ŠKUNDRIĆ SUMNJA U “TAJNU RUKU TRŽIŠTA”

“Ne mogu potvrditi da će “tajna ruka tržišta” regulisati cene naftnih derivata u pravcu kakav bih želeo, odnosno da će benzin pojeftiniti posle Nove godine. Zakoni tržišta bi trebalo da idu u pravcu pojeftinjenja benzina”, rekao je juče, prilikom otvaranja Drugog naftnog foruma o energetskoj stabilnosti, na kome učestvuju predstavnici Srbije i zemalja regiona prof. dr Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije novinarima.

Škundrić je rekao da se često čuje da na srpskom tržištu postoji monopol u proizvodnji i prodaji naftnih derivata i da to kao direktnu posledicu ima uverenje da Srbija ima najskuplje i najnekvalitetnije derivate. Negirajući takve ocene Škundrić je ukazao da evrodizel i tečni naftni gas (TNG) zauzimaju više od 65 odsto ukupnog tržišta, ukoliko se ima u vidu prosečna potrošnja naftnih derivata na srpskom tržištu.

“To onda znači da imamo monopol na 35 odsto tržišta, koje zauzimaju benzini, a koji se ukida krajem ove godine. Znači više od pola tržista naftnih derivata u Srbiji je trenutno na potpuno liberalizovanom režimu uvoza i prodaje”, rekao je Škundrić.

Ministar se zapitao kako to da svi akteri koji vrše plasman evrodizela i TNG prodaju derivate po maksimalnim cenama, koje je država propisala uredbom o formiranju cena naftnih derivata.

“Logika tržišta kaže da bi, ako imamo veliki broj ponuđača na tržištu i veliku maržu, koja kod evrodizela ide i do 30 dinara po litru među ponuđačima trebalo da postoji konkurencija, koja bi dovela do nižih cena za građane. Na 65 odsto potpuno liberalizovanog tržišta imamo veliku konkurenciju kompanija, a svi prodaju derivate po maksimalnim cenama, koje je država propisala. Da li to znači da bi cene naftnih derivata dodatno porasle ukoliko bi država ukinula propisane maksimalne cene”, zapitao se Škundrić i dodao: „Smatram da bi cene derivata porasle kada bi država prestala da propisuje njihov maksimum, s obzirom da "nevidljiva ruka tržišta nije uvek dobar regulator”.

Negirajući da Srbija ima naskuplje derivate u Evropi Škundrić je istakao da su derivati skuplji u Italiji, Grčkoj i Sloveniji.

„Tačno je da država sa svojim zahvatanjima značajno učestvuje u konačnoj ceni naftnih derivata, ali to je direktna posledica makroekonomske politike Vlade Srbije, koja se ogleda u obezbeđenju stabilnih priliva budžetu,” rekao je Škudrić i najavio da će novi zakon o robnim rezervama koji će predložiti Ministarstvo trgovine i usluga biti uređen sistem robnih rezervi nafte i naftnih derivata.

Na taj način će biti precizno definisani uslovi za formiranje naftnih rezervi, metode finansiranja, kao i procedure u slučaju poremećaja u snabdevanju energentima.

„Srbija ima interes da očuva preradu nafte i da se u našoj zemlji proizvode najkvalitetniji i najjeftiniji derivati za potrebe domaćeg i tržišta regiona, zbog čega se naftni sektror Srbije nalazi u velikoj transformaciji“, izjavio je Škundrić dodajući da su nam "ukoliko želimo da ispunimo ove planove, potrebna zajednička ulaganja u energetsku infrastrukturu".

Ministar je napomenuo da je modernizacija naftnog sektora Srbije počela rekonstrukcijom rafinerije u Pančevu, koja do 2012. godine treba da obezbedi proizvodnju naftnih derivata najboljeg kvaliteta.

“Gaspromnjeft, kao strateški partner Srbije u naftnom sektoru, u potpunosti realizuje zajedničke projektovane ciljeve. Kroz naftno-gasni aranžman Srbija je sačuvala svoje kapacitete, koji su bili značajno oštećeni tokom NATO bombardovanja. Kroz njega ćemo zadržati proizvodnju nafte i naftnih derivata, koji će po kvalitetu odgovarati međunarodnim standardima,” rekao je Škundrić napominjući da je budućnost energetike regiona u integrisanom tržištu nafte, gasa i električne energije, koje je jedino rešenje za prevazilaženje svakodnevnih problema sa kojima se suočavaju države regiona u energetskom sektoru.