Zeleni kilovati za Evropu iz Saudijske Arabije

Izvor:   Arab news

Saudijska Arabija planira izvoz solarne energije u Evropu. Oni imaju ogromne ambicije da izgrade nuklearne i kapacitete za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, dok pokušavaju da smanje domaću potrošnju nafte. (foto: Saudijska Arabija ima za cilj da do 2020. godine instalira 24 gigavata kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i do 2032. godine 54 gigavata, nakon čega bi Saudijska Arabija postala jedan od glavnih svetskih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora)

Kraljevina Saudijska Arabija, koja planira ogromne investicije u obnovljive izvore energije, nada se da će tokom zime izvoziti električnu energiju proizvedenu iz solarnih postrojenja u Evropu, rekao je viši zvaničnik.

Za Saudijsku Arabiju bi bilo održivo da izvozi do 10 gigavata, što je ekvivalentno 10 nuklearki, preko Severne Afrike i Italije ili Španije, izjavio je na konferenciji u Parizu Khalid Al-Sulaiman, potpredsednik za obnovljive izvore energije pri KACARE-u (King Abdullah City for Atomic and Renewable Energy).

„To nije projekat, to je potencijal. Trebalo bi detaljno ispitati od strane svih zainteresovanih,“ rekao je za Rojters Al-Sulaiman.

Prema Rojtersu, on je rekao da kapacitet za proizvodnju solarne energije u Saudijskoj Arabiji trenutno „gotovo da ne postoji“, gde je u celoj zemlji instalirani kapacitet snage od samo 10 do 11 megavata.

Ali Kraljevstvo ima ogromne ambicije da izgradi nuklearne i kapacitete za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, dok pokušava da smanji domaću potrošnju nafte.

Najveći izvoznik nafte na svetu saopštio je u petak da ima za cilj da do 2020. godine instalira 24 gigavata kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora i do 2032. godine 54 gigavata, nakon čega bi Saudijska Arabija postala jedan od glavnih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora na svetu.

Al-Sulaiman je rekao da će prvi tenderi sa solarnu energiju biti raspisani ove godine.

Izazov za elektroenergetski sektor Saudijske Arabije je taj da tokom zime i u nekim delova proleća i jeseni 45 odsto proizvodnih kapaciteta ne radi. Hlađenje zauzima više od 50 odsto potražnje za električnom energijom u toku leta.

„Detaljno smo ispitali potencijal za izvoz električne energije iz neaktivnih kapaciteta van sezone u zemlje u kojima se najveća potražnja poklapa sa našom sezonom niske potražnje,“ rekao je Al-Sulaiman.

On je rekao da su istraživanja pokazala bi ulaganja u mrežu koja su potrebna za isporučivanje električne energije iz Saudiske Arabije u Evropu iznosila između 15 do 20 odsto ukupnih investicija koje su potrebne da se isntaliraju oko 20 gigavata kapaciteta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

„Naše istraživanje pokazuje da je trgovina sa EU ekonomična, u zavisnosti od odabranog puta,“ rekao je on. Proučavan je nivo izvoznog kapaciteta od 3,5 i 10 gigavata.

Kablovi za prenos električne energije mogli bi da idu ili preko Severne Afrike ili preko Turske i Bugarske, ali druga ruta je manje povoljna jer je Bugarska neto izvoznik električne energije.

Plan izvoza električne energije Saudiske Arabije je sličan inicijativi Desertec, koja ima za cilj da isporuči energiju iz Severne Afrike do Evrope.

Al-Sulaiman je rekao da, za razliku od Deserteca, plan KACARE-a ne bi zahtevao treću stranu za instaliranje proizvodnih kapaciteta.

On je rekao da se nada da će Evropske vlasti da prouče tu ideju.

„Ukoliko bi mi mogli da smanjimo potrebu za instaliranjem proizvodnih kapaciteta za, recimo, 10 do 20 odsto uz pomoć sposobnosti da efikasno trgujemo, ušteda bi bila ogromna,“ rekao je Al-Sulaiman.

On je rekao da će trebati pet do 10 godina da se projekat sprovede ali je odbio da da procenu troškova. Procenjeno je da projekat Desertec košta do 400 milijardi evra (512 milijardi dolara).

Jerome Pecresse, predsednik za obnovljive izvore energije u francuskom Alstomu, koji je specijalizovan za proizvodnju energetske opreme, rekao je da je veza između Saudijske Arabije i Evrope tehnički izvodljiva, pod uslovom da je finansiranje dostupno.

Antoan Cahuzac, šef jedinice za obnovljive izvore energije u francuskom EDF-u rekao je da će otpor javnosti prema linijama visokog napona predstavljati prepreku za sve projekte mreža koji su na velikoj razdaljini.

Saudijska Arabija ima podjednako ambiciozne planove da izgradi kapacitet nuklearnih elektrana jačine 17 gigavata do 2032. godine, a francusko preduzeće EDF i graditelj reaktora Areva se nadaju da će osvojiti udeo na tržištu.

Henri Proglio, izvršni direktor EDF-a rekao je na konferenciji da su kadrovi iz Saudijske Arabije već na obuci u objektima EDF-a. Nedavno su Ujedinjeni Arapski Emirati saopštili da Masdar se nadmeće za udeo na rastućem solarnom tržištu Saudijske Arabije nakon otvaranja elektrane Šams-1 u Abu Dabiju snage od 100 megavata.

Kompanija nastoji da iskoristi tržište u razvoju kako regionalne ekonomije izvoznice nafte nastoje da povećaju svoju proizvodnju energeije iz obnovljivih izvora.

„Uskoro ćemo da najavimo projekte u regionu Bliskog istoka i Severne Afrike,“ rekao je Sultan Al Jaber, izvršni direktor Masdara, energetska jedinica Mubadala, prenose mediji Ujedinjenih Arapskih Emirata.

On je govorio na ceremoniji puštanja u rad postrojenja Šams, koje je prvo u nizu projekta za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora koje će, na osnovu vladinog plana, do 2020. godine obezbediti sedam odsto električne energije Emirata.

Masdar je većinski vlasnik Šamsa, dok preostali udeo poseduju francuski Total i španska Abengoa.

„Saudijska Arabija je jedno od naših ciljanih tržišta,“ rekao je on.

Ićićemo svuda gde projekti imaju smisla, sve dok postoji regionalni okvir koji je čvrst, koji je pouzdan sve dok zarada zadovoljava naše konercijalne pragove.“

Prvi tenderi za solarne elektrane su zakazani za prvu polovinu ove godine, gde će se nadmetati za proizvodne kapacitete do 500 do 800 megavata, na osnovu bele knjige King Abdullah Center for Atomic and Renewable Energy, tela koje nadgleda razvoj alternatiovne energije.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...