Neodrživa proizvodnja električne energije u Srbiji
Održivost trenutne strukture proizvodnje električne energije praktično nije moguća iz više razloga, a ključan je taj da Srbija više ne može da računa na ugalj, jer ga praktično više i nema, što su potvrdila i dešavanja u proteklih nekoliko dana, izjavio je danas profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Željko Đurišić na konferenciji Saveza inženjera i tehničara Srbije. (Foto: Pixabay)
Predstavljajući rezultate istraživanja koje je sproveo sa koleginicom Bojanom Škrbić, profesor Željko Đurišić je između ostalog podsetio da se danas u Srbiji 70 odsto električne energije proizvodi u termoelektranama na ugalj.
"Politički razlozi za prelazak na obnovljive izvore energije do 2050. godine i 'Zelenu agendu' meni su manje važne od činjenice da je naš ugalj lošeg kvaliteta, niske kalorijske moći, a i rezerve uglja su male", upozorio je Đurišić na naučnoj konferenciji "Energetska efikasnost i četvrta industrijska revolucija".
Ukazao je da, pored zagađenja životne sredine, proizvodnja električne energije iz fosilnih izvora, a u slučaju Srbije iz uglja, nema ni ekonomsku perspektivu, s obzirom na to da će u nekom trenutku morati da se plaćaju takse na emisije ugljen-dioksida, koje već iznose 50 evra po megavat satu (MWh).
(Izvor: Pixabay)
"U analizi novih izvora za proizvodnju električne energije, polazim od kriterijuma energetske nezavisnosti Srbije, a to znači da, ako je ventil za gas van zemlje, ako nema uranijuma za nuklearke, ostaju nam energija sunca i vetra", poručio je Đurišić na konferenciji koju je organizovao Savez inženjera i tehničara Srbije.
"Naše istraživanje pokalazalo je da bi, ako želimo da potpuno dekarbonizujemo elektroenergetski sistem, u našoj zemlji trebalo da budu instalirani kapaciteti za proizvodnju 7.000 megavat sati iz vetra i oko 6.000 megavat sati iz sunca, iako su potencijali za proizvodnju daleko veći", rekao je Đurišić.
Prema navodima agencije Fonet, Đurišić je takođe istakao da Srbija mora da raspolaže i kapacitetima za balansiranje takve proizvodnje, kao i za skladištenje energije proizvedene iz obnovljivih izvora.
"Ukoliko se odlučimo za takav scenario, struktura proizvodnje električne energije u 2040. godini bila bi 'obrnuta' u odnosu na današnju, gde bi 70 odsto proizvodnje električne energije dolazilo iz obnovljivih izvora, dok bi 30 odsto bilo iz fosilnih izvora", zaključio je Đurišić.
Naučnu konferenciju otvorili su državni sekretari u ministarstvima rudarstva i energetike i prosvete - Jovanka Atanacković i Ivica Radović, porukom da se izazovi u dostizanju energetske efikasnosti mogu rešiti samo zajedničkim naporima nauke i privrede, uz podršku države na obezbeđivanju odgovarajućeg okvira za njihovu saradnju.
