Do energetske stabilnosti Srbije preko uglja iz Crne Gore
Prvi sneg i temperatura ispod nule su prošlog decembra ukazale na veliku slabost srpskog elektroenergetskog sistema. Snabdevanje je danas stabilno, ali Srbija je i dalje prinuđena da svakoga dana uvozi između 15 do 20 odsto električne energije. Bezbednosti snabdevanja, barem tokom narednih godina trebalo bi da obezbedi uvoz uglja iz susedne Crne Gore, posle čega bi, kako procenjuju u EPS-u, trebalo da se steknu uslovi da se samostalno obezbeđuju dovoljne količine lignita za proizvodnju u termoelektranama. (Foto: TENT B, EPS)
Elektroprivreda Srbije (EPS) i Rudnik uglja Pljevalja dogovorili su saradnju koja podrazumeva isporuku Srbiji oko 500 tona uglja dnevno, potvrđeno je u EPS-u.
EPS procenjuje i da će potrebe za uvozom iz regiona postojati sve do aprila 2023. godine. Tada će se steći uslovi za konsolidaciju rudarskog sektora, tako da će Elektroprivreda Srbije moći samostalno da obezbeđuje dovoljne količine lignita za proizvodnju u termoelektranama, preneli su u četvrtak srpski mediji takve navode iz EPS-a.
U ovoj kompaniji još kažu da je, u skladu sa takvim planom, Vlada Republike Srbije nedavno donela zaključak po kome odobrava uvoz od 4 miliona tona uglja, koliko je procenjeno da EPS-u, zbog trenutne situacije, nedostaje na godišnjem nivou.
Za konsolidaciju rudarskog sektora u Srbiji potrebno je još godinu dana. (Foto: EPS)
Sa Rudnikom uglja Pljevlja načelno je dogovoreno da tokom ove kalendarske godine bude isporučeno oko 300.000 tona uglja, sa tendencijom da ta količina ubuduće bude povećana, preneo je u ponedeljak portal RTCG.
Dogovor o uvozu uglja iz Crne Gore su na sastanku u Beogradu, 31. marta, postigli v.d. direktora EPS-a Miroslav Tomašević i izvršni direktor Rudnika uglja Pljevlja Milan Lekić, navodi se u saopštenju crnogorskog Rudnika.
Ovaj ugalj, kako tvrde u srpkoj kompaniji,biće iskorišćen za poboljšanje kvaliteta, odnosno povećanje kalorijske vrednosti uglja koji se koristi u termoelektranama EPS-a.
Plan EPS-a je zapravo da se ugalj uvezen iz Crne Gore najpre transportuje do postrojenja za homogenizaciju u RB „Кolubara“, gde bi se mešao sa tamošnjim lignitom radi povećanja kalorijske vrednosti, i potom bi se transportovao u TENT.
Kalorijska vrijednost uglja za koju je EPS zainteresovan kreće se od 7.500 do 8.000 kilodžula po kilogramu (kJ/kg), navodi se u saopštenju crnogorskog Rudnika.
Crnogorski rudnik bi trebalo da do kraja godine EPS-u isporuči oko 300.000 tona uglja, uz mogućnost povećanja te dogovorene količine. (Foto: Rudnik uglja Pljevlja)
Viša cena za manji kvalitet uglja
Izvršni direktor Rudnika Pljevlja Milan Lekić poručio je da cena uglja svakako neće biti manja u odnosu na postojeću cenu po kojoj se ugalj distribuira Termoelektrani Pljevlja, iako je reč o uglju manjeg kvaliteta u odnosu na onaj koji se isporučuje toj kompaniji, kao i da će troškovi transporta u potpunosti pasti na teret EPS.
Lekić je naveo da je dogovoreno da Rudnik u narednom periodu formira cenu i da se podrobnije definišu svi elementi saradnje, što uključuje i transport.
Troškovi transporta prema Prijepolju ili Lazarevcu, u zavisnosti od definitivne odluke gde će biti distribuiran ugalj, u potpunosti će pokriti EPS, rekao je Lekić i dodao da će se kroz tu saradnju obezbediti tržište za takozvane manje kvalitetne ugljeve i da će biti napravljen značajan poslovni iskorak u susret ekološkoj rekonstrukciji i remontu Termolektrane Pljevlja.
EPS će uvoziti ugalj manjeg kvaliteta od onog koji koristi TE Pljevlja, ali je cena ista. (Foto: EPS)
Loša hidrološka situacija povod za uvoz
U EPS-u navode i da je uvoz energenta iz Rudnika u Pljevljima samo jedan od koraka u nabavci dodatnih količina uglja i povećanju proizvodnje električne energije, jer je loša hidrološka situacija uticala i na manju proizvodnju hidro sektora u prvom kvartalu ove godine.
Naime, u prva tri meseca 2022. godine hidrološka situacija bila je veoma nepovoljna, dotoci na rekama su veoma niski i jedni od najnižih tokom poslednje decenije, kažu u EPS-u, a prenose srpski mediji.
Navodi se takođe da je zbog tako loše hidrologije niž i proizvodnja u hidroelektranama „Elektroprivrede Srbije“ na Drini i Dunavu.
