Finansije

Kroz projekciju kretanja udjela loših bankarskih zajmova u slučaju deprecijacije HNB mjeri reakciju privatnog i korporativnog sektora, odnosno pokušava izračunati njihovu (ne)mogućnost otplate kredita u slučaju tečajnog šoka (foto: zgrada berze Narodne banke Hrvatske)

Azija prestiže SAD i Evropu: strukturalna promena istorijskog značaja (foto: plantaža zelenog čaja u Kini)

Kraj gotovine u Švedskoj jer podržava kriminalitet: novac postaje virtuelan

Devizni kurs u Srbiji indikator je prelamanja opštih i partikularnih interesa. Sa fiksiranjem deviznog kursa dinara, samo bi se intenzivnije trošile devizne rezerve, a rezultat toga bi bio bogaćenje tajkuna, dodatno zaduživanje države i stanovništva i nastavak procesa deindustrijalizacije. U tako postavljenim pravilima igre srpska privreda bi vrlo lako mogla da zaigra u ritmu grčkog sirtakija.

Države ne krahiraju kao firme. Venecuela je bankrotirala čak 10 puta. Posle II Svetskog rata nesposobnost plaćanja proglasilo skoro pola sveta. Ekonomska ali i politička i socijalna odluka....Glavni aktuelni svetski kandidati za bankrot su Venecuela, Argentina, Grčka, Pakistan, Ukrajina...

Učvršćivanje evra traži vremena. I Amerikanci su razmatrali isključivanje najslabijih regiona iz monetarne unije....

Svetska ekonomska kriza je imala ogroman uticaj na kretanja kamatnih stopa u svetu. Velike turbulencije su se dogodile na svim kontinentima, s tim što pravac promena u visini kamatnih stopa nije bio isti kod svih zemalja.

Nedostatak tražnje uzrok je stagnacije kreditiranja u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE). Potrebno je da se zemlje ovog dela Evrope fokusiraju na potpuno iskorišćavanje fondova Evropske unije, kako bi u najvećoj mogućoj meri pospešile svoj rast, kažu analitičari UniCredit Grupe.

Nakon krize poverenja i povlačenja devizne štednje tokom 2008. godine poslovne banke su prošle godine imale manjak profita za skoro 40%.

Analizirajući prednosti i mane uzimanja dinarskih i kredita sa valitnom klauzulom analitičari finansijskog portala Kamatica objašnjavaju da pored kursa dinara prema evru najveći uticaj na iznos mesečne rate i to koliku će sumu korisnih zapravo vratiti banci ima kamatna stopa