PETROHEMIJA – SUDBINA U NADLEŽNOSTI DRŽAVE

„NIS je sreman da zajedno s Vladom Republike Srbije razmotri različite varijante za stabilizaciju situacije u ovom preduzeću i za njegov dugoročan stabilan razvoj. Pored problema s gubicima, značajnih dugova i nepostojanja kapaciteta za povećanje obima prozvodnje, HIP Petrohemija ima i potencijal za razvoj zahvaljujući povećanoj tražnji i cenama polietilena visokog i niskog pritiska koji proizvodi. Rukovodstvo NIS-a zainteresovano je za rešavanje problema kreditorske zaduženosti, obezbeđivanje stabilnog plaćanja i stabilan rad svog partnera i kupca HIP Petrohemije," kaže Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, otkrivajući da je rukovodstvo NIS-a uputilo Vladi Republike Srbije predloge za moguće puteve razvoja HIP Petrohemije i da su "raspoloženi za konstruktivni dijalog s petrohemijskom fabrikom, budući da razumeju socijalno-ekonomski značaj tog državnog preduzeća".

Pregovore, već u ponedeljak najvljuje i prof. dr Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike.

-Nije došlo do prekida rada u Petrohemiji, jer je iz Naftne industrije Srbije krenula isporuka primarnog benzina - osnovne sirovine ove pančevačke fabrike. Vlada u narednih mesec dana mora pronaći trajno rešenje za Petrohemiju. Već u ponedeljak sastaću se sa menadžmentom Naftne industrije Srbije, radi iznalaženja dugoročnijeg rešenja - kaže Škundrić u izjavi koju Fonet prenosi iz Užica, dok Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje ističe da je Vlada Srbije obezbedila sredstva za oko 5.000 tona primarnog benzina za pančevačku Petrohemiju, kao i da će se sledeće nedelje nastaviti razgovori sa vlasnicima NIS-a.

Petrohemija duguje 180 miliona evra od čega više od polovine te sume otpada na dug NIS-u. Kompanija nije imala novca da plati NIS-u primarni benzin, koji im je neophodan za kontinuirani rad, jer je Lukoil Beopetrol blokirao njene račune zbog duga.

-Rešenje je nađeno, za sada. Vlada Srbije je pronašla sredstva od kojih će dati avans za buduće isporuke primarnog benzina – rekao je Dulić novinarima u Domu Narodne Skupštine posle završetka sednice na kojoj su predstavnici vlade odgovarali na poslanička pitanja.

Dulić obećava, takođe, da će se "nastaviti razgovori o pronalaženju trajnog rešenja, koje će podrazumevati stabilno snabdevanje Petrohemije primarnim benzinom i vraćanje dugova prema NIS koji su nastali u proteklom periodu."

Iznalaženje rešenja za Petrohemiju bitno je i zbog ekoloških problema koje bi izazvalo obustavljanje proizvodnje.

- Ministarstvo za zaštitu životne sredine prati situaciju i smatra da u ovom trenutku ne postoji opasnost da će doći do ekološkog akcidenta. Ako Petrohemija stane, nemoguće je i da rafinerija nastavi sa radom, tako da sam siguran da će ruskoj strani to biti veoma jak argument da se pronađe rešenje koje će biti najpovoljnije kako za državu, tako i za građane Pančeva i zaposlene u fabrici - zaključuje Dulić.

Rafinerija (ipak) ne može bez Petrohemije

NIS-ova Rafinerija nafte u Pančevu i Petrohemija građene su, inače, kao povezane tehnološke celine i u Petrohemijinoj fabrici otpadnih voda se prerađuju i otpadne vode Rafinerije nafte. Uz to, Petrohemija održava trafo koji strujom snabdeva i Rafineriju.

Odgovarajući na zvanično obraćanje Ministarstva energetike Srbije o vanrednoj isporuci primarnog benzina HIP Petrohemiji, iz NIS-a saopštavaju da su doneli odluku o jednokratnoj isporuci 5.000 t?na sirovina, uprkos tome što petrohemijska industrija već više puta nije izvršila svoje obaveze vraćanja debitorskog duga i neplaćanja avansa za planirane isporuke. Odluka o isporuci primarnog benzina HIP Petrohemiji ima za cilj obezbeđivanje neprekidng rada tog preduzeća i obezbeđenje socijalne stabilnosti. Ova odluka potkrepljena je obavezama Vlade Republike Srbije za obezbeđivanju neprekidnog rada uređaja za prečišćavanje otpadnih voda u Pančevu koje zajednički koriste NIS i Petrohemija, kao i garancije za hitno plaćanje tekuće isporuke.

HIP Petrohemija je, inače sa dugom od 80 miliona evra najveći dužnik NIS-a. U sinoć poslatom saopštenju iz NIS-a precizira se da je značajan deo tog duga "nerestrukturiran". U saopštenju se dalje navodi da "NIS insistira na restrukturizaciji starog duga i da je spreman da razmotri različite varijante restrukturiranja, pod uslovom da se plaćaju tekuće isporuke. U uslovima trenutne finansijske situacije NIS ne može da dozvoli sebi da kreditira druga preduzeća, i neće isporučivati sirovine HIP Petrohemiji bez prethodnog plaćanja, izuzimajući gore navedenu vanrednu isporuku."

Kao argument za ovo upozorenje iz menadžmenta NIS-a saopštavaju da "HIP Petrohemija ima alternativni izvor za isporuku primarnog benzina iz uvoza".

Sva ova "frka" uoči provomajskih praznika dešava se posle apela Slobodana Adžića, direktora Petrohemije od 28. aprila, u kome su poimence predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Mirko Cvetković upozoreni da će ova pančevačka firma 1. maja zaustaviti postrojenja. Tražeći pomoć od Vlade, prvi čovek kompanije koja je, inače, i najveći srpski izvoznik ukazuje da je reč o "najvećoj krizi u toj fabrici, od sankcija devedesetih godina prošlog veka."

Najveći srpski izvoznik – u gubicima

Petrohemija godišnje izveze robe u vrednosti od oko 200 miliona evra i u državni budžet, kroz plaćanje poreza i doprinosa, donese oko 23 miliona evra. Samo zaustavljanje pogona u Petrohemiji nije nimalo naivno jer bi ponovni start koštao najmanje 700.000 evra. I to pod uslovom da mašine miruju samo nekoliko dana.

Po dolasku Gazpromnjefta u NIS, ruski menadžment je odlučio da Petrohemiji ne isporučuje primarni benzin dok ne plati dug. Za eventualne isporuke tražili su avansno plaćanje. Dok se, posle apela čelnicima države, u rešavanje problema nije uključila Vlada Srbije, iz Petrohemije su pokušali da umilostive Ruse, nudeći avansno plaćanje u iznosu od 500.000 dolara, što je četvrtina vrednosti 5.000 tona sirovog benzina i garancije da će u roku od mesec dana nadoknaditi sva dugovanja načinjena od 10. aprila ove godine.

Od Vlade Srbije čelnici Petrohemije traže da im država za oporavak komanije, kao vlasnik četiri petine kapitala, obezbedii kredite ili garancije u vrednosti od 1,5 miliona evra mesečno.

U budućim pregovorima oko sudbine Petrohemije Vlada i NIS bi trebali da razmotre i predlog poslovodstva Petrohemije da država ili neki drugi partner uloži oko 100 miliona evra u izgradnju fabrike polipropilena. U Petrohemiji su izračunali da bi im tolika investicija obezbedila da, za dve i po godine, boljom valorizacijom proizvoda Petrohemija mesečno ostvaruje tri do četiri miliona evra profita.

Rusi ih nisu hteli

U Petrohemiji su se, inače, nadali da će ih Rusi kupiti u paketu sa NIS-om. Iz Gazproma su, međutim, na ovakve predloge, koji su stizali i iz same Vlade Srbije, ostali gluvi. Nije vredelo ni to što, na ime konverzije nekadašnjih dugova Petrohemije, NIS već ima 20 odsto vlasništva pančevačkog petrohemijskog kompleksa.

Agitujući da im se bar sada pomogne da ne propadnu, iz Petrohemije, koja je na izmaku zime dobila novo poslovodstvo, tvrde da bi, iako su 2008. godinu završili s gubitkom od 90 miliona evra, mogli da "vaskrsnu" zahvaljujući tome što veliki petrohemijski koncerni u svetu zatvaraju pogone. Procene novog poslovodstva Petrohemije kažu da će cene petrohemijskih proizvoda brzo početi da rastu i da bi, uz modernizaciju ova posrnula firma mogla da zauzme mesto fabrika koje su prestale da rade.

Sad je, ponovo, sve na državi, koja bi, ako ne ubedi Ruse morala da traži drugog partnera za investicije ili da bude garant Petrohemiji za eventualne kredite. Moglo bi se čak reći da se naziru i potencijalni strateški partneri Petrohemije. Reč je o petrohemijskom kompleksu iz španskog grada Taragone a tu su i Iranci, sa kojima je o Petrohemiji pregovarao potpredsednik Mlađan Dinkić.