Analize

Zbog klimatskih promena stradaju usevi u Evropi

Uticaj visokih temperatura i suša na proizvodnju žitarica u Evropi je tokom poslednjih 50 godina postao tri puta veći, pokazuje nedavno sprovedeno istraživanje Univerziteta Nova iz Lisabona. Upoređujući podatake koji se odnose na stanje u poljoprivredi sa onima o klimatskim ekstremima u 28 evropskih zemalja, istraživači su došli do zaključka da klimatske promene već značajno utiču na smanjenje useva i da bi mogli dovesti do nestrašice hrane i rasta cena osnovnih životnih namirnica. (Područje istraživanja obuhvatilo je Veliku Britaniju i Irsku, zapadnu i istočnu Evropu i Mediteran. Foto: The National News)

Globalna industrija energije vetra i dalje će beležiti značajan rast

Podstaknuta razvojem vetrosistema, posebno u Kini, Evropi i Sjedinjenim Državama, svetska industrija vetroenergije je na dobrom putu da obezbedi skoro čitav teravat novog kapaciteta između 2021. i 2030. godine, navodi u svojoj novoj analizi konsultantska kuća Vud Mekenzi (Wood Mackanzie), globalna grupa za istraživanje i savetovanje o energetici, hemijskoj industriji i rudarstvu, takođe poznata kao WoodMac. (Istraživanje je pokazalo da su najpre Kina, zatim i Sjedinjene Države bile glavni pokretači razvoja rekordnih kapaciteta vetra na globalnom nivou tokom 2020. godine. Foto: Pixabay)

Vodonik koji je sada u primeni je štetan po klimu

Uprkos tome što predstavlja jednu od vodećih kompanija u svetu koja koristi obnovljive izvore za proizvodnju električne energije, italijanska multinacionalna kompanija Enel Green Power zastupa stanovište da se vodonik ne može smatrati dobrim rešenjem za dekarbonizaciju. U kompaniji podsećaju da se danas vodonik u najvećoj meri dobija iz fosilnih goriva, a da je trošak proizvodnje tog energenta u “čistom” obliku prevelik. (Proizvodnja “sivog” vodonika stvara štetne emisije koje su jednake ukupnim godišnjim emisijama Italije, Francuske i Holandije. Foto: anchor-power.com)

Napredni nuklearni reaktori nisu bezbedniji

Nova generacija takozvanih „naprednih“ nuklearnih reaktora, za koje Vašington veruje da bi mogli da pomognu u borbi protiv klimatskih promena, često predstavljaju veći rizik za fragmentaciju od konvencionalne nuklearne energije, ocenila je grupa američkih naučnika. (Zagovornici nove tehnologije kažu da su napredni reaktori sigurniji, čak i da neki od njih mogu koristiti nuklearni otpad kao gorivo. Foto: iaea.org)

Strategija EU za vodonik slična strategiji EU za vakcine: Berlin pregovara sa Moskvom bez obzira na sankcije

Iza propagandne fasade sa evropskom zastavom, svako - pogotovu Nemačka - vodi svoju politiku
(Industrijski park Delfzijl u Holandiji gde Nourion već proizvodi vodonik hlor-alkalnim postupkom)

Kina povećava uvoz nafte iz Irana

Sudeći po količinama nafte koje se tokom poslednjih meseci dopremaju u Kinu, ova azijska zemlja postaje glavni uvoznik iranske nafte. Poznavaoci prilika kažu da su bolji odnosi sa novom američkom administracijom podstakli rast proizvodnje u Iraku, i otvorili prostor za novi prodor ove bliskoistočne zemlje na azijsko tržište. Međutim, jače povezivanje Irana i Kine u oblasti energetike vodi širenju kineske sfere uticaja, smatraju analitičari. (Očekuje se da će tokom marta uvoz iranske nafte u Kinu dostići nivo od 856.000 barela dnevno, što je rast od čak 129 odsto u odnosu na februar. Foto: AP)

SAD spremne na saradnju sa Kinom u rešavanju klimatske krize

Sjedinjene Države su spremne za saradnju sa Kinom, kako bi se ubrzalo smanjenje štetnih emisija u globalnoj borbi protiv klimatskih promena, izjavio je specijalni američki izaslanik za klimu Džon Keri. I dok analitičari, ali i američka javnost ocenjuju da je potencijal za partnerstvo SAD i Kine veliki, zvanična pozicija obe države je da se saradnja u određenoj oblasti ipak ne može odvojiti od bilateralnih odnosa u celini. (SAD i Kina su zajedno odgovorne za 40 odsto globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte. Foto: foreignpolicy.com / Tim Rue - Corbis via Getty images)

Energetska tranzicija može da promeni geopolitičku kartu sveta

Smanjenje emisija zahtevaće ogromna ulaganja u vađenje minerala i metala neophodnih za elektrifikaciju i skladištenje energije, a energetska tranzicija će promeniti geopolitičku mapu sveta. (U Svetskoj banci procenjuju da će za energetsku tranziciju biti potrebno više od tri milijarde tona metala i minerala. Foto: pinnacledigest.com)

Mogu li napuštene naftne bušotine da posluže za eksploataciju geotermalne energije?

Transformisanje naftnih bušotina u geotermalne, otvara još jednu mogućnost za “čistiju“ proizvodnju struje ali je, po mišljenju stručnjaka, još isplativije i pogodnije da se one iskoriste kao izvor za grejanje različitih prostora. U poslove vezane za geotermalnu energiju upustila se i poznata naftna kompanija Big ojl, čije će investicije u ovoj oblasti doprineti pojeftinjenju neophodne tehnologije
(ilustracija, Geotermalna elektrana Nesjavelir, Island)

Energetska tranzicija neće smanjiti potražnju za naftom

Kriza izazvana pandemijom korona virusa uticala je na pad potražnje za naftom, dok države koje propagiraju izgradnju boljeg i održivijeg društva ubrzavaju energetsku tranziciju. Vodeće naftne kompanije i poznavaoci prilika na tržištu ipak kažu da promene do kojih dolazi nikako ne znače kraj za naftu. (Čak i ako potražnja za naftom dostigne vrhunac do 2030. godine, globalna potrošnja će rasti, a ne opadati. Foto: nytimes.com)