Analize

Da li je već potražnja za naftom već dostigla svoj maksimum? To pitanje ne ostavlja prostor za jednostavan odgovor. Neki stručnjaci su nedvosmisleni u stavu da je vreme nafte prošlo, u velikoj meri zahvaljujući pandemiji korona virusa koja je zadala veliki udarac potražnji, ali i zbog sve očiglednije tranzicije ka čistoj energiji. Međutim, ima i onih koji kažu da potrebe sveta za naftom nisu presušile i da će proći još mnogo vremena pre nego što ona u pravom smislu postane energent prošlosti. (Prema proceni kompanije BP do 2050. godine će se potrošiti 1,1 bilion barela nafte na globalnom nivou. Foto: businessamlive.com)

Elektrane na gas su preuzele primat nad onima koje koriste l za proizvodnju električne energije tokom prošle godine i postale najveći pojedinačni izvor emisija u energetskom sektoru Evropske unije, navodi se u poslednjoj analizi klimatske organizacije Ember. Velike energetske kompanije koje se usmeravaju na obnovljive izvore istovremeno upozoravaju da će za najviše četiri godine gas postati neodrživ izvor za proizvodnju električne energije. (Smanjenje korišćenja uglja se podudara sa rastom cena ugljen-dioksida u šemi trgovanja emisijama u Evropskoj uniji. Foto: Pixabay)

Svi su izgledi da Irak ostaje ključna zemlja kroz koju Iran transportuje svoju naftu na svetsko tržište što bi mogao da potvrdi sastanak iračkog ministra za naftu Ihsana Abdula Džabara i egipatskog ambasadora Ahmeda Ismaila nedavno održan u Bagdadu, kada se razgovaralo o mogućnosti produženja naftovoda, koji vodi od najveće iranske luke u Basri do Akaba luke na Jordanskim obalama Persijskog zaliva. (Prema najavama iračkih zvaničnika, očekuje se da će izvozni kapacitet naftovoda Basra-Akaba dostići milion barela dnevno. Foto: en.shana.ir)

Akcije litijuma su dodatno skočile pošto je australijska investiciona banka Mekvari (Macquarie), nakon što su to već učinile druge globalne finansijske institucije, izašla sa prognozom o daljem povećanju cena litijuma, ključnog elementa u proizvodnji baterija. Ovakve prognoze se povezuju sa sve većom potražnjom ovog metala u sektoru električnih vozila i očekivanjem da bi upravo zbog veće potražnje moglo doći do nestašice litijuma na globalnom tržištu. (Prema nedavno objavljenom izveštaju investicione Mekvari banke nestašica litijuma se može očekivati već od 2025. godine. Foto: Pixabay)

Uticaj visokih temperatura i suša na proizvodnju žitarica u Evropi je tokom poslednjih 50 godina postao tri puta veći, pokazuje nedavno sprovedeno istraživanje Univerziteta Nova iz Lisabona. Upoređujući podatake koji se odnose na stanje u poljoprivredi sa onima o klimatskim ekstremima u 28 evropskih zemalja, istraživači su došli do zaključka da klimatske promene već značajno utiču na smanjenje useva i da bi mogli dovesti do nestrašice hrane i rasta cena osnovnih životnih namirnica. (Područje istraživanja obuhvatilo je Veliku Britaniju i Irsku, zapadnu i istočnu Evropu i Mediteran. Foto: The National News)

Podstaknuta razvojem vetrosistema, posebno u Kini, Evropi i Sjedinjenim Državama, svetska industrija vetroenergije je na dobrom putu da obezbedi skoro čitav teravat novog kapaciteta između 2021. i 2030. godine, navodi u svojoj novoj analizi konsultantska kuća Vud Mekenzi (Wood Mackanzie), globalna grupa za istraživanje i savetovanje o energetici, hemijskoj industriji i rudarstvu, takođe poznata kao WoodMac. (Istraživanje je pokazalo da su najpre Kina, zatim i Sjedinjene Države bile glavni pokretači razvoja rekordnih kapaciteta vetra na globalnom nivou tokom 2020. godine. Foto: Pixabay)

Uprkos tome što predstavlja jednu od vodećih kompanija u svetu koja koristi obnovljive izvore za proizvodnju električne energije, italijanska multinacionalna kompanija Enel Green Power zastupa stanovište da se vodonik ne može smatrati dobrim rešenjem za dekarbonizaciju. U kompaniji podsećaju da se danas vodonik u najvećoj meri dobija iz fosilnih goriva, a da je trošak proizvodnje tog energenta u “čistom” obliku prevelik. (Proizvodnja “sivog” vodonika stvara štetne emisije koje su jednake ukupnim godišnjim emisijama Italije, Francuske i Holandije. Foto: anchor-power.com)

Nova generacija takozvanih „naprednih“ nuklearnih reaktora, za koje Vašington veruje da bi mogli da pomognu u borbi protiv klimatskih promena, često predstavljaju veći rizik za fragmentaciju od konvencionalne nuklearne energije, ocenila je grupa američkih naučnika. (Zagovornici nove tehnologije kažu da su napredni reaktori sigurniji, čak i da neki od njih mogu koristiti nuklearni otpad kao gorivo. Foto: iaea.org)

Iza propagandne fasade sa evropskom zastavom, svako - pogotovu Nemačka - vodi svoju politiku
(Industrijski park Delfzijl u Holandiji gde Nourion već proizvodi vodonik hlor-alkalnim postupkom)

Sudeći po količinama nafte koje se tokom poslednjih meseci dopremaju u Kinu, ova azijska zemlja postaje glavni uvoznik iranske nafte. Poznavaoci prilika kažu da su bolji odnosi sa novom američkom administracijom podstakli rast proizvodnje u Iraku, i otvorili prostor za novi prodor ove bliskoistočne zemlje na azijsko tržište. Međutim, jače povezivanje Irana i Kine u oblasti energetike vodi širenju kineske sfere uticaja, smatraju analitičari. (Očekuje se da će tokom marta uvoz iranske nafte u Kinu dostići nivo od 856.000 barela dnevno, što je rast od čak 129 odsto u odnosu na februar. Foto: AP)