Analize

U 2020. ostvaren najbrži globalni rast obnovljivih izvora u poslednje dve decenije

Svetska industrija obnovljive energije rasla je prošle godine najbržim tempom u odnosu na protekle dve decenije, uprkos prekidu koji je izazvala pandemija korona virusa, i čini se da je postavljen standard budućeg tempa rasta, navodi se u danas objavljenom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA). (Kapacitet energije vetra se prošle godine udvostručio, dok je solarna energija zabeležila za skoro 50 odsto veći rast u odnosu na period pre pandemije. Foto: Pixabay)

SAD su glavno tržište za investiranje u obnovljive izvore energije

Sjedinjene Američke Države su jedan od najvećih globalnih zagađivača, ali postaju glavno tržište za investicije u obnovljive izvore, pokazuje najnovije istraživanje američko-britanske kompanije za finansijske usluge IHS Markit, gde se ta zemlja rangira kao prva na listi po atraktivnosti tržišta obnovljivih izvora energije. Kina, najveći svetski uvoznik nafte i vodeći emiter ugljen-dioksida u svetu zauzela je treće mesto, plasirajući se odmah ispod Nemačke. (Foto: Pixabay)

Vetroturbine postaju sve veće

Ako postoji jedna reč koja se može povezati sa energijom vetra to je reč „veliki“. Od više milijardi vrednih poslova do prostranih farmi vetrenjača koje obezbeđuju energiju za milione domova, to je industrija u ekspanziji prethodnih nekoliko godina. Sa tim razvojem i oprema za generisanje snage vetra dobija do sada nezamislive dimenzije. (Tokom sledeće decenije vetroturbine bi trebalo da dosegnu visinu do 300 metara. Foto: Pixabay)

IEA: Rast potražnje za energijom uzrok rastu zagađenja

Potražnja za električnom energijom će ove godine zabeležiti najbrži rast, kakav se ne pamti više od decenije, objavila je danas Međunarodna agencija za energetiku (IEA). Očekuje se globalni rast od 4,5 procenata, s tim da se gotovo 80 odsto tog predviđenog povećanja potreba očekuje na tržištima zemalja u razvoju. Navodi se takođe da će obnovljivi izvori obezbediti 30 odsto električne energije. Međutim, iznet je i podatak da će se emisija ugljen-dioksida povećati na 33 milijarde tona, što je najveći pojedinačni rast u poslednjih više od 10 godina. (Foto: Pixabay)

Svetu su i dalje potrebne ogromne količine nafte

Da li je već potražnja za naftom već dostigla svoj maksimum? To pitanje ne ostavlja prostor za jednostavan odgovor. Neki stručnjaci su nedvosmisleni u stavu da je vreme nafte prošlo, u velikoj meri zahvaljujući pandemiji korona virusa koja je zadala veliki udarac potražnji, ali i zbog sve očiglednije tranzicije ka čistoj energiji. Međutim, ima i onih koji kažu da potrebe sveta za naftom nisu presušile i da će proći još mnogo vremena pre nego što ona u pravom smislu postane energent prošlosti. (Prema proceni kompanije BP do 2050. godine će se potrošiti 1,1 bilion barela nafte na globalnom nivou. Foto: businessamlive.com)

Gas pretekao lignit i postao najveći izvor zagađenja u proizvodnji energije

Elektrane na gas su preuzele primat nad onima koje koriste l za proizvodnju električne energije tokom prošle godine i postale najveći pojedinačni izvor emisija u energetskom sektoru Evropske unije, navodi se u poslednjoj analizi klimatske organizacije Ember. Velike energetske kompanije koje se usmeravaju na obnovljive izvore istovremeno upozoravaju da će za najviše četiri godine gas postati neodrživ izvor za proizvodnju električne energije. (Smanjenje korišćenja uglja se podudara sa rastom cena ugljen-dioksida u šemi trgovanja emisijama u Evropskoj uniji. Foto: Pixabay)

Iran namerava da proširi uticaj u Africi preko novog naftovoda

Svi su izgledi da Irak ostaje ključna zemlja kroz koju Iran transportuje svoju naftu na svetsko tržište što bi mogao da potvrdi sastanak iračkog ministra za naftu Ihsana Abdula Džabara i egipatskog ambasadora Ahmeda Ismaila nedavno održan u Bagdadu, kada se razgovaralo o mogućnosti produženja naftovoda, koji vodi od najveće iranske luke u Basri do Akaba luke na Jordanskim obalama Persijskog zaliva. (Prema najavama iračkih zvaničnika, očekuje se da će izvozni kapacitet naftovoda Basra-Akaba dostići milion barela dnevno. Foto: en.shana.ir)

Litijum možda i duplo skuplji tokom naredne četiri godine

Akcije litijuma su dodatno skočile pošto je australijska investiciona banka Mekvari (Macquarie), nakon što su to već učinile druge globalne finansijske institucije, izašla sa prognozom o daljem povećanju cena litijuma, ključnog elementa u proizvodnji baterija. Ovakve prognoze se povezuju sa sve većom potražnjom ovog metala u sektoru električnih vozila i očekivanjem da bi upravo zbog veće potražnje moglo doći do nestašice litijuma na globalnom tržištu. (Prema nedavno objavljenom izveštaju investicione Mekvari banke nestašica litijuma se može očekivati već od 2025. godine. Foto: Pixabay)

Zbog klimatskih promena stradaju usevi u Evropi

Uticaj visokih temperatura i suša na proizvodnju žitarica u Evropi je tokom poslednjih 50 godina postao tri puta veći, pokazuje nedavno sprovedeno istraživanje Univerziteta Nova iz Lisabona. Upoređujući podatake koji se odnose na stanje u poljoprivredi sa onima o klimatskim ekstremima u 28 evropskih zemalja, istraživači su došli do zaključka da klimatske promene već značajno utiču na smanjenje useva i da bi mogli dovesti do nestrašice hrane i rasta cena osnovnih životnih namirnica. (Područje istraživanja obuhvatilo je Veliku Britaniju i Irsku, zapadnu i istočnu Evropu i Mediteran. Foto: The National News)

Globalna industrija energije vetra i dalje će beležiti značajan rast

Podstaknuta razvojem vetrosistema, posebno u Kini, Evropi i Sjedinjenim Državama, svetska industrija vetroenergije je na dobrom putu da obezbedi skoro čitav teravat novog kapaciteta između 2021. i 2030. godine, navodi u svojoj novoj analizi konsultantska kuća Vud Mekenzi (Wood Mackanzie), globalna grupa za istraživanje i savetovanje o energetici, hemijskoj industriji i rudarstvu, takođe poznata kao WoodMac. (Istraživanje je pokazalo da su najpre Kina, zatim i Sjedinjene Države bile glavni pokretači razvoja rekordnih kapaciteta vetra na globalnom nivou tokom 2020. godine. Foto: Pixabay)