Kroteći vetar NIS postaje igrač na visokom naponu

Mada izgradnju vetrogeneratora, pa i čitavih farmi vetrenjača, koje će proizvoditi “zelenu” struju već duže od decenuje najavljuju mnogi koji su u obnovljivim izvirima energije prepoznali unosan biznis - potencijalni domaći investitori, zastupnici i partneri zapadnih kompanija, od kojih su neke čak otvorile i svoja predstavništva ovde - u Srbiji će prvim kilovatima električne energije proizvedenim okretanjem elise na vetrenjačama moći da se pohvali jedna naftna kompanija – Naftna industrija Srbije. Pre nepunih mesec dana (18. septembra 2013. godine) i zvanično je započeta izgradnju prvog vetroparka u Vojvodini, na teritoriji opštine Plandište.

U ovaj posao NIS je, kao ravnopravan partner (50 %) ušao sa privatnim investitorima, kompanijom Energovind, čiji je direktor i jedan od suvlasnika ex ministar energetike u Đinđićevoj vladi, Goran Novaković.

U okolini Plandišta NIS Energovind će izgraditi 34 vetrogeneraciona uređaja, čiji će ukupni kapacitet biti 102 megavata. Iz NIS-a ističu da će kapitalna ulaganja u realizaciju projekta (uključujući izradu paketa bazne dokumentacije i neophodnih dozvola) biti oko 160 miliona evra. Ali, obim finansijskih sredstava koje ulaže NIS neće biti veći od 23 miliona evra, jer je planirano da se ostatak sume obezbedi iz sredstava koja će uložiti partneri na projektu, kao i iz kreditnih resursa.

Pre svečanog starta, kojem su prisustvovali predsednik Skupštine akcionara NIS-a i ministar energetike, razvoja i zastitu životne sredine u Vladi Srbije, Zorana Mihajlović i potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić, projekat izgradnje vetroparka Plandište odobrio je Odbor direktora NIS-a.

Sam ulazak NIS-a u sektor obnovljivih izvora energije ne treba da čudi jer ruski Gasprom, čija ćerka firma je Gaspromnjeft, većinski vlasnik NIS-a, već je uveliko počeo da se bavi i sektorom elektroenergetike. Objašnjavajući transformacija NIS-a iz nacionalne naftne kompanije u regionalni energetski holding generalni direktor NIS-a, Kiril Kravčenko je u više navrata do sada istakao da je energetski biznis već odavno postao norma za sve velike naftne kompanije, kao i to da je Blok Energetika u NIS-u formiran kao deo strategije razvoja kompanije do 2020. godine.

Ne treba da čudi ni prisustvo predstavnika Vlade Srbije na svečanom startu radova u Plandištu jer, država Srbija je suvlasnik, doduše manjinski, u NIS-u (Gaspromnjeft ima 56,15 odsto akcija, država Srbija 29,88 akcija, a ostatak je u vlasništvu građana Srbije i malih akcionara). Tako ispada da će pre svih stranih investitora država Srbija početi da gradi vetropark i da proizvodi struju iz vetra.

Da je ovoj Vladi Srbije stalo do efikasnije primene “zelene” energije istakla je u Plandištu ministar energetike, razvoja i životne sredine Zorana Mihajlović, koja je pozvala zainteresovane investitore da se obrate Vladi i tom ministarstvu, kako bi od njih dobili svu moguću podršku - da se krene sa izgradnjom novih objekata za proizvodnju obnovljivih izvora energije.

I vicepremijer Srbije je izjavio je da je posao Vlade Srbije da omogući i pomogne svaku zdravu investiciju koja donosi profit i zapošljava građane Srbije i da će tim putem nastaviti i dalje. Vučić je u Plandištu rekao da je vetropark vest za građane Srbije, jer će 300 ljudi raditi na poslovima izgradnje, a infrastruktura u okolini Plandišta će biti značajno popravljena. Vučić je posebno napomenu da od naredne godine više niko neće moći da kaže da Srbija u 2013, 2014. ili 2015. godini nema vetroparkove.

U sledećoj fazi usledili su komercijalni pregovori, dobijanje dozvola i preciziranje uslova realizacije projekta. Paralelno s početkom građevinskih radova  NIS Energovind završava pregovore s potencijalnim dobavljačima opreme, među kojima su, kako ističu u NIS-u, najznačajniji evropski proizvođači. Finalna odluka o izboru dobavljača biće doneta do kraja ove godine.

Najavljujući da će prosec izgradnje vetroparka trajati najviše 12 meseci iz NIS-a su saopštili i to da će, po važećim zakonima Republike Srbije, električnu energiju proizvedenu u vetroparku otkupljivaće Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije.

Bez obzira na to kada će vetropark biti završen sam rok početka eksploatacije proizvedene struje zavisiće od toga kada će Vlada Srbije usvojiti tipski model ugovora o garantovanom otkupu električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora.

NIS Energovind, očigledno je, kao i svi drugi investitori u obnovljive izvore energije u Srbiji računa na fid-in tarife, koje će im pomoći da povrate uložena sredstva.

Od većine drugih, koji u Srbiji i dalje samo najavljuju da će graditi vetroparkove NIS se razlikuje po tome što i bez kompletirane papirologije za garantovanu isporuku proizvedene struje i naplatu fid-in tarifa može da obezbedi novac za gradnju vetroparka. Nesumnjivo je da u ovim finansijskim koracima NIS koristi imidž uspešne firme u Srbiji i regionu, kao i to što mu je većinski vlasnik ruski Gazprom.

“Pojavljivanje prvog visokotehnološkog vetroparka u Srbiji približiće zemlju ispunjenju normi evropske energetske politike i omogućiti da se poveća udeo “zelene”, ekološki čiste energije u nacionalnom energetskom balansu. Proizvodeći električnu energiju iz obnovljivih izvora mi smanjujemo ekološke rizike, kao i naše sopstvene troškove, što je izuzetno važno u uslovima složene ekonomske situacije. Želim da naglasim da mi uspevamo da povećamo efikasnost u prvom redu zahvaljujući najsavremenijim tehnologijama koje će se primenjivati tokom izgradnje vetroparka. Važno je i to na koji način smo obezbedili finansiranje projekta – reputacija NIS-a, ime kompanije, bili su odlučujući faktori u pregovorima s bankama,” istakao je generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko na svečanosti u Plandištu.

Vicepremijer Vučić je, najavljujući da će Srbija u procesu modernizacije da se takmiči sa najboljima, a ne sa najgorima.

“Takmičićemo se sa najboljim zapadnoevropskim zemljama, ali i sa svim naprednim zemljama, državama sa istoka i sa razvijenim zemljama sa svih strana sveta. Zapadnoevropske zemlje značajno proizvode “zelenu” energiju kroz vetroparkove. Došao je kraj tome da se pitamo zašto to Srbija nema, kad je posebno Banat, idealna lokacija za tako nešto. Srbija će ispuniti preuzetu obavezu da proizvodnju “zelene” energije u narednom periodu poveća sa 21 na 27 odsto. Uverensam da će te obaveze biti i isplative,” rekao je, takođe, Vučić.

Sama isplativost nešto je što ni jedna kompanija koja pretenduje da postane i opstane uspešna u svom biznisu ne dovodi u pitanje.

Zato se ne treba čuditi što i NIS Energovind računa na fid-in tarife.

Ali, NIS bi mogao unovčiti banatski vetar i bez fid-in tarifa.

Treba imati u vidu da je NIS malte ne paralelno sa startom gradnje vetroparka Plandište (28. septembra) krenuo i sa pripremama za gradnju parno-gasne termoelektrane u Pančevu. Partner NIS-u (sa 51 % akcija) u projektu gradnje termoelektrane čija instalisana snaga će biti do 208 megavata je Gasprom energoholding (ćerka firma Gasproma). Električna i toplotna energija koje se budu proizvodile u toj elektrani prvenstveno će snabdevati NIS-ovu rafineriju u Pančevu i HIP Petrohemiju, u kome je NIS strateški partner, a preostala količina proizvedene struje biće plasirana energetsko tržište Srbije, koje će se, prema očekivanjima, u potpunosti liberalizovati početkom 2015. godine.

Izgradnja parno-gasne termoelektrane je ekonomski i ekološki najefikasnije rešenje. Ova tehnologija obezbeđuje visok koeficijent korisnog dejstva i nisku potrošnju goriva (prirodnog gasa). To će NIS-u omogućiti smanjenje troškova nabavke električne energije za sopstvene potrebe ali i to da “upari” rad vetroparka Plandište i ove gasne elektrane.

Ne treba, naime, zaboraviti da NIS na nalazištima u Srbiji proizvodi gas, a da ovaj, ekološki najčistiji emergent, može po specijalnim uslovima nabaviti iz Rusije, što znači da bi kilovati iz gasne central mogli biti vrlo konkurentni ne samo na tržištu Srbije već i za izvoz. Pogotovo ako se sinhronizuju proizvodnja Plandišta i TE TO Pančevo.

NIS bi, dakle, mogao već sada razmišljati kako da izbegne problem o kojima se ovih dana raspravljalo na forumu u Briselu, gde su se okupili šefovi nemačkih kompanija E.ON i RWE, francuskog GDF-Sueza, italijanskih firmi ENI i ENEL, španskih Iberdola i Gasnnatural Fenosa, holandskog Gas tera, švedskog Vatenfala i češkog ČEZ-a. Tanjug prenosi da je Evropa suočena sa novom pretnjom, jer su rukovodioci ovih deset vodećih energetskih kompanija starog kontinenta ukazali na pogrešne procene u energetskoj politici Evropske unije.

Čelnici ovih kompanija su pozvali Evropsku komisiju da napusti sistem izdašnih subvencija za alternativne izvore energije kao što su vetar, sunce i energija plime i obnovi normalno finansiranje elektrana na gas i ugalj, prenosi Itar tas.

Učesnici briselskog sastana ukazali su da je, kao rezultat evropskih dotacija alternativnih izvora, formiran nestabilan višak proizvodnih kapaciteta zavisnih od spoljašnjih faktora (sunčanost, jačina vetra). Posledica toga je da je proizvodnja u klasičnim elaktranama na gas i ugalj postala neprofitabilna. Ali, kako su ukazili energetski lideri, upravo ove termoelektrane mogu da garantuju veću proizvodnju struje u periodima najveće potražnje, naročito zimi pri niskim temperaturama i slaboj osunčanosti.

Za razliku od ovih evropskih elektroenergetskih kompanija NIS je deo gasnog holding koji se počeo prestrojavati u elektroenergetiku. Prednost sopstvenog gasa je nesumnjiva i, gotovo, neprocenjiva. Pogotovo kada bude izgrađen gasovod južni tok. Ako mudro iskoristi iskustva zapadnoevropskih kompanija sa obnovljivim izvorima energije, fid-in tarifama i najavljeno preispitivanje tih podsticaja za “zelene” kilovate, NIS (odnosno, Gasprom) bi mogao postati značajan učesnik, ne samo na liberalizovanom tržištu električne energije u Srbiji već i u regionu.