Dok Makron hvali nuklearke, 14 reaktora obustavilo rad: Francuska primorana da uvozi struju iz Nemačke
„Mali nuklearni reaktori proizvodiće preskupu struju, oni nikako ne mogu da budu rentabilni“, upozorio je Stefan Lome, direktor Nukelarne observatorije
(ilustracija, Francuska je zemlja sa najviše nuklearki u Evropi)
Francuska elektrodistribucija saopštila je da su četiri najveća nuklearna reaktora obustavila proizvodnju zbog problema u radu i da se struja uvozi iz Nemačke.
Proizvodnja struje je na najnižem nivou u Francuskoj. Polovinom decembra zaustavljeni su reaktori u dve centrale zbog problema sa instalacijama, kako je saopšteno iz Instituta za nuklearnu bezbednost.
Trenutno je 14 od ukupno 56 nuklearnih reaktora „van stroja“.
Ova situacija još više je zaoštrila energetsku krizu kroz koju Francuska prolazi delimično i zbog povećanja potrošnje struje u zimskom periodu.
Prekid rada zbog skupe struje
Zbog poskupljenja struje, mnoga preduzeća moraju da zaustave rad.
Nevolje sa strujom obelodanile su francuske slabosti i zakašnjenja u procesu energetske tranzicije. U ovoj zemlji čak 70 odsto struje potiče iz atomskih centrala. Prema „zelenom paktu“, čiji je Francuska potpisnik, učešće nuklearki u proizvodnji struje trebalo bi da se smanji na 50 odsto do 2035. godine. Obnovljivi izvori trebalo bi da čine 40 odsto ukupnih izvora energije do 2030. godine.
Posledice energetske krize u Francuskoj oseća i susedna Švajcarska koja zimi zavisi od kupovine francuske struje.
„U prošlosti je megavat koštao od 30 do 60 evra. Za samo nedelju dana cene su skočile i sada megavat košta između 100 i 200 evra“, konstatuje švajcarski dnevnik Tribune de Genève, dodajući da neka preduzeća koja troše mnogo struje zbog prirode svoje aktivnosti, sada odlučuju da privremeno obustave rad.
Francuska je, dakle, prinuđena da uvozi struju iz Nemačke - zemlje koja je zabranila nuklearne centrale 2002. godine i još tada se orjentisala na obnovljive izvore energije. Nemačka ne samo da je uspela da smanji količinu ugljen dioksida koji njena industrija emituje, već je od uvoznika struje postala izvoznik.
Nuklearna energija – pogrešan put
Sve ovo protivureči tvrdnjama predsednika Makrona da je orjentacija na nuklearnu energiju put da se dostignu postavljeni ciljevi „karbonske neutralnosti“.
Francuski predsednik je usvojio retoriku nuklearnih lobista tvrdeći da je energija iz atomskih centrala “čista” jer emituje malo ugljen dioksida i da garantuje “energetski suverenitet”. Uostalom, nije slučajno za prvog predsednika vlade Makron izabrao Eduara Filipa, koji je sedam godina bio direktor za informisanje (čitaj - propagande) u nuklearnom preduzeću Areva.
Ideja francuskog predsednika je da se nuklearna energija stavi na listu „čiste“ obnovljive energije i na taj način ovaj sektor dobije evropske subvencije iz “zelenog plana” EU. Osim toga, Makron misli da bi Francuska mogla da profitira izvozeći svoju nuklearnu tehnologiju.
Nemački primer, međutim, opovrgava Makronove tvrdnje čiji govori podsećaju na sedamdesete godine kada je vlada Francuzima obećavala besplatnu struju iz nuklearki.
Francuska je u međuvremenu postala zemlja sa najviše nuklearnih reaktora (56) i najviše nuklearnih centrala (18) i ima problem sa nuklearnim otpadom iz zatvorenih rudnika uranijuma i atomskih centrala.
Konačni rezultat vidimo danas: Francuska je primorana da uvozi struju iz Nemačke.
U svom planu za 2030 godinu, predsednik Makron nedavno je najavio dodatne investicije u nuklearke – posebno male nuklearne reaktore (SMR) za čiju proizvodnju nisu potrebna skupa gradilišta već bi se pravili u fabrikama.
Nuklearni francuski sektor u toku poslednje dve decenije beleži brojne gubitke i zakašnjenja na stranim i domaćim gradilištima koja državu koštaju na desetine miliona evra kaznenih kamata.
Makronov strateški izbor zato mnogi kritikuju. Mali nuklearni reaktori neće moći da se proizvedu pre 2030. u SAD, a u Francuskoj verovatno još i kasnije.
„Mali nuklearni reaktori proizvodiće preskupu struju, oni nikako ne mogu da budu rentabilni“, upozorio je Stefan Lome (Lhomme), direktor Nukelarne obeservatorije, u autorskom tekstu koji je objavio dnevnik Le Monde.
Nema rešenja za radioaktivni otpad
Jedan od najvećih nerešenih problema koji donosi orjentacija na nuklearne izvore energije jeste pitanje radioaktivnih otpadaka. Oni ne samo da predstavljaju opasnost po zdravlje i životnu okolinu već je njihovo pohranjivanje skupo.
Ovdašnji mediji su preneli da se francuskim projektom Cigeo predviđa zakopavanje radioaktivnih otpadaka na 500 metara dubine. Prema zvaničnom izveštaju Revizorske komore to bi koštalo između 39,1 i 43,6 milijardi evra.
Mesta za odlaganje radioaktivnog otpada nema dovoljno. Prema informacijama ekološke organizacije Grinpis, preduzeće za nuklearni otpad „Orano“ (nekadašnje ime Areva) ponovo je počelo da izvozi radioaktivno smeće u Sibir.
„Orano“ je potvrdio da je poslao ili prodao oko hiljdu tona uranijumskog otpada ruskom Rusatomu. Grinpis ne isključuje da su, „kao što je to bio slučaj u prošlosti“, ovi opasni tovari iz Francuske samo ostavljeni u Sibiru na nekom mestu za odlaganje.
Nemačka loše gleda na francusku energetsku strategiju. Pogranični nemački list Sarbriker cajtung (Saarbrücker Zeitung) posebno kritkuje odluku francuske vlade da „produži život“ 32 nuklearna reaktora koji bi trebalo da prestanu sa radom jer im je prošao rok trajanja od 40 godina.
Nemački list upozorava da će održavanje starih reaktora mnogo koštati i da bi Francuskoj bilo pametnije da taj novac uloži dugoročno u obnovljive izvore energije.
„Problem je u tome što, čak i ako je nuklearna energija jeftina, to nije energija budućnosti”, zaključuje Sarbriker cajtung, dodajući:
„Makron, koji voli da se na međunarodnoj sceni predstavlja kao zaštitnik životne sredine, ponaša se kao pragmatični nacionalista. Njegova zemlja je ponosna na svoju nezavisnost na energetskom planu. Ova vizija, međutim, već dugo nije stvarnost.“
