući da je, za zaštitu životne sredine bitna izmena železničkog transporta u dužini od oko 800 metara.

Govoreći o drugoj fazi izmeštanja reke Peštan Ljušić je rekao da je trenutno u izradi projektna dokumentacija.

Naime, po studiji koja je rađena, bila je predviđena jedna faza, ali zbog imovinskih odnosa i eksproprijacije morao je projekat da se podeli u dve faze.

„Pojektna dokumentacija ide jako dobro, zadovoljan sam. Trenutno smo na lokacijskim uslovima. To znači da ćemo vrlo brzo završiti idejne projekte. I sama eksproprijacija ide jako dobro, na koriodoru i na prostorima brana. Nadamo se najboljem. Jako smo blizu završetka projektne dokumentacije i sticanju uslova za izvođenje druge faze”, naveo je detalje Ljušić.

Domaće firme upućene na EPS

O uzajamnoj zavisnosti EPS-a i RB „Kolubara” sa partnerskim firmama govorio je Srdan Dimitrijević, direktor Goša FOM-a, koji je istakao: „Iz svega ovogo što smo čuli i onoga što je rekao direktor Grčić vidi se budućnost za ovaj kraj - za Kolubaru. Ja vidim budućnost i za našu firmu. To je sve značajno za energetsku stabilnost Srbije u budućem periodu. U EPS-u smo prisutni duže od 60 godina. Radili smo na svim velikim objektima u proizvodnji opreme, od Đerdapa, Obrenovca, Kolubare, Kostolca. Imamo dobre odnose sa EPS-om, a tokom poslednjih 35 godina dosta smo prisutni i u rudarskom programu. Poslednjih godina dosta smo otišli u razvoju transportera. Trenutno smo pred puštanjem osam transportera u Kostolcu. Potpisali smo i ugovore sa Kolubarom za 6 transportera”.

Dimitrijević je istakao da za sve buduće investicije vidi dosta prostora ne samo za Gošu FOM nego i za druge domaće firme.

„Ima tu dosta opreme koja treba da se napravi u budućem periodu. Nadam se da ćemo biti deo te priče. Što se tiče saradnje sa EPS-om, najviše radimo u rudarskom delu - dosta uspešno - posebno poslednjih godina. Uspstavljena je finansijska stabilnost i nema nikakvih probelma kada je reč o finansiranju“, rekao je Dimitrijević.

Sneg u kolubarskom kraju sada je beo

„Na ovom podneblju, na kome živimo, mnogima smetamo - što se tiče energetike jer, jedna smo od retkih zemalja koja ima dobar sistem. „Kolubara” i TENT su naslonjeni jedno na drugo, u istom smo lancu proizvodnje”, rekao je Miodrag Ranković, predsednik sindikata RB „Kolubara” komentarišući da je veliki problem onih koji napadaju EPS što, kada nemaju druge argumente, koriste ekologiju. „Kad nemaju šta oni se sete ekologije. Mada, dobro je da se ta tabu tema razbije. Kažu vi zagađujete Srbiju. Cela planeta je zagađena od Srbije. Ceo svet ćemo mi da zagadimo. Živim kod elektrane u Velikim Crnjenima, koja je najstarija, slavi 63 godine postojanja. Kada sam bio dete, kada pada sneg, a bili su mnogo veći snegovi tada, sneg je bio crn. Zadnjih godina taj sneg je beo. Dosta je toga urađeno kroz filtere u sektoru ekologije. EPS je mnogo uložio za ovaj sistem. Očigledno je da su ogromne pare uložene i dobro je što su uložene u zaštitu životne sredine. Ono što rade Japanci je dobra stvar.”

Ranković komentariše da smo se mnogo vezali za vazduh, a da je veći problem zemlja, ono šta jedemo iz zemlje a što je zagađeno.

„Treba šira Srbija da se upozna sa onim što mi radimo. Budućnost ovog kraja, biće problem za neke mlađe generacije, kada se sve ovo bude izraubovalo. Ovo su naše jabuke, sa prostora gde je prošao kop i to će biti jedina perspektiva ovog kraja”, poručuje Ranković.

Pozdravljajući velika ulaganja u RB „Kolubara” poslednjih godina Ranković kaže da je „to budućnost našeg kraja. I „Radljevo” i nastavak radova na novoj elektrani… Mnogo tu posla ima da bi Srbija imala struje. Dok mi imamo prekidač u našoj zemlji ne treba da se bojimo nikoga. Možemo da opstanemo, da očuvamo elektroprivredu. Mala smo zemlja, veliki hoće da nas bace pod noge i da nas ucenjuju. Zato svaka država, svaka vlada mora da vodi računa o energiji. Srbija je tokom zadnjih 30 godina prošla ono što ne bi izdržao nijedan narod”.

Kritikujući prethodno rukovodstvo za koje je rekao da je htelo da upropasti „Kolubaru” Ranković poručuje: „Moramo hitno da sednemo sa državom da vidimo kojim putem idemo na polju rukovođenja „Kolubarom”. To po meni ide stihijski. Plašim se malo za budućnost „Kolubare“. Nama su potrebne nove mašine. Imamo šest bagera koji su moji vršnjaci. U narednih 10 do 15 godina moramo da dobijemo dosta nove opreme. Bez opreme, bez dobrih bagera, ne može da se kopa. Radimo dosta putem štapa i kanapa, stara je oprema. Zahvaljući sposobnosti radnika to još radi.”

Poziv Fiskalnom savetu u Kolubaru

„Mi sindikaci smo lutali dugo godina dok nismo našli recept za uspešniji rad kompanije. Prošlo je vreme onoga „ura“ - kada smo vikali. Sve mora da se rešava za stolom i razgovorima. Ovakvi razgovori i skupovi treba da se dostave MMF, Svetskoj banci, Vladi Srbije - u kojoj pojedini spavaju, kada je reč o nama i našoj sudbini. Treba da se kaže jasno i glasno „dosta je više”, rekao je Milan Đorđević, predsednik sindikata EPS-a, kritikujući ocene koje o Elektroprivredi Srbije daje Fiskalni savet. „Ako mi krenemo delima da dokažemo onda teško Fiskalnom savetu. Ljudi iz Fiskalnog saveta prave nam veliku štetu, ogromnu štetu državi Srbiji, činom „pljuvanja” po EPS-u. Oni treba da gledaju ove prezentacije. Krajnje je vreme da ti ljudi dođu da pogledaju pod kakvim teškim uslovima rade naši ljudi, da vide sa kakvim istorijski malim brojem radnika dajemo rekordnu proizvodnju u istoriji EPS-a. Termoelektanama i širokoj potrošnji mi isporučujemo 30 miliona tona uglja godišnje. „Kolubara” je iskopala oko 1,3 miliijarde tona uglja za 70 godina.”

Đorđević je ukazao da po rezervama, efektivnim, za kopanje ima još oko milijardu tona uglja za direktnu eksploataciju.

„Kao čoveka iz „Kolubare” i predsednika sidnikata strašno me vređa to što je počela da bude udarna vest na TV-u da su termoelektrane prvi zagađivači. Nismo mi više takva vrsta zagađivača kao što smo nekad bili. Taj odnos nekada i sad drastično se menja, u pozitivnom smislu, zato što se ulažu silni milioni evra u zaštitu životne sredine”, rekao je Đorđević naglašavajući da je na području kolubarskih kopova najveći problem pijaća voda. „Pijaće vode u selima koja su obuhvaćena rudarskim radovima nema, ili je neće biti. Ali, to je problem koji je u EPS-u shvaćen ozbiljno. Nije to problem koji ruši ekologiju.”

Pozdravljajući održavanje stručnih skupova u ograncima EPS-a je pohvalio i v.d. direktora Grčića, kako je rekao zbog „borbe za proizvodnju i ekologiju”.

Ali, kako je istakao „jedna od ključnih stvari kojom se tim koji je Grčić formirao u EPS bavi je borba protiv lopova koji kradu elektiričnu energiju.”

Prezentacije sa konferencije možete pogledati na stranici Prezentacije.

Foto galeriju konferencije možete pogledati na stranici Foto galerija konferencija.