Nemački mediji o energetskoj krizi: Rat u Ukrajini prisilio nemačke „Zelene“ da se vrate na ugalj

Da bi se smanjio zavisnost od ruskog gasa, nemački ministar životne sredine Robert Habek želi da njegova zemlja ponovo pokrene proizvodnju termoelektrana na ugalj, koje su veoma zagađujuće. Suprotno prvobitnom programu „Zelenih“, ta se mera sada predstavlja kao neizbežna u kontekstu rata u Ukrajini – prenosi Kurie enternasional.

Tokom izborne kampanje 2021, nemački „Zeleni“ su to ponavljali: energetska tranzicija je prioritet.

„Vaš glas odlučuje o poslednjoj vladi koja može da izvrši uticaj na klimatsku krizu pre nego što bude prekasno“, objavila je tada kandidat Zelenih za Bundestag Analena Berbok u svom predizbornom snimku. „Klimatska kriza je sadašnjost. Hajde da prestanemo da se svađamo“, navodi se u videu.

Analena Berbok, sada nemačka ministarka spoljnih poslova, snimljena u Prištini,10.03.2022.

Zaokret (ka oružju) i preokret (ka uglju) u politici Stranke zelenih

Manje od godinu dana kasnije, primećuje javni emiter ZDF, nemačka Zelena stranka sprovodi energetsku politiku koja je suprotna od one koju je zagovarala tokom kampanje. Suprotno onome što je obećao, lider stranke Robert Habek, koji je u međuvremenu postao ministar privrede, ne najavljuje prevremeni izlazak iz uglja, već vraćanje ovog zagađujućeg načina proizvodnje električne energije.

On je u nedelju, 19. juna, rekao da želi da privremeno poveća proizvodnju trenutno aktivnih nemačkih termoelektrana na ugalj, dok odlaže zatvaranje postrojenja koja bi trebalo da budu zatvorena  2022. i 2023. On je, takođe, potvrdio da bi takozvane „rezervne centrale“ mogle  ponovo da se aktiviraju, a da se ne dovede u pitanje cilj vlade „semafor – koalicije“ (socijaldemokrata, zelenih i liberala) da postepeno izbaci ugalj do 2030. godine.

„Čudno je na prvi pogled - koliko i kada se bolje pogleda“, komentariše Špigl. Ipak, ciljevi ministra ekonomije i klime izgledaju jasni: on želi da uštedi gas što je više moguće, da izgradi rezerve i da više ne zavisi od Rusije.

„Posle čuvene promene Šolcove ere, koja liči kao kraj nemačkog pacifizma, ovde vidimo  Habekov preokret", komentariše Krajscajtung koji je, izgleda, posebno ogorčen na zelenog političara.”Suočen sa smanjenjem, 14. juna, isporuka ruskog gasa, ministar smatra da nema izbora. Teško je, priznao je on... Ali jednostavno neophodno je u trenutnoj situaciji smanjiti potrošnju gasa."

Na ovo nema značajnih primedbi unutar nemačke partije za zaštitu životne sredine, koja ističe svoj „pragmatizam“ od početka rata u Ukrajini. Kako podseća Špigl, članovi političke formacije u martu nisu osudili približavanje Nemačke Kataru, „arapskoj autokratiji” koja je preuzela obavezu da joj isporučuje tečni gas.

Ugalj ili uranijum

U Nemačkoj, najave Roberta Habeka ipak ostaju kritikovane. Prema Handelsblatu, nekoliko ličnosti iz liberalne stranke, kao i ugledni ekonomisti izjasnili su se za drugo rešenje: proširenje nuklearnih elektrana. Ovaj izvor energije emituje manje gasova sa efektom staklene bašte nego ugalj i zastupa ga deo konzervativne opozicije.

„Predstoji nova nuklearna debata“, piše novina na naslovnoj strani od 22. juna.

„Zeleni“, s druge strane, tvrde da je komplikovanije produžiti aktivnost nuklearnih instalacija nego termoelektrana na ugalj. „Iako je veoma lako nabaviti ugalj, vreme isporuke za gorivne šipke je znatno duže“, objašnjava Kreiszeitung.

Ukupno, procenjuju da bi za nabavku uranijumskih šipki, za napajanje nuklearnih reaktora u zemlji, bilo potrebno godinu i po dana. Oni, takođe, ukazuju da značajan deo obogaćenog uranijuma koji koriste zemlje Evropske unije dolazi iz Rusije i Kazahstana, zemlje lojalne Kremlju.

Ali za Cicero, magazin za političku kulturu, stav nemačkih ekologa nije povezan samo sa logističkim pitanjima.

„Njihova tradicija i ekonacionalni dogmatizam su im očigledno važniji od klime“, optužuje konzervativni naslov „Zeleni se žrtvuju i opredeljuju za ugalj jer žele da izbegnu drugo rešenje: nuklearnu energiju, protiv koje su se borili decenijama“. List podseća da je partija u nekoliko navrata 1980-ih stala na stranu uglja protiv atoma.

Sa svoje strane, ekolozi kažu da su verni svojim uverenjima, bar što se zelene energije tiče. Kako navodi Cajt, i dalje se nadaju da će dostići prag od 80% električne energije iz obnovljivih izvora do 2030. godine, posebno kroz postavljanje solarnih panela na komercijalne zgrade i ubrzanu instalaciju turbina na vetar. „Pored toga, ministar energetike je pokrenuo ogromnu kampanju uštede energije“, podstičući pojedince i preduzeća da smanje potrošnju.