KLIMATSKA BOMBA ISPOD SIBIRSKOG LEDA
Odmrzavanje smrznutog sibirskog tla moglo bi da bude nova pretnja klimi na planeti, jer oko 1,5 hiljada milijardi tona ugljenika, pohranjenih ispod ledom zarobljene zemljine površine još od vremena kada su na planeti živeli mamuti, predstavljaju "tempiranu bombu" koja će eksplodirati ako se ispusti u atmosferu.
Odmrzavanje zaleđenog tla u Sibiru, kao posledica globalnog zagrevanja, ubrzava oslobađanje metana, gasa koji izaziva efekat staklene bašte, upozoravaju naučnici.
Gas je ispod smrznutog tla i jezera u Sibiru zarobljen još od kraja ledenog doba pre 10.000 godina. Neki naučnici smatraju da bi odmrzavanje smrznutog sibirskog tla moglo da bude "epicentar klimatskih promena", prenosi Beta.
Oko 1,5 hiljada milijardi tona ugljenika, pohranjenih ispod ledom zarobljene zemljine površine od vremena kada su na planeti živeli mamuti, predstavljaju "tempiranu bombu" koja će eksplodirati ako se ispusti u atmosferu.
"Zalihe ugljenika su ovde tolike kao kada bi zbrojili ugljenik iz svih kišnih šuma na planeti", ističe naučnik Sergej Zimov, koji radi u istraživačkoj stanici na oko 350 kilometara od Arktičkog kruga.
Većina klimatologa smatra da su za ispuštanje ugljen dikosida, metana i drugih gasova u atmosferu najveći krivac ljudi i njihove aktivnosti, od vožnje kola preko proizvodnje struje do odgajanja stoke.
Globalno zagrevanje oseća se međutim i u polarnim regionima i ono što se čini kao umereni rast temperature dovoljno je da ubrza topljenje leda.
Naučnici su se do nedavno uglavnom bavili drugim posledicama topljenja leda i odmrzavanja tla, međutim, u poslednje vreme bave se i metanom, ali podaci do kojih su došli su još nedovoljni za zaključke.
Arktički program za praćenje i procene, telo sastavljeno od naučnika iz osam zemalja Arktičkog kruga, saopštio je da Arktik apsorbuje više ugljen dioksida nego što ispušta.
Sa metanom je situacija drugačija, pokazuje izveštaj Programa za 2009, gde se navodi da je Arktik odgovoran za devet odsto globalne emisije metana.
Istovremeno, novo istraživanje američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu pokazuje da je u mnogim arktičkim regionima povećanje prosečne temperature zaleđenog tla koje se ne topi dve ili više godina u poslednjih pet godina znatno ubrzano.
Jedan od tih regiona je i Čerski, na 6.600 kilometara istočno do Moskve, gde je u poslednjih pet godina temperatura tla povećana za oko dva stepena Celzijusa, na oko minus pet danas. Takav rast temperature, kako je naveo Zimov, za posledicu je imao i stvaranje pukotina i tonjenje kuća u gradu.
