SOMBORSKA KUKURUZOVINA GREJAĆE EVROPU

Izvor:   Pres

Češka kompanija BPI ulaže 6,2 miliona evra za izgradnju fabrike za proizvodnju agropeleta, goriva od presovane kukuruzovine, namenjenog evropskim elektranama. Partner im je ugledni poljoprivrednik Robert Holo iz Doroslova kod Sombora

U selu Doroslovo, u somborskoj opštini, krajem godine počeće da radi fabrika ekološkog goriva zvanog agropelet, proizvedenog od kukuruzovine, čija će celokupna proizvodnja biti namenjena izvozu u Evropsku uniju.

Pogon za proizvodnju agropeleta finansiraće češka kompanija „Bridge Power Investments" (BPI) sa 6,2 miliona evra, a suvlasnik će biti meštanin ovog sela, ugledni poljoprivrednik Robert Holo.

- Agropelet je presovana kukuruzovina, koja je odlično gorivo za centralno grejanje, a u našem pogonu će se proizvoditi za potrebe električnih centrala u Evropskoj uniji. Firma BPI je potpisala predugovor na 10 godina za snabdevanje evropskih elektrana agropeletom. On će se proizvoditi u vidu velikih bala sastavljenih od štapića presovane kukuruzovine debljine malog prsta i dužine deset centimetara. Bale će biti teške oko 500 kilograma - objašnjava za Press Robert Holo.

Holo agrolider regiona

Prema rečima gradonačelnika Sombora Nemanje Delića, Doroslovo je u toj opštini određeno kao najpogodnija lokacija za izgradnju fabrike agropeleta, a Holo je za strateškog partnera češkom investitoru predložen kao agrolider regiona. On sa svoja tri sina obrađuje 450 hektara zemlje i drži farmu od oko 150 krmača, na kojoj godišnje proizvodi više od 3.000 tovljenika.

Robert Holo je, inače, i vlasnik Zemljoradničke zadruge „Veliki rit", nazvane po delu najplodnije zemlje u Doroslovu.

- Kukuruzovina je, do sada, posle branja kukuruza ostajala na njivama i bila spaljivana, iako je to zakonom zabranjeno, ili je samo pravila smetnje prilikom oranja. Sada će kao biomasa biti otkupljivana, a na osnovu toga će lokalna zajednica imati godišnji prihod od preko dva i po miliona evra. Kapacitet pogona agropeleta biće 100.000 tona godišnje, a za to je potrebna sirovina sa 10.000 hektara kukuruznih polja - ističe Holo.

Česi bi od izvoza agropeleta godišnje trebalo da inkasiraju devet miliona evra. Fabrika će se graditi na jednom hektaru Holove zemlje, na lokaciji između Doroslova i Srpskog Miletića, a zauzimaće još 10 hektara prostora za prijem sirovine.

Holo kaže da će se izvoz agropeleta obavljati vodenim putem, uz Dunav, i da će radi toga u Doroslovu biti izgrađen i pristan na kanalu Dunav-Tisa-Dunav.

Šansa za celo selo

- Tovari će kanalom odlaziti do 16 kilometara udaljene Luke Bogojevo, a odatle će Dunavom biti transportovani u zemlje EU. Računamo da ćemo dnevno isporučivati 13 velikih šlepera agropeleta - kaže Holo.

On naglašava da će nova fabrika omogućiti da se u stalni radni odnos primi 24 osobe, a da još sedamdesetak radnika bude sezonski uposleno na prikupljanju i transportu kukuruzovine. Holo kaže da će nastojati da u proizvodnju agropeleta uključi celo selo, napominjući da je češka investicija šansa za razvoj Doroslova, kao i Srpskog Miletića u susednoj odžačkoj opštini. Izgradnja fabrike, prema njegovim rečima, trebalo bi da počne ovog leta, a proizvodnja bi trebalo da krene u novembru.

U planu još 10 do 15 pogona

Poljoprivredni proizvođač Robert Holo kaže da će centar za proizvodnju agropeleta u Doroslovu biti pilot projekat češke kompanije BPI. On dodaje da BPI, uz podršku Ministarstva za zaštitu živote sredine i Komercijalne komore u Češkoj, kao i fondova EU, traži još pogodnih mesta za proizvodnju goriva od biomase.

- Ako se fabrika u Doroslovu pokaže kao uspešna, BPI bi u Vojvodini napravio još 10 do 15 takvih pogona - ističe Holo.





Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...