Hrana

Posle GMO, Evropska komisija predlaže dozvolu za uvoz kloniranog mesa. Sve partijske grupe u Evropskom Parlamentu (EP) optužile Tonia Borga, komesara EU za zdravlje, da služi interesima SAD
(ilustracija: meso kloniranih životinja, na prvi pogled, ne razlikuje se od prirodnog - levo je klonirano)

Utisak je da je na ulicama bilo 4000-5000 Bugara - sa svih strana se čuo bugarski jezik. Bilo je i posetilaca iz Makedonije i Republike srpske. Hoteli su bili puni, a na sajmu se tražila karta više. Četrdeset i dva izlagača su teško izlazili na kraj sa nestrpljivim i gladnim posetiocima
(foto, prepuna sportska hala Kej, gde je održan Sajam)

Krajnju odluku, da li žele GMO na svom stolu ili ne, moraju doneti građani Srbije na referendumu. Ne vidim suštinsku razliku između borbe za teritorijalnu celovitost Srbije i ulaska GMO u našu zemlju, kaže profesor Miladin Ševarlić
(ilustracija, njiva sa GMO zasadom: može li se verovati genetskom inženjeringu?)

Da li Srbija treba da prihvati uvoz GMO da bi dobila članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji? Domaća poljoprivreda bila bi uništena, tvrde stručnjaci

Lovci kuvaju za vas, ako ste voljni da probate njihove đakonije. Dobar znak je kafana u kojoj mogu da se osete mirisi Beograda i Srbije, ambijent minulih vremena i starih kafana kojih gotovo da više nema (foto: lovački jelovnik)

Očekivanja malinara da će iz godine u godinu pritiscima na institucije i blokadama puteva postizati otkupnu cenu koja im odgovara, sada već smeta i mnogima koji su bili na njihovoj strani. U sticanju te navike svesrdno im je pomagala i država, nespremnošću da sistemskim merama reguliše odnose na tržištu već je gasila požar od godine do godine

U EU je zatvoreno 78 šećerana što je proizvodnju smanjilo sa 18 na 12 miliona tona. U međuvremenu, cena šećera je znatno skočila u svetu što našoj industriji pruža izvanredne mogućnosti. U našem okruženju vodi se bitka za region od oko 100 miliona potrošača što je petina stanovnika EU

Organska poljoprivreda sprovodi se u 120 zemalja, na 31 milion hektara, a njena vrednost je 23 milijarde dolara. Ovi proizvodi se u Srbiji gaje na 2.876 hektara, cilj je da to bude najmanje na 600.000 hektara a najnovije ambicije su da se stigne i do milion hektara

Iz Srbije je u 2010. godine izvezeno čak 1.657.600 tona kukuruza (od toga 4.300 tona semenskog) u zemlje Evropske unije, a moglo je i daleko više jer se ova žitarica traži na svetskom tržištu. Srbija među deset najvećih izvoznika kukuruza na svetu

Prema najnovijem izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede, trenutna procena ukupne svetske proizvodnje pšenice u 2010. godini je na nivou od 682,6 miliona tona (u poređenju sa 683,7 miliona tona godinu dana ranije) a procena za 2011. godinu je 645,8 miliona tona