Od jeseni korišćenje biogoriva u transportu

Miloš Obradović

Do jeseni se očekuje da će u Srbiji biti doneta tri podzakonska akta, dve uredbe - koje treba da regulišu primenu biogoriva i niihov udeo na tržištu, kao i pravilnik, kojim će biti određeni standardi proizvodnje biogoriva, čulo se na međunarodnoj stručnoj konferenciji “Korišćenje biogoriva u transportu”, koju je organizovao Balkanmagazin pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Srbije. Sponzor konferencije bila je kompanija OMV Srbija d.o.o..

O primeni evropskih direktiva o obnovljivim izvorima energije i obavezama o njihovom povećanju u ukupnoj potrošnji energije dosta se govorilo, ali mnogo manje o obavezi da do 2020. godine 10 odsto potrošnje energije u saobraćaju bude iz obnovljivih izvora energije, pre svega biogoriva. Iako je još od 2015. godine trebalo da počne korišćenje biogoriva u Srbiji, tek ove godine se očekuje donošenje podzakonskih akata, koja treba da omoguće proizvodnju biogoriva u Srbiji, rečeno je na međunarodnoj stručnoj konferenciji “Korišćenje biogoriva u transportu”, koju je organizovao Balkanmagazi pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Srbije. Sponzor konferencije bila je kompanija OMV Srbija d.o.o..

Miloš Banjac, pomoćnik ministra u Ministarstvu rudarstva i energetike predstavio je regulativu Evropske unije, koja se odnosi na ciljeve u smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na obaveze zemalja članica u ovom pogledu. Prema strategiji EU do 2050. godine cilj je da se smanji emisija gasova za 80 do 95 odsto u odnosu na količine iz 1990. godine. Takođe, cilj je da se poveća energetska efikasnost, odnosno smanji potrošnja energije za 41 odsto, a da se u ukupnoj potrošnji obnovljivi izvori energije učestvuju sa 75 odsto. Srbija je direktive EU u ovoj oblasti faktički prihvatila ulaskom u Energetsku zajednicu Jugoistočne Evrope 2006. godine. (prezentacija - Prof. dr Miloš Banjac - ppt)

banjac

“U EU samo Švedska i Finska ispunjavaju ciljeve za 2020. godinu, dok sve ostale zemlje imaju problema i verovatno ih neće ispuniti. Mi smo imali plan da se od 2014. počne proizvodnja biogoriva, ali nismo uradili ono što smo planirali. Učešće obnovljivih izvora energije u saobraćaju kod nas je 1,23 odsto (podatak iz 2015. godine) i to zbog korišćenja vozila na električni pogon”, rekao je Banjac.

Ipak, do jeseni se očekuje da budu doneta tri podzakonska akta, dve uredbe - koje treba da regulišu primenu biogoriva i niihov udeo na tržištu, kao i pravilnik, kojim će biti određeni standardi proizvodnje biogoriva.

“Mi prepisujemo sve zabrane koje je donela EU, kako bi proizvodnja bila po svim pravilima koji važe u EU. Ima ograničavajućih faktora, kao što je obaveza da se u korišćenju biogoriva smanji emisija CO2 za 60 odsto, gledajući ceo životni vek biogoriva, od skupljanja sirovine do proizvodnje i potrošnje, kako bi se ispunio kriterijum održivosti. U Srbiji nemamo telo koje bi verifikovalo da biogorivo ispunjava te kriterijume. Tu ćemo morati da se oslonimo na evropske institucije. Ali, tako je i u drugim zemljama u okruženju. Što se tiče uredbe o učešću biogoriva na tržištu, vlada će donositi odluku o procentu biogoriva koji se umešava u motorni benzin, odnosno dizel. Nažalost, ostali smo bez subvencija za biogoriva”, objasnio je Banjac.

Osim donošenja ovih podzakonskih akata, bez kojih nije moguća zakonska proizvodnja biogoriva, u narednom periodu se radi i na projektu implementacije direktive iz oblasti OIE, uz pomoć evropskih fondova.

Slobodan Cvetković, šef Odseka za zaštitu zemljišta i obnovljivih izvora energije u Ministarstvu zaštite životne sredine bavi se ovom temom iz drugog - ekološkog ugla i ukazuje da proizvodnja biogoriva ima i ograničenja, kao što je korišćenje zemljišta za druge, pre svega poljoprivredne namene, korišćenje vode, praćenje emisije gasova tokom životnog veka proizvodnje biogoriva. (prezentacija - dr Slobodan Cvetković - ppt)

cvetkovic

“U svetu raste upotreba fosilnih goriva u saobraćaju i sa ovim tempom korišćenja nafte u saobraćaju imamo rezervi za 100 godina. A samo povećanjem potrošnje za jedan ili dva odsto, rezerve se smanjuju na 50 do 60 godina. Pri tome, uprkos svim merama i inicijativama sa hibridnim i električnim vozilima, udeo nafte u potrošnji energije u saobraćaju raste. Priča o biogorivima počela je još sedamdesetih godina prošlog veka, u vreme naftne krize, ali razlozi za njegovo korišćenje su se donekle promenili. Cilj je smanjenje upotrebe fosilnih goriva, klmatske promene, smanjenje emisije gasova staklene bašte... Međutim, treba razmotriti i uticaj proizvodnje biogoriva na cene hrane. Imamo konflikt cena hrane i cene proizvodnje biogoriva. To posebno pogađa zemlje koje nemaju svoju proizvodnju hrane”, istakao je Cvetković, dodajući da je EU uvela ograničenje da se može najviše sedam odsto izvora za proizvodnju hrane koristiti za proizvodnju biogoriva, kao i da je dala preporuku da se najviše pet do 15 odsto poljoprivrednih površina koristi za proizvodnju energije.

Profesorka Mašinskog fakulteta u Beogradu dr Dragoslava Stojiljković ukazuje na odnos privrednog rasta, odnosno rasta BDP-a po stanovniku sa potrošnjom energije u saobraćaju, ističući da privredni razvoj utiče na znatno povećanje potrošnje energije.

“U EU oko 7,6 odsto energije u saobraćaju su OIE, a od toga 5,2 odsto biogoriva. U motorne benzine se umešava oko 3.6 odsto bioetanola, a u dizele 5,8 odsto biodizela i hidrogenizovanih biljnih ulja. Od tih 5,2 odsot biogoriva, 4,1 odsto su konvencionalna, a 1,1 odstonapredna biogoriva, koja se dobijaju iz otpadnih ulja i masnoća”, napomenula je Stojiljkovićeva ističući da je EU propisala cilj od 3,5 odsto naprednih biogoriva za članice do 2030. godine.

Stojiljkovic

Ona, međutim, napominje da se regulativa kao i podsticaji u EU stalno menjaju.

“Tako su podsticaji išli od smanjenja poreza i akciza na biogoriva, preko podsticaja proizvođačima, pa onda korisnicima na tržištu, pa do obaveza za javni prevoz da koristi biogoriva u određenom procentu. Švedska, recimo, ima smanjenje udela biogoriva, zato što su ukinuti podsticaji za kupovinu vozila koja koriste biogoriva”, rekla je ona objašnjavajući da zemlje individualno razvijaju strategije i koncepte, u zavisnosti od zavisnosti od sirovina, od voznog parka i o proizvođača, jer sve zemlje teže da same proizvode biogoriva.

Sa aspekta biznisa kompanije su shvatile da EU ne odustaje od primene biogoriva, ali ostaje mnogo izazova.

Dušan Stanar menadžer za strategiju i dugoročno planiranje u NIS-u ističe da su biogoriva suštinski poljoprivredni, a ne naftni biznis, pa se ni ova kompanija za sada neće baviti proizvodnjom, iako namerava da se spremi za namešavanja biogoriva u naftne derivate.

“Suštinski regulativa određuje namešavanje biogoriva. Videćemo kakve će to efekte imati na kupce, jer je, recimo, tona biodizela 800 dolara, a tona dizela 600 dolara. Za naftne kompanije to znači da ćemo prodavati manje svog proizvoda (npr. dizela), a više tuđeg proizvoda (biodizela). Prema podacima za 2015. godinu potrošnja biogoriva u EU je ispod plana za 30 odsto, a izvesno je da će tako ostati do 2020. godine”, ocenjuje Stanar.

stanar

Sirovine za biodizel su repica, palmino ulje, koje će možda biti zabranjeno u EU i otpadno jestivo ulje, dok su sirovine za bioetanol kukuruz i pšenica, koji više, sirovinski, odgovaraju Srbiji. Stanar ukazuje i da je na tržištu primetan veliki procent bankrota kompanija, koje se bave proizvodnjom biogoriva druge generacije i da se još uvek traga za tehnologijom koja če ekonomski isplativo proizvoditi biogoriva druge generacije.

“Mi ćemo se logistički spremiti za nemašavanje biogoriva. Ima tu problema, jer biogoriva se kvare i ne mogu dugo da stoje u rezervoaru. Naš je cilj da maksimalno skratimo vreme od namešavanja do isporuke benzinskim stanicama, odnosno do krajnjih potrošača. Trenutno imamo kapacitete za namešavanje biodizela od 600 kilotona. S obzirom da pokrivamo četiri tržišta - osim Srbije, gorivo plasiramo i u BiH, Bugarsku i Rumuniju - imaćemo i sa te strane logističkih izazova. Naše procene su da će, kada počne namešavanje, potrebe tržišta biti oko 100.000 tona biodizela i 50.000 tona bioetanola”, napominje Stanar.

Predstavnik NIS-a ističe, takođe, da su uljana repica, soja i kukuruz sirovine kojima Srbija raspolaže u dovoljnoj meri za proizvodnju biogoriva.

Rumunija je jedan od lidera u proizvodnji biogoriva u Istočnoj Evropi, ali se i oni susreću sa porteškoćama u ispunjenju ciljeva EU.

Madalina Grigoresku Biofuels & Feedstock Expert iz OMV Petroma u Rumuniji ističe da se mnoge zemlje EU uz nametnuta ograničenja muče da ispune ciljeve od 10 odsto udela OIE u saobraćaju, a da je EU već propisala još ambiciozniji cilj od 14 odsto - od toga 3,5 odsto da budu napredna biogoriva do 2030. godine. (prezentacija - Madalina Grigoresku - pdf)

Madalina

“Iako smo mi pre devet godina počeli razogovore o biogorivima još se borimo da nađemo najbolje politike i regulativu, a ciljeve bi trebalo da ispunimo do kraja godine. U decembru 2018. godine EU je revidirala direktivu i propisala da do juna 2019. godine sve članice moraju da dostignu 10 odsto”, istakla je Grigoresku.

Rumunija ima velike kapacitete za proizvodnju evrodizela, ali nema ih za bioetanol i sve uvozi. Ona je ukazala na efekte koji veliki uvoz ima lokalnu infrastrukturu, ali i na probleme zbog starog voznog parka, što je problem koji ima i Srbija.

biogoriva

Prema njenim rečima tri su scenarija za usvajanje strategije korišćenja biogoriva u jednoj zemlji. U prvom scenariju, ukoliko zemlja ima sopstvenu proizvodnju i nema neravnoteže između ponude i tražnje potrebne su investicije u vozila. Takođe je potrebno ulagati u kapacitete dobavljača, kako bi se postigle kvote upotrebe biogoriva. U drugom scenariju, ukoliko zemlja ima domaću proizvodnju, ali ima i neravnotežu u ponudi i tražnji, potrebne su investicije u uvoz biogoriva, kao i ulaganja u proširenje domaćih kapaciteta i u prilagođavanje i izgradnju lokalne infrastrukture. U trećem slučaju, kada nema domaće proizvodnje i sve se uvozi, potrebna su sredstva za uvoz biogoriva i, takođe, velika ulaganja u izgradnju infrastrukture, koja će prihvatiti taj uvoz.

“Za ovo nema lakog rešenja. Biogoriva zahtevaju jaku finansijsku podršku, istraživanje o uticaju biogoriva na motore, vozni park, i najviše transparentnost politika i komunikaciju vlasti sa snabdevačima”, poručila je Grigoresku.

 

 


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...