Analize

Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEK) postigla je u sredu dogovor posle skoro dvonedeljnog zastoja u razgovorima o budućem nivou proizvodnje nafte, koji su izazvale vodeće članice alijanse Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati. Mada su prve reakcije povodom sporazuma pozitivne, pre svega zbog toga što je do njega uopšte došlo, stručnjaci procenjuju da on ipak nije trajnog karaktera. Svi se ipak nadaju da bi sporazum mogao pomoći u pokušajima da se spreči nagli rast cena nafte i zadrži relativan mir na tržištu. (Foto: Shutterstock)

Proizvođači nafte iz Persijskog zaliva suočavaju se sa velikim izazovima. Problem predstavlja nastojanje arapskih država da razvoj ekonomija trasiraju na drugim resursima umesto nafte, koja je najveći izvor prihoda. Prema proceni kreditne agencije Mudis (Moody’s) biće potrebna najmanje decenija da bi se došlo do održivog rešenja. (Prema izveštaju agencije Mudis, oslanjanje na prihode od nafte bi bilo „ključno kreditno ograničenje“ za svih šest država Zaliva, osim Iraka. Foto: Shell)

Zabrinutost zbog klimatskih promena ubrzala je svetsku tranziciju ka čistim i ekološki održivim izvorima energije, posebno na tržištima u razvoju, jer je neophodno ići u korak sa očekivanim ogromnim rastom potražnje. Zbog pojačanih uticaja ekoloških, socijalnih i upravljačkih standarda na čitavu energetsku industriju i vodeće energetske kompanije doživljavaju duboku transformaciju što ide u prilog tome da se ukupna klima menja. Međutim, analitičari ocenjuju da ovo restruktuiranje može doneti i značajne ekonomske koristi, uključujući i rast broja novih radnih mesta. (Foto: Shell)

Ovo je doba velikih predviđanja, bilo da je u pitanju nafta ili kriptovalute. Međutim, utisak koji se stiče na bazi informacija plasiranih u javnosti je da čak i velike banke iznose neutemeljene pronoze o kretanjima na tržištu, iako za naftu barem postoje realni osnovi za pouzdanije procene od onih kakve se iznose. (Foto: Pixabay)

Energetska tranzicija dovodi u pitanje vrednost kapitala naftno-gasnog sektora, pre svega u oblasti geoloških istraživanja i proizvodnje nafte u iznosu od 14 biliona dolara, saopštila je konsultantska kuća Vud Mekenzi (Wood Mackenzie), u svojoj najnovijoj prognozi koja se odnosi na perspektivu energetske industrije. (Procenjuje se da će prema najoptimističnijem razvoju događaja, globalna potražnja polako i postepeno opadati, da bi dostigla 90 miliona barela dnevno 2050. godine. Foto: Shutterstock)

Eksploatacija i razvoj novih naftnih i gasnih polja, kao i uglja moraju da se obustave još ove godine ako svet želi da postigne neto nultu emisiju štetnih gasova do sredine veka, saopštila je danas Međunarodna agencija za energetiku (IEA). Prema izveštaju ove međunarodne organizacije, sprovođenje mera za ostvarenje klimatske neutralnosti bi stvorile 30 miliona novih radnih mesta i povećale globalni rast BDP-a za 0,4 odsto godišnje. (Foto: Pixabay)

Svetska industrija obnovljive energije rasla je prošle godine najbržim tempom u odnosu na protekle dve decenije, uprkos prekidu koji je izazvala pandemija korona virusa, i čini se da je postavljen standard budućeg tempa rasta, navodi se u danas objavljenom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA). (Kapacitet energije vetra se prošle godine udvostručio, dok je solarna energija zabeležila za skoro 50 odsto veći rast u odnosu na period pre pandemije. Foto: Pixabay)

Sjedinjene Američke Države su jedan od najvećih globalnih zagađivača, ali postaju glavno tržište za investicije u obnovljive izvore, pokazuje najnovije istraživanje američko-britanske kompanije za finansijske usluge IHS Markit, gde se ta zemlja rangira kao prva na listi po atraktivnosti tržišta obnovljivih izvora energije. Kina, najveći svetski uvoznik nafte i vodeći emiter ugljen-dioksida u svetu zauzela je treće mesto, plasirajući se odmah ispod Nemačke. (Foto: Pixabay)

Ako postoji jedna reč koja se može povezati sa energijom vetra to je reč „veliki“. Od više milijardi vrednih poslova do prostranih farmi vetrenjača koje obezbeđuju energiju za milione domova, to je industrija u ekspanziji prethodnih nekoliko godina. Sa tim razvojem i oprema za generisanje snage vetra dobija do sada nezamislive dimenzije. (Tokom sledeće decenije vetroturbine bi trebalo da dosegnu visinu do 300 metara. Foto: Pixabay)

Potražnja za električnom energijom će ove godine zabeležiti najbrži rast, kakav se ne pamti više od decenije, objavila je danas Međunarodna agencija za energetiku (IEA). Očekuje se globalni rast od 4,5 procenata, s tim da se gotovo 80 odsto tog predviđenog povećanja potreba očekuje na tržištima zemalja u razvoju. Navodi se takođe da će obnovljivi izvori obezbediti 30 odsto električne energije. Međutim, iznet je i podatak da će se emisija ugljen-dioksida povećati na 33 milijarde tona, što je najveći pojedinačni rast u poslednjih više od 10 godina. (Foto: Pixabay)