Analize

Informaciju koju je krajem prošle nedelje objavio skupštinski Odbor za energetiku da su tokom 2019. godine gubici električne energije bili veći do 11 odsto, što znači da termoelektrana „Kostolac”, radi samo za gubitke, kako je izjavio Dejan Popović, predsednik Saveta agencije za energetiku, ponovo je otvorilo pitanje investicija u „Elektroprivredu Srbije”, ali i ko pravi i plaća te gubitke. (Potrebna je zamena merne infrastrukture i zamena postojeće, dotrajale mreže i ulaganje u njenu izgradnju i modernizaciju. Foto: Pixabay)

Potencijal obnovljive energije je predimenzioniran i doveo je do niza poslova sa neodrživim procenama, ocenjuje izvršni direktor francuske naftne kompanije Total Patrik Pujane za britanski list Fajnenšl Tajms. (Pujane smatra da se prognoze u vezi sa značajem obnovljivih izvora mogu objasniti nedostatkom ulaganja velikih razmera zbog ukupne tržišne klime. Foto: Total)

Nobelovac i vodeći ekonomski stručnjak Džozef Štiglic i jedan od najuticajnijih britanskih ekonomista lord Nikolas Stern objavili su početkom nedelje rad kojim su američku vladu, kao i mnoge svoje kolege, kritikovali zbog metoda koje se koriste za procenu troškova koji nastaju zbog klimatskih promena. (Američka administracija mora da postavi cenu zagađenja ugljen-dioksidom dovoljno visoko da bi se podstakao obim i hitnost akcija. Foto: thinkstock.com)

Kinesko i rusko globalno liderstvo bazirano na razvoju i čvrstoj međusobnoj saradnji, možda dolazi pred ozbiljan ispit. Povod su dugoročne energetske politike dve zemlje i bitno različit ugao gledanja na čiste izvore energije, ocenjuje Robin Mils, izvršni direktor konsultantske kompanije za energetska pitanja Kamar Enerdži (Quamar Energy) i autor knjige “Mit o naftnoj krizi”. (foto: Planovi o budućnosti bez ugljen-dioksida se percipiraju kao prepreka ruskom izvozu fosilnih goriva, chinabusinessreview.com)

Kineski sektor za proizvodnju aluminijuma će tokom naredne decenije morati da zatvori namenski energetski kapacitet, veći od celokupne nemačke flote uglja, da bi Peking uspeo da ispuni svoja obećanja o smanjenju emisija ugljen-dioksida, ocenjuje ekspertska grupa za klimu i energiju Ember iz Londona. (foto: Primetno je da se pogoni za proizvodnju alumijuma već premeštaju u oblasti sa značajnim hidroenergetskim potencijalom za proizvodnju električne energije, Pixabay)

Region MENA koji obuhvata 18 zemalja Bliskog istoka i Severne Afrike, bi mogao da kroz digitalizaciju do 2025. godine prihoduje 2,6 milijarde dolara, procenjuje nemački međunarodni logistički gigant DHL. Ocenjuje se takođe da je osim unapređenja energetske efikasnosti i odbrane od sajber pretnji, digitalizacija procesa ključna i za brži oporavak naftnih kompanija od posledica krize izazvane pandemijom. (Foto: Očekuje se prirodni razvoj digitalnog ekosistema na području Bliskog istoka i Severne Afrike, thenationalnews.com)

Obnovljivi izvori su preuzeli primat nad fosilnim gorivima u Evropi. Međutim, neophodno je da se količina energije dobijena na taj način utrostruči, kako bi se ostvario cilj o klimatskoj neutralnosti do 2025. godine, pokazuje poslednji izveštaj klimatskih organizacija Ember i Agora. (foto: Pixabay)

Globalna potražnja za naftom bi trebalo da ove godine poraste za gotovo 7 odsto, čemu će pomoći bolji ekonomski izgledi i distribucija vakcina protiv COVID-19, ocenjuje renomirana konsultantska kuća Vud Mekenzi. (foto: Rafinerija nafte, Pixabay)

Globalna potrošnja električne energije će se gotovo udvostručiti do 2050. godine, što je rezultat povećane elektrifikacije i uvođenja zelenog vodonika. Na to upućuje poslednje istraživanje globalne konsultantske kompanije Mekinsi (McKinsei), koja takođe predviđa da će udeo električne energije u ukupnoj potrošnji zabeležiti rast, sa trenutnih 19 odsto, na 30 odsto do sredine veka. (foto: Pixabay)

Cena dozvola za emisije ugljen-dioksida na tržištu Evropske unije dostigla je rekordni nivo u prvim danima godine, podižući troškove za zagađivače. Istovremeno, EU priprema nove mere za dodatno smanjenje emisija. Rigidnija evropska politika nije tek posledica nedavno proklamovanog cilja Evropske unije o smanjenju emisije štetnih gasova za 55 odsto, već veoma ozbiljnog upozorenja naučnih krugova da će do polovine ove godine doći do povećanja koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi do nivoa koji je za 50 odsto viši nego što je bio u predindustrijskom periodu. (foto: Pixabay)