Investicije i ekologija – prioriteti EPS-a

EPS je najveća i najvažnija privredna kompanija u Srbiji, a električna energija je nešto bez čega ne možemo da funkcionišemo, nešto što će biti sve više konzumirano, sve više neophodno u budućnosti. Što je država energetki nezavisnija u geopolitičkom smislu, država je i stabilnija. Došlo je vreme kada je neophodno modernizovati kapacitete za proizvodnju električne enegrije, ugraditi sve sisteme za zaštitu životne sredine i ono što je najvažnije, pored očuvanja i proširenja postojećih kapaciteta izgraditi nove. Shodno tome, EPS je u prethodne tri godine, dakle od 2016. do 2018. godine već investirao 320 miliona evra u razne projekte od kojih je većina u unapređenje zaštite životne sredine, a u toku je investicija od 1,1 milijardi evra koja će se u nekoliko narednih godina realizovati, rekao je Milorad Grčić, v.d. direktora JP Elektroprivrede Srbije na Drugoj stručnoj konferenciji „Investicije i zaštita životne sredine – prioritet EPS-a”, koju  je Vesna info d.o.o., izdavač Balkanmagazina – www.balkanmagazin.net u saradnji sa JP Elektroprivreda Srbije i pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Srbije,juče organizovala u TE “Nikola Tesla A7” u Obrenovcu.

TENT u Obrenovcu proizvodi više od 52 odsto električne energije u Srbiji. Inače, iz termosektora Elektroprivreda Srbije proizvodi oko dve trećine električne energije - u zavisnosti od hidrologije.

„Ali, neophodno je sam proces proizvodnje prilagoditi današnjici, prilagoditi evropskim i svetskim standardima, mislim, pre svega na nivo zaštite životne sredine. Dakle, bitno je u što većem procentu, što boljom dinamikom zaštiti životnu sredinu i samog čoveka. U TENT-u smo već puno uradili, ali i započeli čitav niz projekata koji će zaštitu životne sredine podići na maksimalan nivo kada su evropski i svetski standardi u pitanju. Posle mnogo muka i mnogo godina uspeli smo da pokrenemo započeti pa zablokirani projekat odsumporavanja na Termoelektrani A, na kojoj se sad nalazimo. Taj projekat je vredan oko 170 miliona evra, a sprovodi se na blokovima 3,4,5 i 6, čiji je instalisani kapacitet od po 350 megavata”, istakao je Grčić.

Govoreći o blokovima A1 i A2 Grčić je upozorio da je „neko, ko očigledno ne misli dobro ovoj državi predvideo da se blokovi A1 i A2 2022., 2023. 2024., ne znam ni ja koje godine, jednostavno skinu sa mreže i da se ne koriste više za proizvodnju električne energije”.

„Pre tri i po godine kada sam došao na mesto v.d. direktora EPS prihvatio sam prvu inicijativu ljudi koji rade na termoelektrani, dakle inženjera koji su proveli svoj životni vek ovde na TENT-u u Obrenovcu, koji su mi ukazali na važnost ovih blokova i objasnili da je to u strategiji predviđeno za gašenje. Ja, naravno, do tada to nisma znao, nisam se bavio tim poslom. Sve smo te podatke spakovali i obradili, odneli predsedniku, tadašnjem premijeru Aleksandru Vučiću i on je odobrio da ova dva bloka sačuvamo, da investiramo u njih, da od A1 i A2 napravimo bukvalno nove blokove, koliko je to moguće u tehničkom i građevinskom smislu. To je ozbiljan posao vredan nešto manje od 200 miliona evra i tek kada završimo ovu revitalizaciju tada ćemo odmah, bez gubljenja vremena, pristupiti i izgradnji postrojenja za odsumporavanje za blokove A1 i A2”, objasnio je Grčić zašto blokovi A1 i A2 nisu predviđeni u ovoj prvoj velikoj fazi izgradnje postrojenja za odsumporavanje.

Prvi čovek EPS-a kaže da je već završen projekat tretiranja otpadnih voda, urađeni su elektrofilteri, na svakom bloku pojedinačno je dosta investirano…

„Ali, ja volim da istaknem i jedonostavno smatram da to jeste nešto čime treba da se hvalimo, očuvanje blokova A1 i A2 gledam na sledeći način. Zbog toga što je neko ta dva bloka precrtao, mi ćemo ih za nekoliko godina imati kao nove kapacitete, nove blokove. Dobićemo novih oko 450 megavata instalisanog kapaciteta u termosektoru, što je veoma važno”, naglasio je Grčić ističući da se u Kostolcu gradi blok čiji je instalisani kapacitet 350 megavata blok. „Bilo je problema, ima problema i problemi se rešavaju, gradnja je, ipak, krenula, ide sada sve boljim tokom i taj blok će u narednih par godina biti završen”.

Pričajući dalje o TENT-u Grčić je podsetio da u ovaj ogranak EPS-a spadaju i TENT A, i TENT B na Ušću, putni pravac prema Šapcu, TE Morava u Svilajncu, koja je veoma važna i za koju je obećao da će se potruditi da što kasnije bude ugašena, jer smatram da ta elektrana još treba da radi.

„Tu je i Železnički transport, koji je nezaobilazna spona između termoelektrana i Rudarskog basena „Kolubara”. A, namerno ostavljam za kraj u ovom nizu sistema TENT u Obrenovcu, termoelektranu u Velikim Crljenima. Ta TE je u vrlo složenom i komplikovanom stanju, neki blokovi ne rade, neki ne. Međutim, zbog tih blokova koji rade tamo smo morali da investiramo, da se bavimo proširenjem kasete deponije. Ta elektrana u budućnosti jednostavno ne može da dostigne nivo zaštite životne sredine koji mi želimo, a želimo da budemo rame uz rame sa evropskim termoelektranama. Međutim, uvek postoji rešenje. Zahvaljujem svima koji su podržali projekat o kom ću narednih par minuta govoriti i posebno se zahvaljujem, možda će neko da mi zameri ovde, možda će neko da bude ljubomoran, ali jednostavno ja sam čovek koji uvek iznese istinu i istinu treba naši građani da znaju, posebno oni koji su zaposleni u EPS, dakle maksimalnu podršku sam imao od ovde prisutnog Milana Đorđevića Đokinog, predsednika sindikata EPS za sledeći projekat, koji je odobrio tadašnji premijer, sadašnji predsednik Aleksandar Vučić. Uveliko smo odmakli sa tim projektom, - sa gradnjom jednog 350 megavatnog bloka u Kaleniću – TE Kolubarom B”, rekao je Grčić napominjući da ne treba nikada „izmišljati toplu vodu”,već da treba primeniti rešenja koja je neko učen, školovan, posvećen već izmislio, jer je voleo svoju zemlju, voleo svoju firmu, voleo Elektroprivredu i to koncipirao „Podsećam, projekat Kolubara B nismo izmislili mi, neko je izmislio davnih 80-tih godina”.

Kolubara B - modernizacija starog projekta

Podsećajući na istorijat ovog projekta, koji nije realizovan, Grčić konstatuje da ako je neisplativo i nemoguće TE Kolubaru A u Velikim Crljenima dovesti na onaj nivo na koji želimo “moguće je par kilometara dalje izgraditi kompletno novu elektranu, koja će biti potpuno moderna”. Tako će se nivo proizvodnje, gledano kroz kilovate duplirati, a tu je i značaj uvek važnog, socijalno-političkog aspekta, uz najviše ekološke standard I tehnologiju.

Praveći paralelu između TENT-a A i TENT-a B Grčić kaže da je u cilju boljeg funkcionisanja projekta odsumporavanja u narednom periodu bitna izgradnja dva pristaništa, najpre na TENT-u B, a potom i na TENT-u A, koja će ukupno koštati oko 55 miliona evra.

„Razlog je jednostavne, tehničke prirode, mnogo je jednostavnije da se prvo krene sa radom na TENT-u B, jer na TENT-u A imamo već mnogo aktivnosti, ljudi već počinju da smetaju jedni druguma, mnogo je radnika iz izvođačkih firmi. Uz to je na Termoelektrani A mnogo više zaposlenih nego na TENT-u B”, objašnjava Grčić podsećajući da je pristanište u Kostolcu već završeno.

Zaključujući da „ljudi u elektroprivredi rade vrlo ozbiljan psao, a često ni sami toga nisu svesni” v.d. direktora EPS-a je poručio da „EPS ima ozbiljnu budućnost. EPS će se širiti na susedne države i, ono što je veoma važno, cilj nam je ne samo širenje, već ono zbog čega i jesmo danas ovde, cilj nam je da postanemo maksimalno modernizovani kada je zaštita životne sredine u pitanju”.

 U rangu nemačkih termoelektrana

 Podsećajući da je najstariji blok u ogranku TENT izgrađen je 1956. godine (blok od 32 megavata u TE „Kolubara”) a najmlađi 1985. godine (TENT B2, snage 620 megavata) Savo Bezmarević, izvršni direktor za tehničke poslove proizvodnje energije u JP EPS je rekao da, ukupno, ogranak TENT ima 3.437 megavata instalisane snage u 13 instalisanih blokova. Do sada je TENT, od početka rada, proizveo 700 teravata električne energije, a železnica je prevezla više od milijardu tona uglja.

„Od 2003. ciljevi investicija u EPS su revitalizacija, produženje radnog veka, podizanje raspoloživosti, pouzdanosti i bezbednosti rada, podizanje energetske efikasnosti, podizanje intalisane snage blokova i unapređenje zaštite životne sredine. Kapitalni remonti, kroz koje je uloženo oko 770 miliona evra, omogućili su dobijanje i zelenih megavata. Sigruno su u ovom periodu u ogranak TENT investicije premašile milijardu evra, što je donelo povećanu proizvodnju, smanjen je broj zastoja za 43 odsto, koeficijent ispada zbog kvarova smanjen je sa 15 na četiri odsto, a povećana je pouzdanost rada blokova sa 84 odsto na 96 odsto. U toku cele godine zbog kvarova mi ne proizvedemo samo tri odsto električne energije. To je, sigurno, mnogo više od evropskog proseka i možda nije bolje od najmodernih nemačkih elektrana, ali tu smo negde“, rekao je Bezmarević.

U narednom periodu najvažniji projekti su, kako je rekao, revitalizacija blokova 1 i 2 gde je planirano ulaganje od 200 miliona evra, druga faza kapitalnih remonata na bloku B1 i B2, pre svega na kotolovskim postrojenjima, za šta je planirano ulaganje veće od 85 miliona evra po svakom bloku, kao i projekat izgradnje toplovoda prema Beogradu, koji je već pokrenut.

 Pola veka TENT-a

 Goran Lukić, direktor za proizvodnju energije ogranka TENT najavio je za 7. mart 2020. godine obeležavanja jubileja, 50 godina TENT-a. U vreme gradnje ovih termokapaciteta napravljen je izuzetan podvig, TENT A i B bili su najveće termoelktane u bivšoj SFRJ i danas u Srbiji.

„Kroz dobru eksploataciju i blagovremene remonte uspeli smo da sačuvamo sve objekte i da ih kroz revitalizacije unapredimo, učinimo pouzdanijim I, svakako, prihvatljivijim prema svim standardima i direktivama i prema ekokloškim standardima. U 21. vek smo ušli sa revitalizacijama, čiji je najvažniji cilj bio da se zameni oprema. Drugi bitan cilj bio je da se kroz primenu novih tehnologija i energetsku efikasnost poveća snaga blokova. To smo uspeli da uradimo, delimično kroz povećanje i kotla i turbine, ali pre svega kroz povećanje energetske efikanosti. Uspeli smo da da na blokovima A3, A4, A5 i A6 povećamo snagu za 110 megavata, kroz revitalizaciju blokova B1 i B2 dodatnih 60 megavata, tako da trenutno imamo između 170 i 180 megavata povećanja kapaciteta, kao da smo izgradili novu termoelektranu. Taj proces se ne zaustavlja“, kaže Lukić.

Naveo je da će kroz drugu fazu revitalizacije TENT-a B, B1 i B2 bloka, zatim kroz revitalizaciju blokova A1 i A2 biti dodatnih 30 do 40 megavata, a kada se sve to završi oko 2023. godine, TENT će imati dodatnih od 250 do 260 megavata.

„Ekologija je jedan od najvažijih ciljeva svih revitalizacija, čemu su posvećeni svi radnici TENT-a koji žive u Obrenovcu. Projekat odsumporavanja na TENT-u A je najveći ekološki projekat koji je ikada rađen u TENT-u. TENT A će tek biti veliko gradlište. U planu je i projekat rekonstrukcije sistema za transport pepela i šljake, kao i nova kaseta na deponiji pepela ,koja će biti izgrađena po svim ekološkim standardima. Cilj je da se svaka tona, svaki kilogram koji stigne iz Kolubarskog basena iskoristi na najefikasniji način i sa što manje uticaja na životnu sredinu“, rekao je Lukić povodom velikih ekoloških projekata u TENT-u i naveo. „U narednom periodu planirano je da se investira više od 445 miliona evra u ekološke projekte. Najvažniji prioriteti su povećanje efikasnosti i ispunjenje zakonom propisanih ekoloških standarda u oblasti zaštite vode, vazduha i zemlje. Primera radi, prosečna emisija SO2 nakon izgradnje postrojenja za odsumporavanje TENT A smanjiće se 10 puta, a dodatno će se smanjiti i emisije praškastih materija“ rekao je Lukić.

Hideto Kavata, predstavnik konzorcijuma izvođača radova na sistemu za odsumporavanje TENT A koje predvodi Micubiši Hitači pauer sistems rekao je da će postrojenje za odsumporavanje na TENT-u A značiti mnogo za lokalnu zajednicu i živote ljudi u Obrenovcu i Beogradu.

„Osim toga, doneli smo i najnoviju tehnologiju i mnogo novih načina rada i znanja“, rekao je Kavata.

 Sinergija nauke i EPS-a

Milan Petrović, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, koji je stručnjak za ugalj i termosektor, čestitao je EPS-u na impresivnim rezultatima.

Navodeći da očekuje da će se takav trend nastaviti, da će EPS posle svih ovih velikih investicija biti moderna elektroprivreda sposbna za širu konkurenciju Petrović je rekao da je EPS od 2000. revitalizacijama koje su omogućile zamenu dotrajale opreme, imao drugi pristup, koji je rizičniji, ali je doveo do značajnih rezultata, a to je inovativni pristup koji je podrazumevao da se svuda gde je to moguće i ekonomski opravdano primeni najmodernija tehnologija.

„Modernizacija objekata sprovedena je na pravi način, uz sve prethodne proračune, izradu tehničkih rešenja, izradu projektne dokumentacije, ekonomske analize i uz sprovođenje garancijskih ispitivanja. Na ovim rešenjima, koja su primenjena, nije bilo grešaka. EPS je široko otvorio vrata za angažovanje domaćih institucija i preduzeća na poslovima, tako da su radeći proračune i merenja, priliku da se angažuju dobili fakulteti, instituti i domaći projektanti i izvođači. Ovakav pristup doneo je korist i za EPS, ali i za firme i za širu društvenu zajednicu i nacionalnu ekonomiju. EPS je dobio kvalitna rešneja, što je doprinelo povećanju proizvodnje i pouzdanosti rada, a institucije i firme su stekle priliku da se angažovanjem dodatno opreme, obuče i steknu nova znanja, razviju nove alate za proračune, tako da su postali konkurentniji, ne samo u domaćin razmerama nego i šire, tako da mnogi od njih rade i van zemlje“, rekao je Petrović.

Ovaj stručnjak ističe da su fakulteti, pored toga što su se opremili opremom tako da mogu da se bave ispitivanjima koja ranije nisu mogli da rade, došli i do novih, modernih znanja.

„Tako da sada obučavamo bolje inženjere iz sektora energetike, koji će ili raditi u EPS-u ili u firmama koje rade za EPS, tako da je čitav stručni nivo u zemlji ovim nadam se, podignut. Nadam se da će se ovakva saradnja nastaviti“, rekao je Petrović i zahvalio EPS na poverenju i saradnji.

Prezentacije sa konferencije možete pogledati na stranici Prezentacije.

Foto galeriju konferencije možete pogledati na stranici Foto galerija konferencija.