Ekologija

Evropa će dobiti svoj prvi zakon o ofšor naftnim i gasnim aktivnostima. Države članice i vlade treba da daju konačno odobrenje. Ekolozi vide napredak, ali nedovoljan

Zbog težine snega srušili se zidovi i krov na bivšu nuklearku u Ukrajini. "Ni 27 godina od udesa nije izgrađen novi sarkofag koji bi štitio reaktor", kaže za Vesti autor knjige "Černobilski zločin"
(ilustracija: srušeni krov u Černobilu)

Suprotnu strategiju od nemačkih firmi, koje su odlučile da potpuno napuste nuklearnu energiju posle prošlogodišnje havarije u japanskoj NE Fukušima, izabrali su japanski proizvođači nuklearnih postrojenja Hitači i Tošiba. Naime, Hitači će od nemačkog RVE i E.ON kupiti projekat izgradnje šest nuklearnih elektrana Horajzn u Britaniji.

Iran bi uskoro mogao da napravi nuklearnu bojevu glavu, upozovaraju iz Instituta za nauku i međunarodnu bezbednost, navodeći da bi Teheran mogao u roku od dva do četiri meseca da proizvede dovoljno obogaćenog uranijuma.

Nakon odluke Moskve da obustavi rad Američke agencije za međunarodni razvoj u Rusiji zvaničnici Rusije doneli su i odluku da ne žele da produže nuklearni sporazum sa SAD. (foto: školska bojeva glava "topolj", lansirana juna ove godine)

Kod Osečine u reci Jadar ponovo se pojavila uginula riba. Vesna Vujić, republički vodoprivredni inspektor zadužena za Kolubarski i Mačvanski okrug potvrdila je da je 18. septembra u Jadru pomor ribe bio sličan. Milomir Stanimirović, direktor Opštinske direkcije za izgradnju sumnja da je u oba slučaja krivac fabrika za preradu voća Podgorina Frukt iz Osečine.

Ističući da, uprkos problemima, Iran neće odustati od nuklearnog program Mahmud Ahmadinežad, iranski predsednik je ponovo nagovestio da bi Iran mogao da razmotri direktne pregovore o nuklearnom programu sa SAD.

Test izdržljivosti 68 evropskih nuklearki sa 134 atomska reaktora, koji je Brisel naručio posle katastrofe u Fukušimi urađen je paušalno - ispostavilo se da ima elektrana koje još nisu sprovele sigurnosne mere dogovorene još nakon nesreće u Černobilu, otkriva nemački časopis Svet (Die Welt). Ekolozi tvrde da zbog toga Evropska komiisja oteže sa objavljivanjem ovog izveštaja. (foto: nuklearka Olkiluoto u Finskoj)

Američki Ševron platio je kaznu od 17,3 miliona dolara zbog prošlogodišnjeg izlivanja nafte uz obale Brazila, kada je oslobođeno oko 155.000 galona sirove nafte.

Kako bi povećao energetsku efikasnost kompanije NIS je počeo s realizacijom projekta razvoja snabdevanja nalazišta naftnih derivata električnom energijom sistemima za kogeneraciju.