Analize

Obnovljivi izvori su preuzeli primat nad fosilnim gorivima u Evropi. Međutim, neophodno je da se količina energije dobijena na taj način utrostruči, kako bi se ostvario cilj o klimatskoj neutralnosti do 2025. godine, pokazuje poslednji izveštaj klimatskih organizacija Ember i Agora. (foto: Pixabay)

Globalna potražnja za naftom bi trebalo da ove godine poraste za gotovo 7 odsto, čemu će pomoći bolji ekonomski izgledi i distribucija vakcina protiv COVID-19, ocenjuje renomirana konsultantska kuća Vud Mekenzi. (foto: Rafinerija nafte, Pixabay)

Globalna potrošnja električne energije će se gotovo udvostručiti do 2050. godine, što je rezultat povećane elektrifikacije i uvođenja zelenog vodonika. Na to upućuje poslednje istraživanje globalne konsultantske kompanije Mekinsi (McKinsei), koja takođe predviđa da će udeo električne energije u ukupnoj potrošnji zabeležiti rast, sa trenutnih 19 odsto, na 30 odsto do sredine veka. (foto: Pixabay)

Cena dozvola za emisije ugljen-dioksida na tržištu Evropske unije dostigla je rekordni nivo u prvim danima godine, podižući troškove za zagađivače. Istovremeno, EU priprema nove mere za dodatno smanjenje emisija. Rigidnija evropska politika nije tek posledica nedavno proklamovanog cilja Evropske unije o smanjenju emisije štetnih gasova za 55 odsto, već veoma ozbiljnog upozorenja naučnih krugova da će do polovine ove godine doći do povećanja koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi do nivoa koji je za 50 odsto viši nego što je bio u predindustrijskom periodu. (foto: Pixabay)

Kina pojačava fokus na obnovljive izvore energije, o čemu svedoči podatak kineske vlade da se tokom prošle godine beleži rekordna proizvodnja električne energije iz solarnih i vetroelektrana, u odnosu na prethodnu godinu. Ovakav pravac, potvrđuje nastojanje Pekinga da smanji zavisnost od konvencionalnih izvora, a emisije ugljen-dioksida svede na minimum do kraja decenije. Međutim, ne odustaje se ni od fosilnih goriva, a grade se i nove termoelektrane. (ilustracija: Obnovljivi izvori energije, South China Morning Post)

Tokom poslednjih decenija svetska javnost postala je veoma informisana o značaju klimatskih promena i njenom uticaju na bezbednost, zdravlje i ekonomiju društva. Povod za veće intersovanje javnosti o ovoj tematici bazira se na činjenici da je klimatologija jedna od naučnih disciplina u kojoj je u međuvremenu došlo do najvećih pomaka, ali možda još i više zato što je „običan svet“, izvan stručnih krugova, u sopstvenom okruženju uvideo direktne posledice kratkotrajnih i dugotrajnih promena vremenskih prilika. (foto: Pixabay)

Sjedinjene Države podržavaju izgradnju podmorskog gasovoda koji bi Evropu snabdevao prirodnim gasom iz istočnog Mediterana, izjavio je američki državni sekretar za energetiku Dan Brulet. Ova poruka dolazi usred već nedeljama zaoštrene retorike između SAD i Rusije povodom nastavka radova na gasovodu Severni tok 2, i dok Turski tok na svom evropskom putu preko balkanskih zemalja, ulazi u finalnu fazu. Analitičari ocenjuju da su Jugoistočna Evropa i Istočni Mediteran važno čvoriste energetskih tokova, i da je već samim tim, njihov geopolitički značaj izuzetan. (foto: greece.greekreporter.com)

Gasovod "Turski tok", projekat ruskog "Gasproma" i turskog "Botaša”, ima za cilj da obezbedi stabilno snabdevanje gasom Turske, južne i jugoistočne Evrope. Komercijalne isporuke gasa krenule su 1. januara ove godine, a šefovi ruske i turske države Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan su 8. januara, na zvaničnoj ceremoniji oglasili puštanje u rad gasovoda. Ruska gasna kompanija i njeni turski partneri sada razgovaraju o tome kako da se “Turski tok” koristi za isporuku ruskog gasa u Evropu, a i smanjuje se tražnja u Turskoj. (foto: turkstream.info)

Potrebe Kine za naftom beleže stabilan rast od trećeg kvartala ove godine. Očekivanja su da će se zbog takvog trenda, uvoz sirove nafte u Kinu povećati za šest do osam odsto naredne godine i približiti se nivou od 12 miliona barela dnevno. I potražnja za gasom će biti veća. Državna kompanija PetroČajna (PetroChina) je objavila procenu da će se potražnja za gasom, koja je već porasla za 33 odsto tokom protekle dve godine, u narednih 15 godina udvostručiti. Ova kompanija takođe najavljuje da će veći deo snabdevanja gasom moći da se obezbedi iz sopstvenih izvora. (foto: Petroleum Economist)

Više od 74 odsto građana zapadnog Balkana (ZB) zagađenje vidi kao problem, što nije iznenađujuće. Region ima najzagađenije gradove na svetu, jer se 70 odsto električne energije proizvodi iz uglja. To je i osnov za sumornu statistiku da 16 termoelektrana na zapadnom Balkanu proizvode više zagađenja od 250 elektrana u EU. Takođe, i da je za jednu od pet prevremenih smrtnih slučajeva u 19 gradova zapadnog Balkana direktno odgovorno zagađenje vazduha. Ovi i još mnogi uznemirujući pokazatelji predstavljeni su već na otvaranju 5. ministarskog sastanka o zaštiti životne sredine i klimatskim akcijama na Zapadnom Balkanu. (foto: Pixabay)