Francuska finansijska policija izvršila raciju u pet velikih banaka: najveća utaja poreza u Evropi koja je bila javna tajna

Francusko finansijsko tužilaštvo (PNF) izvršilo je istovremeni pretres u pet velikih banaka, „u okviru međunarodne istrage o jednoj od najvećih utaja poreza u Evropi“, izvestli su svetski mediji. Pretresi su izvršeni kako bi se utvrdilo da li su banke namerno pomagale svojim klijentima da utaje poreze.

„Rano ujutru“, istražitelji su uleteli u kancelarije francuskih bankarskih ustanova BNP Paribas, Societe Generale, Ekane (podružnica BNP-a), Natiksis i britanski HSBC, u potrazi za dokazima o sistemu utaje poreza nazvanom „CumCum”. Ova praksa sa nazivom izvedenim od latinskog cum („sa“) omogućava da se u džepu nađu „stotine miliona evra izbegavanjem plaćanja poreza na dividende u Francuskoj“, piše Njujork tajms.

Banke osumnjičene za „tešku poresku utaju“

Pretresi u Francuskoj deo su međunarodne istrage otvorene u decembru 2021. godine „na četiri kontinenta, koja obuhvata desetine banaka i koncerna i do 1.500 osumnjičenih“, piše američki dnevnik.

To je „najveća operacija u istoriji francuskog finansijskog tužilaštva“, objasnio je za švajcarski dnevnik L Tan, izvor blizak istrazi. Pretresom je „mobilisano 16 od 19 sudija PNF, 150 od 200 istražitelja Službe za finansijske sudske istrage (SEJF), kao i šest nemačkih tužilaca iz kancelarije tužioca u Kelnu“.

Banke se sumnjiče za „tešku poresku utaju“. Zahvaljujući sistemu Cum-Cum, strani vlasnici akcija u francuskim kompanijama koje se kotiraju na berzi, „malim štedišama ili velikim investicionim fondovima”, poveravaju svoje akcije u vreme naplate poreza na dividende, kako bi izbegli oporezivanje.

Švajcarski dnevnik L Tan podseća da je 2018. godine konzorcijum od šesnaest medija već otkrio „CumEks“ fajlove, „džinovsku poresku prevaru” koja je „predmet istraga u Francuskoj od strane poreske uprave od 2017”. Tada je šteta procenjena na „55 milijardi evra za deset zemalja”. Isti mediji su 2021. godine „znatno uvećali procenu“, na 140 milijardi evra tokom dvadeset godina.

Nesumnjive poreske prevare

„Ovo je agresivna poreska optimizacija. Ali to je nesumnjivo prevara“, objašnjava Natali Gulet, francuska senatorka, za kanal francuski tv-kanal Senat. Ona je 2019. godine podnela amandman na budžet kako bi se efikasnije borila protiv ove prakse koja je francuske javne finansije koštala najmanje 33 milijarde evra za dvadeset godina, smatra senatorka.

Izvor upoznat sa ovim pitanjem, na koji se poziva AFP, navodi manjak od milijardu evra za ovih pet ciljanih banaka u kojima je finansijsko tužilaštvo izvršilo pretres.

„Ovaj slučaj će se završiti pravnim sporazumom i novčanom kaznom. Da smo imali ozbiljnije zakonodavstvo ova prevara mogla je da bude sprečena“, žali Natali Gulet.

„U nekim slučajevima, akcionari su dobili poreski kredit“, primećuje Foks njuz. Kada su akcije prodate njihovom prvobitnom vlasniku, „obe strane su ušteđevinu stavile u džep“, ističe ova američka tv-stanica, izveštavajući o međunarodnoj istrazi.

Sakrivene stotine milijardi u poreskim rajevima

Frankfurter alemajne cajtung bezuspešno je pokušao da sazna više o nemačkom delu istrage. Frankfurtski dnevnik ističe da se „trgovina CumCum razlikuje od trgovine akcijama CumEks koja je već nelegalna u Nemačkoj”, čak i ako se u oba slučaja radi o takozvanim poreskim podešavanjima. Prema istragama nadzornog organa BaFin i nemačke centralne banke, „ova praksa je bila uobičajena u mnogim finansijskim institucijama“. Eksperti procenjuje da bi poreska šteta „iznela skoro 30 milijardi evra”, prenosi nemački list.

Sudskim pretresima  u ovoj aferi u Nemačkoj prisustvovalo je šest istražnih sudija iz kancelarije javnog tužilaštva u Kelnu što, prema pisanju onlajn medija američkog kanala Fox njuz, „sugeriše da su među inkriminisanim stranim akcionarima Nemci ili nemačke kompanije”.

Da podsetimo, nevladina organizija Oksfam godinama je izveštavala o praksi izbegavanja plaćanja poreza pomoću pravničkih podešavanja od koje žive ne samo egzotični „poreski rajevi“ već i zemlje EU na čelu sa Luksemburgom, Belgijom i Irskom.

Nevladina organizacija Oksfam https://www.oxfamfrance.org/inegalites-et-justice-fiscale/evasion-fiscale-definition-consequences-solutions/ izvestila je da je samo u Francuskoj uz pomoć metode pravničkih podešavanja iz zemlje otišlo 80 milijardi evra umesto da se slije u poreske državne kase. Na nivou Evropske Unije odlije se godišnje oko hiljadu milijardi evra prema procenama sa sajta Evropske komisije https://taxation-customs.ec.europa.eu/huge-problem_fr

Od kada je izabran 2017. godine francuski predsednik Makron nikada nije otvorio ovo pitanje.

Izbegavanje poreza za bogate i štednja za narod

Bivši predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker (2014 - 2019), decenijama je bio naizmenično premijer i ministar finansija Luksemburga. Ova minijaturna države postala je bogata kao Katar zahvaljujući upravo Junkeru. On je u “industrijskim“ razmerama razvio usluge pravničkih podešavanja za preduzeća i vrlo bogate pojedince koji su želeli da izbegnu plaćanje poreza u zemljama u kojima stvaraju dobit. Kada je, u vreme njegovog mandata na čelu Evropske komisije, jedan mladi pravnik iz Luksemburga objavio poverljiva kompromitujuća dokumenta o ovim aktivnostima bio je uhapšen i dospeo je pred sud mladi pravnik - a ne Junker.   

U isto vreme, Evropska komisija je sprovodila i nametala mere štednje u svim javnim sektorima država članica, predviđajući kazne za one sa prekoračenim deficitom u državnom budžetu. Setimo se Grčke kada je 2013. “Trojka“ (MMF, Evropska komisija i Evropska centralna banka) čak naterala vladu u Atini da ukine zdravstveno osiguranje svim građanima koji nemaju zaposlenje iako su mnogi pre toga radili i decenijama uplaćivali doprinose!

Malo je ipak verovatno da će međunarodna istraga koja je u toku doprineti da se izmeni vladajući sistem u EU koji je postavljen ugovorima iz Mastrihta (1992) i iz Lisabona (2007), a koji u suštini onemogućavaju značajniju kontrolu tokova i porekla novca.