Voda, vetar i sunce za energetsku nezavisnost

Miloš Obradović

Model ugovora o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora biće usvojen krajem juna, najkasnije do 10. jula, čime će biti ispunjen jedan od ključnih zahteva investitora u izgradnju kapaciteta za proizvodnju “zelene” struje. Do 2020. godine 27 odsto potrošene energije u Srbiji biće iz obnovljivih izvora, a za fid-in tarife biće izdvojeno 500 miliona evra, rekla je ministar energetike Zorana Mihajlović na konferenciji Balkanmagazina „Obnovljiva energija vode, vetra i sunca-put ka energetskoj nezavisnosti“

Krajem ovog meseca a najkasnije do 10. jula Vlada Srbije će usvojiti model ugovora o otkupu električne energije iz obnovljivih izvora, saopštila je ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine prof. dr Zorana Mihajlović, napominjući da “ministarstvo pokušava da zaštiti interese Srbije i da omogući investitorima profit - zbog čega i ulažu”. (prezentacija prof.dr Zorane Mihajlović - ppt)

“Nama je interes Srbije na prvom mestu, a investitori žele u potpunosti da izbegnu rizik. Ugovori koje smo ponudili ni u čemu ne odstupaju od ugovora u drugim zemljama. Ovo teče sporo jer smo prihvatili veliki broj primedbi”, rekla je Mihajlović na konferenciji Balkanmagazina „Obnovljiva energija vode, vetra i sunca-put ka energetskoj nezavisnosti“.

zorana-mihajlovic

Zorana Mihajlović

Srbija se obavezala da će do 2020. godine učešće energije iz obnovljivih izvora energije (OIE) u finalnoj potrošnji iznositi 27 odsto, a prema rečima učesnika konferencije Srbija itekako ima potencijala u biomasi, vodi, vetru i suncu.

Ono u čemu se slažu i ministar energetike Zorana Mihajlović i investitori je da država treba da napravi povoljan ambijent za ulaganje kako bi čista energija našla put do korisnika.

„OIE su jedan od zakonski najuređenijih sektora“, rekla je Zorana Mihajlović naglašavajući da je „jedan od prioriteta u energetici njihovo iskorišćavanje, stabilan energetski sistem i nove investicije, koje bi povećale zaposlenost i pokrenule industriju.“

Ocenjujući da je u poslednjih osam meseci urađen ogroman posao na zakonskom uređenju energetike i tržišta električne energije Mihajlović je precizirala da je to realizovano promenom Zakona o energetici, čije detaljnije izmene su u planu za usvajanje na jesen, u martu usvojenim Zakonom o racionalnoj upotrebi energije, gde se trenutno radi na podzakonskim aktima, kao i nedavnim usvanjem Nacionalnog akcionog plana za iskorišćenje obnovljivih izvora energije.

„Za nekoliko godina moraćemo zbog zastarelosti da povučemo iz upotrebe kapacitete snage 1.000 megavata, koje ćemo nadoknaditi, delom, OIE, a delom velikim infrastrukturnim radovima“, saopštila je Mihajlović.

Srpska elektroprivreda već sada može da se pohvali velikim učešćem hidroenergije u ukupnoj proizvodnji. Od 36 teravat sati, Elektroprivreda Srbija čak jednu trećinu dobija iz hidroelektrana. Prve su napravljene pre više od sto godina a hidrocentrala Đerdap 1 je bila među tri najveće elektrane u svetu. To govori o tradiciji proizvodnje električne energije iz vodnog potencijala,“ rekao je Dušan Živković, direktor Sektora za investicije u EPS-u ističući da je EPS veoma zainteresovan za zauzimanje dela tržišta u proizvodnji energije iz OIE, pre svega hidro - izgradnjom mini hidroelektrana, ali i revitalizacijom i nadogradnjom postojećih objekata na Drini, Moravi i Ibru, kao i gradnjom dve reverzibilne hidroelektrane, na Bistrici i Đerdapa 3 na Dunavu. (prezentacija Dušana Živkovića - ppt)

dusan-zivkovic

Dušan Živković

„Sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj imamo dogovor o finansiranju izgradnje i obnavljanja hidropotencijala. Taj ugovor vredan 45 miliona evra i na redu je objavljivanje tendera za 23 objekta“, najavio je Živković uz napomenu da „EPS interesuje i ulaganje u vetroparkove, a kasnije i solarnu energiju“.

„Biomasa je u senci, ali njen potencijal u Srbiji je izuzetan, kao i geotermalni potencijal“, kazao je Živković.

Iz ugla potencijalnih investitora ocenu postojećeg stanja u oblasti OIE dao je Gaetano Masaro, generalni direktor Dženeral elektrik JIE. (prezentacija Gaetana Masara -pdf)

Ističući da globalne promene u energetici, pokrenute smanjenjem emisije ugljendioksida, stvaraju investicije u nove oblasti - poput gasnih škriljaca ili obnovljivih izvora Masaro je rekao: „Gas emituje manje gasova od uglja, ali sam gas ne može da zadovolji svetske potrebe. OIE su neutralni iz ugla emisije gasova, ali su nepredvidivi. Najbolja je diversifikacija proizvodnje energije zajedno iz gasa i obnovljivih izvora. OIE mogu doneti energetsku nezavisnost Srbiji.“

Gaetano-Masaro

Gaetano Masaro

Govreći o još nerešenim pitanjima, sa kojima se suočavaju investitori u vetroparkove, poput ugovora o otkupu električne energije, koji su neophodni da bi investitori dobili kredite kod banaka Mesaro je ukazao i na nedostatak pravilnika o energetskim dozvolama, koji bi investitorima u OIE omogućio izgradnju priključnih dalekovoda i usvajanje dugoočekivane uredbe o uslovima i načinima snabdevanja električnom energijom, koji obezbeđuju da investitori, zaista, dobiju odobrenje za priključenje na prenosni sistem - nakon dobijanja dozvole za izgradnju elektrane.

Jedan od retkih investitora u OIE, Vera Ristić, takođe je ukazala na probleme sa kojima se sreću investitori u ovom sektoru.

„Prve kilovate iz naše solarne elektrane u okolini Merdara počeli smo da u elektroenergetski sistem Jugoistok isporučujemo pre dva meseca. Ali, EPS nam isporučenu električnu energiju fakturiše po ceni od 2,66 dinara po kilovat času jer i pored svih nastojanja nismo uspeli da sa ovom kompanijom potpišemo ugovor o otkupu energije, što je za nas čist gubitak. Kompanije sa kojima sarađujemo žele da dođu u Srbiju ali, da bi došlo do toga neophodno je da se popravi ambijent,“ rekla je Ristić, koja je, inače, 2005. godine počela da se u Srbiji bavi izgradnjom OIE - malih hidroelektrana a potom i solarnih elektrana.

Ministar Zorana Mihajlović se složila da „uprkos želji da se što više koriste obnovljivi izvori i dalje postoje brojne prepreke. To su, pre svega, velika finansijska opterećenja, koja nameću fid-in tarife.

„OIE nisu jeftini i kod usvajanja fid-in tarifa naišli smo na velike otpore. Nijedna zemlja u okruženju, kao ni Srbija, nije u stanju da potroši milijarde evra za fid-in tarife. Srbija će do 2020. godine potrošiti oko 500 miliona evra za tu namenu“, istakla je Mihajlović.

Natasa-Savic

Nataša Savić

Kompanija izdvojena iz EPS-a kao „non kor“ delatnost, a koja se, između ostalog bavi i obnovljivim izvorima energije - proizvodnjom biomase je RIO Kostolac. Ovo preduzeće za rekultivaciju i ozelenjivanje bavi se obnavljanjem zelenih površina na poljima koje koristi TE Kostolac, ali je zanimljivo da su na kopu Drmno počeli sa gajenjem biljke miskantus, koja sadrži veliku energetsku vrednost i koristi se kao biomasa.

„Ova biljka se pokazala kao odličan remedijator, a ima energetsku vrednost od 15.000 do 20.000 kilodžula, dok lignit, na primer, ima 10.500 kilodžula. Mi želimo da se nametnemo kao partner EPS-u u proizvodnji biomase za čuje korišćenje nije potrebna izgradnja novih postrojenja, već se mogu koristiti stari kotlovi za ugalj - prilagođeni biomasi“, istakla je Nataša Savić, direktor RIO Kostolac.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...