POČINJE MERENJE RADIOAKTIVNOSTI DUNAVA KOD PRAHOVA
Agencija za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije najavila je početak svakodnevnih merenja radioaktivnosti vode Dunava u blizini Industrije hemijskih proizvoda „Prahovo"
Merenja treba da daju odgovor na pitanje da li na ovom području postoji povećana radioaktivnost deponije fosfogipsa od desetak miliona tona, kao i nekoliko miliona tona piritne izgoretine nastalih kao nusproizvod u proizvodnom procesu IHP „Prahovo".
Uprkos tvrdnjama iz ove fabrike, privatizovane 2007. godine, da je radioaktivnost deponija „u granicama dozvoljenih vrednosti", mnogi pojedinci i ekološke organizacije Negotinske Krajine, već godinama zahtevaju da ovo područje bude proglašeno za „ekološki ugroženo", te da se nad njim uvede stalni monitoring. Deponija fosfogipsa, koja se na 56 hektara prostire uz obalu Dunava, ugrozila je i okolne njive kroz koje prolazi cevovod.
Deponija na 100 hektara
- Iz fabrike se fosfogips kao vodeni rastvor cevima transportuje do deponije. Zbog katastrofalnog stanja cevovoda, dolazilo je do curenja ovog rastvora, tako da se fosfogips sada prostire na više od 100 hektara plodnog zemljišta u ataru sela Prahovo i Radujevac. Na pojedinim mestima naslage fosfogipsa veće su i od jednog metra. Osim toga, deponija fosfogipsa nije urađena u skladu sa ekološkim normama, pa se ova opasna materija u stanju rastvora preko prelivne brane, direktno uliva u Dunav - kaže Danilo Petrović, negotinski profesor biologije i predsednik Ekološkog društva „Badem". Prema njegovim rečima, na ovaj problem se ukazuje godinama, a u zavisnosti od fosfata koji se koristi u procesu proizvodnje, u fosfogipsu ima oko 50 vrsta nečistoća.
- Najštetniji su kalcijum-dioksid, olovo-oksid, magnezijum-sulfat, fosforna, florna i natrijumova jedinjenja, kao i proizvodi radioaktivnog raspada urana, koji se nalazi u početnoj sirovini za proizvodnju fosforne kiseline - fosfatu. Raspadanjem radioaktivnog niza urana, obrazuje se radioaktivni radon, koji kontaminira životnu sredinu. Radon se u organizam unosi respiratornim putem, a brzo se prenosi u krvni sistem i na taj način se transportuje do svih ostalih organskih sistema - kaže Petrović.
Do sada niko nije prihvatio odgovornost za saniranje ovog ekološkog problema u kraju koji su mnogi, zbog plodne zemlje, nazivali Mala Kalifornija, a sada, zbog sumnji da su u pitanju radioaktivne i kancerogene supstance Dolina smrti.
Meštani zabrinuti
Naše selo je decenijama izloženo otrovnim gasovima, njive su nam zatrovane piritnom izgoretinom, a Dunav i svi bunari nitritima. Posebno nas brine i potencijalna radioaktivnost. Voleo bih ako se merenjima dokaže da nismo bili u pravu, ali se nadamo da će sistematsko praćenje životne sredine konačno nagnati lokalnu samoupravu da usvoji program zaštite životne sredine i predvidi sanaciju ovih crnih ekoloških tačaka u Prahovu - kaže Vlasta Abrašević, predsednik ekološke organizacije „Preporod" iz Prahova.
