Analize

Britanski premijer Boris Džonson poručio je sredinom decembra na globalnom Samitu o klimi da će Britanija prestati da finansira, subvencioniše ili promoviše projekte svojih kompanija u inostranstvu koji se odnose na fosilna goriva. Britanska agencija za finasiranje izvoza za sada nastavlja da razmatra zahteve za podršku naftno-gasnih projekata, paralelno uz one koji dolaze iz sektora obnovljivih izvora energije. Najava britanske vlade nailazi na oštre kritike nerazvijenih zemalja, Prva reakcija stigla je iz Mozambika, gde Britanija učestvuje u francuskom projektu vrednom 20 milijardi dolara. (foto: Britanski premijer Boris Džonson, Offshore-energy.biz)

Tri meseca nakon potpisivanja mirovnog sporazuma i normalizacije odnosa, Izrael i Ujedinjeni Arapski Emirati održali su prvi sastanak radne grupe na kome se razgovaralo o mogućnostima za razvoj bilateralnih odnosa i unapređenja saradnje u oblasti energetike, pre svega u sektoru nafte i gasa. Jedna od ključnih tema otvorena je još ranije, a odnosi se na korišćenje izraelskog naftovoda, kako bi se sirovine iz UAE brže i jeftinije transportovale u Evropu. (foto: Suecki kanal, Arabian Business)

Na dvodnevnom samitu EU u Briselu, kojim se završava nemačko predsedavanje Savetu Evropske unije, lideri zemalja članica EU razgovarali su o setu izuzetno značajnih tema. Posle gotovo celodnevnih razgovora i disonantnih tonova među učesnicima, postignut je dogovor da se emisije štetnih gasova smanje sa sadašnjih 40 odsto na najmanje 55 odsto do 2030. u odnosu na 1990. godinu. (foto: Brisel, 11.12.2020 - Savet EU, consilium.europa.eu)

Radovi na izgradnji gasovoda Severni tok 2 koji povezuje Rusiju i Nemačku, prekinuti pre skoro godinu dana zbog pretnje američkim sankcijama nastavljeni su danas, objavila je kompanija koja sprovodi radove. Međutim, tu su i najave nove runde sankcija SAD. Takođe i direktno upućen zahtev ove zemlje Nemačkoj, kao i ostalim članicama Evropske Unije da uvedu “moratorijum“ na izgradnju gasovoda.

Poslednji rudnik u Poljskoj će biti zatvoren do kraja 2049. a neizvesnost u pogledu napuštanja uglja još vlada u Rumuniji i Bugarskoj, kao i svim zemljama bivše Jugoslavije
(ilustracija, Poljska i Češka su u diplomatskom sporu od kako su poljske vlasti odobrile u martu dalju eksploataciju svog rudnika lignita “Turov” koji je uzrok ekoloških problema u lokalnim zajednicama koje žive na tromeđi ove dve zemlje i Nemačke)

Avganistan već nekoliko godina dobija na značaju kao područje koje povezuje Srednju i Južnu Aziju. Ova država ima važnu ulogu u regionalnoj saradnji, transformaciji energije i energetskoj trgovini i tranzitu. Ona je čvoriste za prenos električne energije, ali je jednako važna i za transfer gasa, zbog gasovoda TAPI koji povezuje više azijskih zemalja. Stvaraju se povoljni uslovi da Avganistan postane veza dve privredne zone u nastajanju i da poboljša svoj politički i ekonomski položaj. Nemački Simens enerdži uključuje se u ovaj razvoj. (foto: vestnikkavkaza.net)

Danska je zaustavila nova istraživanja nafte i gasa u danskom Severnom moru kao deo plana za postupno ukidanje vađenja fosilnih goriva do 2050. godine. Parlament ove zemlje podržao je predlog vlade da se otkaže planirani krug izdavanja koncesija. Odluka, koja je dovela u pitanje budućnost vađenja nafte i gasa u Severnom moru, mogla bi da izvrši pritisak na Veliku Britaniju. (foto: Rambollcom)

Savezna agencija za mrežnu infrastrukturu Nemačke objavila je da će država isplatiti ukupno 317 miliona evra obeštećenja energetskim kompanijama za gašenje termoelektrana na ugalj. Tokom sledeće godine, biće ugašeno ukupno 11 blokova termoelektrana, što Agencija smatra važnim korakom za prelazak na čiste izvore energije. Plan je da se do 2038. godine u Nemačkoj obustavi rad svih termoelektrana na ugalj. (foto, Pixabay)

Norveško Ministarstvo za naftu i energiju objavilo je da započinje dvadeset petu rundu licenciranja za ofšor istraživanje nafte i prirodnog gasa na Arktiku. Istraživanja se odnose na više od sto lokacija u Norveškom i Barnecovom moru. Indikativno je da se oko polovine istraživačkih blokova nalazi na najsevernijim lokacijama za ofšor naftna istraživanja na Arktiku. U proceni Ministarstva i Norveškog direktorata za naftu precizira se da bi bez novih naftnih polja, ili velikih ulaganja u postojeća, proizvodnja nafte nastavila da pada. (foto, The Barents Observer)

Svet planira da proizvede dvostruko više uglja, nafte i gasa do 2030. nego što bi bilo primereno ciljevima ograničavanja globalnog zagrevanja, objavili su UN i naučnici šaljući novo upozorenje zbog klimatskih promena. Neki od najvećih proizvođača fosilnih goriva na svetu, među kojima Australija, Kina, Kanada i Sjedinjene Države, u velikoj meri povećavaju proizvodnju ovih goriva. (foto, Pixabay)