Analize

Danska: Kraj istraživanjima nafte i gasa u Severnom moru

Danska je zaustavila nova istraživanja nafte i gasa u danskom Severnom moru kao deo plana za postupno ukidanje vađenja fosilnih goriva do 2050. godine. Parlament ove zemlje podržao je predlog vlade da se otkaže planirani krug izdavanja koncesija. Odluka, koja je dovela u pitanje budućnost vađenja nafte i gasa u Severnom moru, mogla bi da izvrši pritisak na Veliku Britaniju. (foto: Rambollcom)

Nemačka: Početak kraja termoelektrana

Savezna agencija za mrežnu infrastrukturu Nemačke objavila je da će država isplatiti ukupno 317 miliona evra obeštećenja energetskim kompanijama za gašenje termoelektrana na ugalj. Tokom sledeće godine, biće ugašeno ukupno 11 blokova termoelektrana, što Agencija smatra važnim korakom za prelazak na čiste izvore energije. Plan je da se do 2038. godine u Nemačkoj obustavi rad svih termoelektrana na ugalj. (foto, Pixabay)

Norveška otvorila netaknute delove Arktika za naftna istraživanja

Norveško Ministarstvo za naftu i energiju objavilo je da započinje dvadeset petu rundu licenciranja za ofšor istraživanje nafte i prirodnog gasa na Arktiku. Istraživanja se odnose na više od sto lokacija u Norveškom i Barnecovom moru. Indikativno je da se oko polovine istraživačkih blokova nalazi na najsevernijim lokacijama za ofšor naftna istraživanja na Arktiku. U proceni Ministarstva i Norveškog direktorata za naftu precizira se da bi bez novih naftnih polja, ili velikih ulaganja u postojeća, proizvodnja nafte nastavila da pada. (foto, The Barents Observer)

Istraživanje UN-a: Proizvodnja fosilnih goriva znatno iznad klimatskih ciljeva

Svet planira da proizvede dvostruko više uglja, nafte i gasa do 2030. nego što bi bilo primereno ciljevima ograničavanja globalnog zagrevanja, objavili su UN i naučnici šaljući novo upozorenje zbog klimatskih promena. Neki od najvećih proizvođača fosilnih goriva na svetu, među kojima Australija, Kina, Kanada i Sjedinjene Države, u velikoj meri povećavaju proizvodnju ovih goriva. (foto, Pixabay)

Rumunija odustaje od termoelektrana na ugalj

Nakon što je rumunski ministar ekonomije, energije i poslovnog okruženja potvrdio da Rumunija više neće graditi nove termoelektrane na ugalj, Srbija i Bosna i Hercegovina ostaju jedine zemlje u jugoistočnoj Evropi koje planiraju njihovu izgradnju. Ono što ipak pravi razliku je neuporediv energetski potencijal Rumunije, u odnosu na ove dve zemlje, kao i to da Rumunija planira da tokom naredne decenije uloži 22,6 milijardi evra u razvoj energetike. (foto, TheNewEconomy)

Srbija i RS u zajedničkom projektu izgradnje hidrocentrala na Drini

Potpisivanjem zajedničke izjave sa Republikom Srpskom, Srbija je zvanično ušla u projekat izgradnje tri hidrocentrale koje će činiti hidroenergetski sistem “Gornja Drina”. Srbija postaje većinski vlasnik preduzeća HES „Gornja Drina”, nosioca ovog projekta, čija je ukupna vrednost 520 miliona evra. Za narednu godinu se najavljuje početak izgradnje prve od tri hidroelektrane “Buk Bijela”. (foto, YouTube/screenshot)

Gasprom i Poljska: Različita tumačenja cene gasa

Najveća poljska naftna i gasna kompanija PGNiG je saopštila da njen najveći dobavljač, ruski Gasprom, predložio povećanje cene gasa, što smatra neosnovanim prema postojećem ugovoru o dugoročnoj isporuci. U Gaspromu ističu da je upravo ugovor osnov za reviziju cene energenta. (foto: Gasovod Jamal, Gasprom)

Prvi kinesko-američki ugovor o LNG-u posle trgovinskog rata

Kina je potpisala prvi ugovor o kupovini tečnog prirodnog gasa od američkog izvoznika otkako je trgovinski rat između dve zemlje poremetio isporuke, izveštava Blumberg, ocenjujući to nagoveštajem moguće normalizacije kinesko-američkih poslovnih i političkih odnosa. (foto, Bloombeg)

Francuska kompanija odustaje od američkog gasa

Francuska multinacionalna kompanija “Endži” odustala je od kupovine američkog tečnog prirodnog gasa na zahtev Vlade te zemlje. Na taj način prekinuti su pregovori sa američkom kompanijom “NekstDekejd” o sedam milijardi vrednom ugovoru za snabdevanje LNG-om iz terminala za ukapljavanje u Teksasu. Mogući razlog za prekid pregovora je proizvodnja gasa metodom hidrauličkog lomljenja, što je izuzetno štetno po životnu sredinu. (foto, Pixabay)

I Poljska počinje da se okreće od zavisnosti od uglja

Više od 80 hiljada radnih mesta u poljskim rudnicima – zatvara se, uz obećanje rudarima da će preko države dobijati drugi posao
(ilustracija, Termoelektrana Belhatov u Poljskoj, najveći pojedinačni zagađivač u EU)

Prva Prethodna
6/6
Poslednja Sledeća