KOLIKO KOŠTA GREJANJE

Već sada je izvesno da će energetski bilans pred nastupajuću zimu ponovo biti zaokružen strujom, a ponajmanje gasom i mazutom. Osetan udar na elektroenergetski sistem već je usledio posle neočekivanog hladnog talasa, koji je počeo u prvoj dekadi septembra. Nažalost, mnogo šta ukazuje da se atak na struju neće završiti samo na ovom. Izvesno je da će i u sledećem periodu ona ponovo biti na udaru, ne samo zato što se po štampi već uveliko spominje kao energent, čija će cena spadati među najpovoljnije, ako se koristi za grejanje pomoću TA peći, već i zbog toga što su neki energenti poskupeli, ugalj osetno a gas enormno i osetno, a nikakvo poskupljenje električne energije nije ni na vidiku, bar do kraja ove godine. Građani su uočili ovo neuobičajeno zamešateljstvo sa paritetom cena energenata, koji vidno ide na štetu struje i zato je već sada jasno da praktično više ne postoje izgledi da će bar na početku zime moći da se izbegne “grejni udar” na elektroenergetski sistem.

Poslednjih dana u dnevnoj štampi česti su napisi o tome kako i čime se grejati ove zime. Jedni preporučuju ovaj, drugi onaj način grejanje, a nekako najčešće - struju. Ali zajednički imenitelj svi tih tekstova je poveća proizvoljnost i nedostatak pravih parametara za preciznije utvrđivanje isplativosti, tako da se sve svodi na zaključak da je „odokativnost“ jedini aršin.

I ugalj poskupeo

Bez namere da procenjujemo šta se kome i koliko isplati i preporučimo kojim energentom da se domaćinstva greju, pokušali smo da sačinimo preciznija poređenja, jer razni faktori utiču na troškove grejanja zavisno od mesta kupovine energenta, dobavljača i njegove marže, odnosno cene, transporta ili načina korišćenja nekog energenta, naročito kada je reč o struji. I sami stanovi su različitog kvaliteta i nije isto da li se nalaze u zasebnoj kući ili ušuškanoj zgradi. U poređenjima koje ćemo izvesti uzet je prosečno izolovan stan od 60 kvadratnih metara.

Čvrsta goriva, moglo bi se reći, već godinama imaju dosta ustaljenu potrošnju, pa smo i mi krenuli od njih, odnosno od uglja i drva. Kolubarski ugalj držao je staru cenu od 2006, ali od 1. oktobra ove godine poskupeo je za tridesetak odsto, odnosno sušeni lignit "vreoci" sada po proizvodnoj ceni staje 5.725 dinara po toni, a sirovi lignit „kolubara“ 2.007. Međutim, na stovarištima uglja širom zemlje cene su osetno više od ovih bile i pre poskupljenja od 30 odsto. Pretpostavka je da je većina domaćinstava ugalj već uplatila po pređašnjim cenama, koje su, recimo, na stovarištu „Kreka“ u Ulici Braće Krsmanovića bb u Beogradu iznosile 6.600 dinara za tonu sušenog lignita „vreoci“, a tona sirovog lignita „kolubara“ stajala je 3.500. Za stan navedene kvadrature u sezoni grejanja potrebno je 4,16 tona uglja „vreoci“, što bi, po navedenoj ceni, takvom domaćinstvu donelo ukupan trošak od 27.456 dinara. Za zagrevanje takvog stana sirovim lignitom „kolubara“ potrebno je u sezoni 7,77 tona, a to bi po cenama sa ovog stovarišta iznosilo 27.195 dinara. Ovde je važno dodati još i to da cene ovih vrsta uglja na stovarištima nisu iste i da je izvesno da su u Vojvodini nešto više, a i prevoz se negde dodaje, a negde ne. Posle promene proizvođačkih cena u „Kolubari“, sasvim je sigurno da će uslediti i poskupljenja na stovarištima najverovatnije takođe za tridesetak odsto.

Ko bi da se ogreje kaloričnijim mrkim ugljem, recimo tipa „banovići“, tonu će plaćati osam hiljada dinara na navedenom beogradskom stovarištu. U grejnoj sezoni, prema stručnom proračunu, za navedeni stan od 60 kvadratnih metara potrebno je utrošiti 3,93 tone ove vrste uglja i to sada staje ukupno 31.440 dinara.

Ima i kamenog uglja iz Rusije, čija je cena na stovarištima i do 11.500 dinara po toni, pa bi grejanje ovom vrstom “crnog zlata“ bilo najskuplje.

Drvo, skup ogrev

U ogrev, koji se kod nas najčešće koristi, svakako spada i drvo. I tu su cene na stovarištima šarene, zavisno od vrste drveta, ali ove godine su, u odnosu na ugalj, svakako stabilnije. Uzeli smo ogrevno drvo prosečnog kvaliteta. Za grejanje repernog stana u sezoni, po stručnom proračunu, potrebno je 11,81 kubni metar takvog drveta, čija se cena po gradovima kreće na nivou od oko 3.200 dinara za kubik. Trošak za celu grejnu sezonu iznosi 37.792 dinara, na šta se uglavnom dodaju i prevozni troškovi.

Gas skuplji od grejanja drvima

Grejanje domaćinstava prirodnim gasom ulazi u sve masovniju upotrebu, ali trenutno dolazi do ozbiljnog zastoja u korišćenju ovog energenta, jer se njegova cena obračunava prema ceni nafte, obično na roterdamskoj berzi (za ruski gas), a te cene su otišle u nebo! Kod nas su se u ovoj oblasti nakalemili i posrednici i zavisno od dobavljača cene prirodnog gasa po opštinama mogu i osetnije da se razlikuju, naročito u Vojvodini. I taj prirodni gas zna da bude različitog kvaliteta i toplotne vrednosti, ali za izračunavanje i poređenje je uzet propisani kvalitet. Dakle, navedeno domaćinstvo od 60 kvadrata u sezoni prosečno potroši oko 1.387 kubnih metara prirodnog gasa. Uzeli smo cenu u „Srbijagasu“, posle poskupljenja 59,9 odsto od 31,97 dinara po kubnom metru. Grejanje gasom u sezoni, po navedenoj ceni, staje u proseku oko 44.342 dinara. Ili na mesečnom nivou u proseku 7.390 dinara.

Lož ulje „papreno“ skupo

Grejanje lož-uljem slično je prethodnoj vrsti zagrevanja stanova, ali kada je o ceni reč, postoji enormna razlika. Za zagrevanje stana od 60 kvadratnih metara tokom zimske sezone potrebno je 1.311 litara lož-ulja, pa kada se to pomnoži sa 74 dinara, koliko staje litar, dolazi se do iznosa od 97.014 dinara. Ima domaćinstava, koja se još greju ovim energentom, ali je izvesno da je njihov broj izuzetno mali, jer je ova vrsta grejanja gotovo trostruko skuplja od grejanja gasom!

“Daljinski nonsens”

Procenjuje se da se bar trećina domaćinstava u Srbiji greje iz daljinskih sistema i mnogi ovu vrstu grejanja smatraju najnepravednijom, jer je uvek dotirana iz budžeta lokalnih organa uprave (opština i gradova), a u čije budžete se slivaju pare i od onih građana koji plaćaju najskuplje grejanje?! Godinama postoji jedan veoma izražen nonsens koji se i dalje ne otklanja. Poznato je da toplane najčešće koriste gas, a u nedostatku gasa i osetno skuplji mazut. Gas najveći toplotni efekat daje kada sagoreva na mestu potrošnje i tu gotovo i da nema nikakvih toplotnih gubitaka. U toplanama gasom se zagreva voda i onda se zagrejana vodena para transportuje toplovodima do domaćinstava. Koliko su u ovom toplotnom pretvaranju i prenosu kroz „prozukle“ toplovode gubici toplotne energije - bog sveti zna. Negde manji negde ogromni, ali je redovna pojava da je grejanje stanova iz daljinskog sistema ponekada i osetno jevtinije od grejanja gasom, odnosno njegovog spaljivanja na mestu potrošnje?! Ovakvoj računici realna ekonomija je odavno rekla laku noć, ali kod nas je ona i dalje “zakon”. Ova vrsta grejanja plaća se po kvadratu stambene površine a ne koliko se stvarno utroši. U Srbiji je daljinsko ili kako se to češće kaže centralno grejanje najjevtinije u Leskovcu 31,42 dinara, a najskuplje u Somboru 56,62 dinara po kvadratu. Moglo bi da se kaže da je Beograd sa cenom grejanja od 40,56 dinara negde na sredini. To je mesečno 2.433 dinara, ali pošto se plaća na celu godinu ukupan trošak grejanja u zimskoj sezoni iznosio bi 29.203 dinara i ovde se očekuje pomeranje cena na gore za tridesetak odsto. U toplanama koje koriste samo mazut cena grejanja kvadratnog metra stana iznosi između 60 i 70 dinara. U odnosu na prošlu godinu mazut je poskupeo za oko sto odsto.

Širok spektar grejanja

Grejanje strujom je ove grejne sezone posebno pod lupom, jer je avgustovsko poskupljenje za 8,9 odsto u domaćinstvima minorno u odnosu na poskupljenja uglja, gasa, a naročito mazuta. Samo, ovde postoji širok dijapazon vrsta grejanja, pa i novih tehničkih mogućnosti. Stručne procene kazuju da je za zagrevanje repernog stana od 60 kvadratnih metara u sezoni potrebno 10.920 ili mesečno 1.820 kilovat-časova. Samo za grejanje. E, sada ovde bi ključnu ulogu trebalo da odigraju tarifne kombinacije. Ako se koristi etažno grejanje na struju i sve to potroši po dnevnoj višoj tarifi to će da košta – oko 15.000 dinara mesečno ili za celu sezonu oko 90.000 dinara. Kada bi se sva ta potrošnja uz pomoć TA peći pretvorila u noćnu, nižu - četiri puta jevtiniju tarifu, to bi stajalo mesečno oko 4.500 dinara, ili godišnje oko 27.000.

Međutim, grejanje električnom energijom u ovakvoj tarifnoj kombinaciji mora ipak malo kompleksnije da se posmatra i ovakva procena je svakako u zoni hipotetike. Naime, ako izvedemo postavku da sve jevtine kilovat-časove tokom meseca utrošimo kroz zelenu i plavu tarifu (zelena do 350 kWh, plava od 350 do 1600 kWh i crvena iznad 1600 kWh) na grejanje TA pećima, onda je jasno da će nam za svu ostalu potrošnju električne energije u domaćinstvu ostati samo najskuplja crvena - viša i niža tarifa. U ovoj tarifnoj zoni kilovat-čas po višoj dnevnoj tarifi za porezom staje 13,93 dinara, a po nižoj (noćnoj) 3,48 dinara. Ako hoćete i u evrocentima viša crvena tarifa staje ravno 18 evrocenti, a niža 4,5. Znači sva ostala kućna potrošnja (kuvanje i drugo) koja se odvija uglavnom preko dana (noćna tarifa je od 00 do 8 časova), merila bi se najskupljom strujom, što opet, sa svoje strane, izaziva neprirodno visok trošak i za evropske razmere. Ili što narod kaže: ko ne plati na ćupriji platiće na mostu. Trebalo bi imati u vidu još nešto. Da bi se zadržala toplota u stanu u najhladnijem delu zime i TA peći moraju da zađu u zonu četiri puta skuplje dnevne tarife. Dakle, svaki potrošač je zavisno od ovih kombinacija specifičan i zato se može dati samo okvirna procena da bi grejanje repernog stana TA pećima, ako se dobro pazi na tarife, po sadašnjim cenama struje u proseku mogao da iznosi negde oko pet hiljada dinara mesečno, ili oko 30.000 u sezoni.

Klima-uređaji novo opterećenje

U strujnu kombinatoriku grejanja, ove godine valja ubaciti i grejanje klima uređajima, naročito onima sa inverterom, koji mogu da se koriste i do minus 15 stepeni. Inverter na određeni način zagreva kompresor i sprečava zgušnjavanje ulja na većoj hladnoći. Reč je o grejanju na principu toplotne pumpe i mada se taj sistem u javnosti dovoljno ne razjašnjava jedno je jesno: sa snagom od 1,4 kilovata, a kod novijih uređaja i nižom, može da se postigne neobično dobar toplotni efekat. Po iskustvima nekih korisnika i u hladnijem delu zime, klima uređaj od 12.000 BTU (s ugrađenim inverterom) može komotno da zagreva bar 35 kvadrata stambene površine, a po nekim iskustvima i više. Samo sa snagom od 1,4 kilovata, pa i nižom i to ne u neprekidnom režimu rada jer se on otprilike u polovini vremena korišćenja sam isključi, kada postigne zadatu temperaturu. Tačno je da ti uređaji najviše koriste skuplju dnevnu tarifu, ali je isto tako i tačno, da im je potrošnja električne energije osetno niža nego kod TA peći. Po iskustvu korisnika, pošto zvaničnih stavova o tome nema, klima-uređaji se za grejanje stanova više isplate od TA peći. Zato uopšte nije nerealno očekivati da će se ovi električni uređaji i sa inverterom i bez njega masovnije koristiti naročito u onom blažem delu zimskog perioda, u stanovima koji nemaju centralno grejanje, ali i u ovim drugim za dogrevanje, ako daljinsko grejanje bude slabo.

Kako god da se okrene, struji se ove zime ne piše dobro, jer je već viđena kao energent, koji će se sada više koristiti za grejanje nego minulih godina. Otuda i strepnje elektroprivrednih poslenika za rad elektroenergetskog sistema u hladnom delu zimskog perioda, nisu neopravdane, iako se u EPS-u čini sve da se zima spremno dočeka.

D. Obradović