Londonska štampa: Da li je MMF previše strog prema Velikoj Britaniji?
Međunarodni monetarni fond očekuje da će britanska ekonomija biti lošija od ekonomije Rusije i da će 2023. završiti u recesiji
(ilustracija, FT ukazuje da se mnogi ekonomisti pitaju odakle optimizam MMF-u za ostatak sveta i toliki pesimizam za Ujedinjeno Kraljevstvo)
Pariski Kurie Enternasional prenosi u svom pregledu medija da stroge ocene Međunarodnog monetarnog fonda “izazivaju nelagodu u londonskoj štampi“.
„Kako god da pogledate prognozu MMF-a, budućnost Velike Britanije izgleda sumorna“, piše Tajms u utorak, 31. januara. „Prema instituciji sa sedištem u Njujorku, Ujedinjeno Kraljevstvo bi moglo „da bude jedina zemlja (od G7) koja je 2023. završila u recesiji“, dodaje Fajnenšel tajms. Očekuje se da će čak i ruska ekonomija, na meti zapadnih sankcija, porasti za 0,3%. Što je još gore, piše FT, MMF je „snizio britanske izglede u odnosu na prošli oktobar, dok je revidirao naviše one većine drugih zemalja“.
Problemi Velike Britanije "ni za koga nisu misterija", priznaje Tajms. Konzervativni list navodi energetsku krizu, posebno jaku preko Lamanša zbog zavisnosti od gasa, nedostatak radne snage u nekoliko ključnih sektora, delom zbog Bregzita, i nove carinske barijere podignute od izlaska iz Evropske unije, u januaru 2021.
„Rezultat je da se Ujedinjeno Kraljevstvo suočava sa višom i dugotrajnijom inflacijom nego drugde.“ O tome govore štrajkovi za bolje plate koji se ponavljaju poslednjih meseci.
„Takođe, plaćamo za katastrofalan prolazak Liz Tras kroz Dauning strit i njenu politiku agresivnog smanjenja poreza, što je destabilizovalo tržišta“, dodaje Fajnenšel tajms. „A tu su i dugoročni problemi, poput naše usporene produktivnosti i nedostatka poslovnih investicija."
FT ukazuje da se mnogi ekonomisti pitaju odakle optimizam MMF-u za ostatak sveta i toliki pesimizam za Ujedinjeno Kraljevstvo. Ovo tim pre što ta institucija greši često u “velikim razmerama“, podvlači Dejli telegraf. Prošle godine, podseća ovaj konzervativni dnevnik, MMF je predvideo britanski rast od 3,2%, pre nego što je u oktobru revidirao svoju cifru naviše (3,6%), a zatim procenio, u utorak, 31. januara, „da je britanska ekonomija porasla za 4,1%”. To je dokaz da su "njeni ekonomisti bili previše negativni"
„Nevolja je“, nastavlja Dejli telegraf, „što takve procene mogu imati ozbiljne posledice u stvarnom životu“: nakon finansijske krize 2008. godine, institucija je pogrešila u pogledu efekata mogućih mera štednje na ekonomski rast. Posledice toga i danas su očigledne u mnogim javnim službama.
„Ove prognoze se s dobrim razlogom zovu 'turobna nauka', piše Dejli telegraf. „Takozvana ekonomska proročišta morala su u više navrata da poprave svoja predviđanja.”
