SNAGA UHVAĆENOG VETRA

O vetroelektranama u Srbiji, sve do nedavno gotovo da se i nije govorilo. A onda, od pre nekoliko meseci interesovanje privatnih investitora za gradnju ovih čistih izvora električne energije, kao da je odjednom buknulo. Procenjuje se da se trenutno traže ili su već izdate, energetske dozvole za gradnju oko dve hiljade „vetromegavata“! Sada su se nekako svi našli u čudu. Jedni zbog tolikog interesovanja uglavnom inostranih ulagača, a drugi, stručniji deo začuđenih, zbog spoznaje činjenice da mnogo šta nedostaje da bi tako nešto moglo da se izvede i da na mrežu uđu ovi vrlo nestabilni proizvođači energije. Oni bi, priključeni onako kako to laici misle, uveliko destabilizovali elektroenergetski sistem. Niko, razume se, ne spori potrebu korišćenja ovih izvora energije, na kojima Evropa u poslednje vreme veoma insistira, ali u Srbiji je do sada, izuzev dobre volje da se tim stremljenjima izađe u susret, zaista malo šta urađeno. Predstoji mnogo posla, počev od uklapanja vetroelektrana i „zaštite“ elektroenergetskog sistema od njihovog isprekidanog rada, do pravednog načina plaćanja tako dobijene električne energije. Sve je to, za sada, u priličnoj magli. Zato neki stručnjaci vele da već izdate energetske dozvole za vetroelektrane, kao i novi zahtevi, za sada predstavljaju samo virtuelne megavate i da svemu tome valja vrlo ozbiljno i objektivno pristupiti, jer u ovom trenutku postoji mnogo otvorenih pitanja.

Izvesno je da je i to bio jedan od razloga neusvajanja uredbe o podsticajima za korišćenje obnovljivih izvora energije na sednici Vlade Srbije početkom jula, iako je ranije najavljivano da je pitanje dana kada će sve to srediti jedna dobra uredba. Sve je odloženo za naredni mesec, a sasvim moguće i neki naredni. Tom uredbom trebalo bi da se stimuliše cena struje dobijena iz obnovljivih izvora, ali se još ne zna koja će to količina električne energije imati tu stimulativnu cenu, kao ni ko će preuzeti troškove za skuplje kilovat-sate iz obnovljivih izvora energije?

Bez ambicije da na to odgovori ali uz želju da tu temu najzad neko otvori, list „kWh“ je bio slobodan da bar neka od tih pitanja postavi i pokuša kroz činjenice da objasni kako to vetar „ulazi u mrežu“ drugih zemalja i kakve su šanse i vajda od zauzdavanja „našeg vetra“.

Umesto uvoznog goriva- domaći vetar

Vetroelektrane su u svetu postale aktuelne posle saznanja u mnogim zemljama da uvoze mnogo goriva za proizvodnju električne energije i da bi ta zavisnost, uz domaći čisti vetar, mogla da se smanji. Ta postavka našla je i posebnu potvrdu u nedavnom prekidu isporuke gasa Evropi prošle zime, zbog već poznatih problema u Ukrajini - rekao je Martin Bergenkamp, predstavnik stručnog tima „Dženeral elektrika“(GE), 28. maja u Privrednoj komori Srbije na prezentaciji svog rada „Zakonodavni i razvojni aspekti integracije vetroelektrana u elektroenergetski sistem“. Izlaganje trojice stručnjaka „Dženeral elektrika“, u vezi sa vetroelektranama u PKS izazvalo je veliko interesovanje domaćih elektroprivrednih poslenika.

Bergenkamp je napomenuo da bi celu tu stvar trebalo posmatrati i kroz primenu Kjoto protokola i izdavanje dozvola za emisiju ugljen dioksida. Međutim, on je napomenuo da je za samog vlasnika vetroelektrane ključno pitanje koliko će novca dobiti za ovako proizvedenu električnu energiju i koliko će takve investicije da budu sigurne za ulagače, bar u periodu od naredne dve decenije.

On navodi svoja iskustva da će veća sigurnost u pogledu cene tako dobijene električne energije biti jevtinija za zemlju i njenu ekonomiju, a da nasuprot tome, ako cena struje fluktuira, automatski se dodaje premija rizika i to značajno poskupljuje proizvodnju struje iz vetroelektrana. Za one, koji su poput Srbije van EU, rekao je Bergenkamp, posebno je važna i stabilnost valute, ali i u okviru EU, jer je recimo i u samoj Velikoj Britaniji funta opala za desetak odsto, a slično se događa i sa švedskom krunom. To je direktno skopčano sa operativnim troškovima i to valja odmah urediti zakonskom regulativom, odnosno vezati se za stabilnu valutu, na primer evro.

Iskustva ovog stručnjaka upućuju na to da je veoma važno voditi računa i o ljudima koji žive u blizini ovih vetroelektrana i na lokalnom i na nacionalnom nivou. U Nemačkoj se iz vetra proizvodi sedam do osam odsto električne energije (instalisano je 24 gigavata), što je četvrtina vršnog opterećenja i ona je po količini ovako dobijene električne energije druga zemlja na svetu odmah posle SAD. Za razvoj vetroelektrana u Nemačkoj je zadužena posebna kancelarija, a operatori sistema dobili su podsticaje za servisiranje rada ovih elektrana i oni sada imaju veće interesovanje da kupuju specijalnu opremu, kojom mogu da podržavaju rad sistema u kome su vetroelektrane. Investitori, potrošači i kompanije koje isporučuju opremu sada, posle deset godina, imaju poverenje, ne samo u tržište ove energije, nego i u održivost ovakvog modela rada tržišta ne samo danas, nego i u narednih pet godina.

Stimulacije za obnovljivu energiju

- Postoje različiti načini definisanja cene ovako proizvedene električne energije. Evropska komisija ima tendenciju da daje zelene sertifikate, a to podrazumeva obavezu da se koristi određeni nivo obnovljivih izvora energije. Međutim, moram da kažem da nije dobro da imate stimulaciju za obnovljivu energiju, koju će da plaćaju poreski obveznici. Ta cena u Nemačkoj je distribuirana na sve potrošače i recimo i na mom računu za struju to je dva evra mesečno, odnosno to je naknada za električnu energiju dobijenu iz obnovljivih izvora. Iz ovih izvora dolazi 15 odsto električne energije u Nemačkoj, a polovina je iz vetroelektrana. Nemačka vlada smatra da građani sebi mogu da priušte ta dva evra za ove svrhe. Nemački primer povlašćenih cena primenjen je i u Danskoj, Španiji, pa čak i u Kini. Znači, ovakav jedan sistem mora zakonski da se definiše i traje dvadeset godina. Ni vladi ni regulatornim agencijama ne bi trebalo davati mogućnost da taj sistem menjaju, jer njihov uticaj na tu cenu znači dodatnu neizvesnost, koju investitori nikako ne vole. Vetroelektrane bi trebalo da budu strateški planirane, kao i sama prenosna mreža i to mora zajedno da se radi - kaže ovaj stručnjak i objašnjava da vlasnik vetroelektrane energiju predaje prenosu, naravno kada ima vetra, a račun šalje operatoru sistema, koji energiju naplaćuje, a uz te račune i sredstva prikupljena od ona dva evra u svakom mesečnom računu za struju za obnovljive izvore, operator prosleđuje vlasnicima ovakvih izvora. Oni nisu u obavezi da ta sredstva dalje investiraju u obnovljive izvore - rekao je na kraju Bergenkamp.

Njegov kolega iz stručnog tima „Dženeral elektrika“ Frank Fišer, pored toga što se osvrnuo na ponudu GE, koji ima najveće kapacitete za proizvodnju vetroelektrana na svetu, govorio je i o nizu uslova, čije ispunjenje i oni, kao kompanija traže. Njihov partner treba da nađe povoljnu lokaciju za vetroelektranu, reši pitanje vlasništva zemljišta, a posebno da traži da li je takvo zemljište pod naznakom „Natura 2000“, koja ima za cilj da zaštiti floru i faunu, kao i kolika je ta površina. Posebno je značajno da li na tom području postoje ptice, koje mogu da budu ugrožene radom vetroelektrana. Ti rezervati, kako je rečeno ovom prilikom, postoje i u Srbiji. Sve te okolnosti treba da budu dobro poznate, pre nego što se pristupi gradnji vetroelektrana, jer su to veoma značajni ograničavajući faktori. Nadalje mora da postoji veoma dobra povezanost sa prenosnom mrežom. On očekuje da će novi Zakon o energetici Srbije sva ta pitanja regulisati.

Veliki prodor vetroelektrana

Stručni pristup radu, odnosno planiranje i upravljanje rada mrežom kada su tu vetroelektrane čini se, najviše je zaokupilo prisutne elektroprivredne poslenike. Nikolas Miler, iz Njujorka, takođe član stručnog tima GE izneo je u Privrednoj komori Srbije važne detalje, počevši od toga da je korišćenje vetra za proizvodnju električne energije bilo potpuno skrajnuto u elektroprivrednim kompanijama. O tome je intenzivno počelo da se razmišlja tek od 2002. godine i shvatilo se da one u sistemu mogu da budu kompatibilne sa drugim izvorima. U poslednjih sedam godina, kako je naveo Miler, mnogo šta se promenilo u pogledu integrisanja, planiranja rada vetroelektrana i upravljanja mrežama koje uključuju dosta obnovljivih izvora. Jer, ni malo nije jednostavno adaptirati mrežu da prihvati jednu vetroelektranu, jer vetra nema u kontinuitetu.

- U Njujorku je, recimo, operator prenosne mreže 2003. godine stavio limit da u mreži može da bude samo jedan odsto vetroelektrana od ukupno instalisanih kapaciteta i mi nismo znali kako da isplaniramo mrežu za više vetroelektrana i 2004. godine počeli smo da obavljamo razne analize. Jer, pre pet godina industrija nije imala odgovarajuće alate, niti je bilo potrebnih mehanizama i metoda da se analizira šta se u tom slučaju događa sa prenosnom mrežom. Alate i metode, kako da mreža prihvati veći procenat vetroelektrana, smišljali smo u hodu. Postavili smo cilj da to bude 10 odsto od ukupno 33 hiljade megavata instaliranih u Njujorku, odnosno 3.300 megavata. I zaključili smo da na tom nivou može da se radi sa vrlo malo problema, ali svakako ne i bez njih. Razne analize su pokazale da većina elektroenergetskih sistema može da prihvati i visoke nivoe vetroelektrana, ali da se to ne može uraditi bez promene načina na koji su ti sistemi funkcionisali decenijama i potrebna su ozbiljna ulaganja da bi se koristili na način koji prihvata vetroelektrane - rekao je Miler.

On je dalje rekao da su načinjene stotine strana raznih studija o povećanju i smanjenju energije vetra i potrebnom balansiranju koje to iziskuje sa ostalim resursima u sistemu. Zato je veoma bitna fleksibilnost ostale proizvodnje električne energije, a ako toga nema onda će svakako biti problema.

- Obično me ljudi pitaju, koliko određeni sistemi mogu da prime vetroelektrana. Svi naši elaborati pokazuju da se nikada ne sme ići do kraja. Obično prvih pet odsto učešća vetroelektrana ne pravi probleme, ali sve se značajno menja ako je to 10 ili 20 odsto i to neizostavno iziskuje dodatne troškove u elektroenergetskom sistemu i rešavanje pitanje balansa energije. Ima tu puno problema, ali se oni ne rešavaju preko noći, a svakako treba učiti i na greškama drugih. Svaki sistem, koji planira da u svom sastavu ima i vetroelektrane, mora da ima i preciznu prognozu za energiju vetra za sledeći dan i potom se pravi dnevni grafikon proizvodnje. Bez toga jednostavno ste u magli i ne znate šta će se dogoditi i to može da predstavlja zaista veliki problem za rad elektroenergetskog sistema. Te prognoze sada se prave na vrlo sofisticiran način i razvijaju se softveri , kako bi dispečeri mogli pravilno da procene šta mogu da očekuju sledećeg dana. A ono što je u svemu tome korisno, svakako je činjenica da je energija vetra besplatna i u SAD ona na primer zamenjuje proizvodnju električne energije iz gasa. U Njujorku je na ovaj način umanjen trošak za gas i naftu potreban za proizvodnju električne energije (ugalj se ne koristi) , na nivou od 430 miliona dolara godišnje! Vetar, dakle, koristimo da bismo štedeli novac za gorivo. Na fleksibilnost funkcionisanja mreže najviše utiču hidroelektrane, jer je njihov rad najkompatibilniji sa radom vetroelektrana. Danska i Norveška su to vrlo dobro ukomponovale, a koliko znam i Srbija ima značajne kapacitete u hidroelektranama. Fleksibilnost elektroenergetskog sistema se svuda plaća - rekao je na kraju ovaj ekspert „Dženeral elektrika“.

Do 2020. - iz vetroelektrana 13 odsto evropske struje ?

Andre Merlen, predsednik Međunarodnog saveta za velike električne mreže CIGRE, izjavio je na savetovanju Srpskog nacionalnog komiteta CIGRE 31. maja na Zlatiboru, da bi u Evropi, već 2020. godine, čak dve trećine električne energije moglo da se proizvodi iz izvora koji su ekološki ispravni, odnosno ne produkuju preterano štetne količine ugljen dioksida. A takva velika izmena će iziskivati i drastične promene u elektroenergetskim sistemima ne samo Evrope nego i – celog sveta.

Jer, ukoliko se, recimo, 2020. godine u vetroelektranama bude proizvodilo 13 odsto evropske električne energije, biće to pravi izazov za čitav energetski sistem, a naročito za usklađivanje njegovog rada. Ovo, između ostalog, nameće potrebu da se radi sigurnog snabdevanja obezbede bolje veze među susednim elektroenergetskim sistemima, ali to isto čak i na - globalnom nivou! Ovaj stručnjak predviđa i relativno skoro povezivanje dalekovodima celih kontinenata - Evrope, Afrike i Azije. Ne mora da bude, ali teško je oteti se utisku da su baš vetroelektrane najveći razlog gotovo paničnog jačanja evropske električne mreže i njenog širenja u svim pravcima: prema Rusiji, Africi i Aziji!

Vidi se, dakle, da Evropa, ali i svet, ozbiljno računa na vetroelektrane i da njihovi razlozi, najpre, leže u tome što su, bar kada je reč o razvijenim zemljama, praktično, već iskoristili sve raspoložive hidropotencijale.

A, gde smo mi, realno gledano, u svemu tome i šta nam valja činiti?

Ljubo Maćić, predsednik Saveta AERS-a, izjavio je nedavno da na rast cena električne energije u Srbiji može uticati i uvođenje podsticaja za struju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije, kao što se događa i u drugim zemljama.

Primera radi, ukoliko bi se izgradilo 500 MW u elektranama na vetar i ta električna energija plasirala potrošačima u Srbiji po feed-in tarifi iz sadašnje verzije predloga tog akta o cenama morala bi se povećati cena električne energije za sve potrošače za više od šest odsto, ne računajući ostale troškove koje sistem ima zbog isprekidanosti rada vetroelektrana! Maćić ukazuje da se zbog toga ciljevi i način korišćenja ovakvog obnovljivog resursa mora pažljivo odmeriti.

- Približavanjem Evropskoj uniji će se nametnuti i troškovi vezani za emisiju ugljen dioksida. Ipak, zahvaljujući povoljnim prirodnim resursima, Srbija još dugo može da ima nižu cenu električne energije od velikog broja drugih zemalja. - kaže Maćić.

Razume se, u Srbiji se ne odustaje od takvih ulaganja, pitanje je samo šta je preče, jeftinije i efikasnije. Praktično, počelo se i kod nas sa vetroelektranama jer, kako je nedavno za list „kWh“ izjavio Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike, svako ulaganje u elektroenergetiku regiona dobro je došlo.

Na pitanje ko će da pokrije tu razliku u ceni kod proizvodnje skupe električne energije iz obnovljivih izvora, Škundrić je tada odgovorio da će to da uradi država, dok se ne postigne ekonomska cena električne energije u Srbiji!

Ko i kako treba da podstakne proizvodnju čiste struje?

- Takozvane Feed in tarife, odnosno podsticajna otkupna cena, trebalo bi da bude garantovana i nepromenljiva tokom perioda od 12 godina. Visina feed in tarife je formirana tako da svakom investitoru omogući da za 12 godina rada povrati uložena sredstva, uz pokrivanje svih operativnih troškova nastalih u tom periodu - rekao je ministar Škundrić.

U Ministarstvu rudarstva i energetike procenjuju da Srbija ima potencijal da iz energije vetra proizvede 2,3 milijarde kilovat-časova električne energije godišnje, što čini oko sedam odsto sadašnje proizvodnje, a lokacije sa najvećom prosečnom godišnjom brzinom vetra u Srbiji su Midžor, Suva Planina, Vršački Breg, Tupižnica, Krepoljin i Deli Jovan. Preliminarne analize su pokazale da bi vetroelektrane mogle biti izgrađene i u Negotinu, Dolovu kod Pančeva, Beloj Crkvi, Inđiji i Kovinu...

- Predlog dokumenta kojim se određuju feed-in tarife je gotov i već je u proceduri. Na primer, komercijalna cena električne energije u Srbiji na veliko je ispod četiri evro centa po kilovat - času, a cena struje iz malih hidrocentrala biće između sedam i devet evro centi. Cena električne energije dobijene iz energije vetra trebalo bi da bude 10,5 evro centi po kilovat - času - izjavio je Škundrić.

Nedavno nam je potvrđeno da je, na osnovu postojećih i dostupnih analiza i studija realni energetski potencijal vetra u Srbiji procenjen na instalisanu snagu od oko 1.300 MW.

- Kada neko hoće da gradi vetroelektranu, ili bilo koju drugu elektranu, koja koristi obnovljive izvore energije, pre dobijanja energetske dozvole u obavezi je da obezbedi i mišljenje operatora sistema odnosno EMS-a. Na te zahteve moramo da odgovorimo u roku od mesec dana, što je vrlo kratak rok i još nije definisano šta to naše mišljenje sve treba da sadrži, niti kolika je obaveznost njegovog sprovođenja i koliko ono kasnije može da se menja kada dođe do same procedure priključenja takve elektrane na mrežu. Pošto u međuvremenu mnogo šta može da se promeni, dosta je teško naći to optimalno rešenje i zato smo uveli da se obavezno uradi i Analiza optimalnih uslova priključenja. Njoj se pored načina priključenja, sagledava i kako se taj proizvođač električne energije ponaša u sistemu i koje su njegove obaveze u tom pogledu, kako se ne bi narušila stabilnost sistema. Ova analiza nije zakonom obavezujuća, mi je preporučujemo i u poslednje vreme svi investitori žele da se to uradi - kaže Dragan Balkoski, koordinator za poslove priključenja u Direkciji EMS-a za upravljanje prenosnim sistemom.

D. Balkoski

On napominje da se prva prijava, koju su dobili još u januaru 2008. godine, odnosila na Vetropark Inđija od 20 MW, potom je u septembru iste godine dato mišljenje za Vetropark Bela Crkva, snage 187,5 MW, u januaru ove godine za Vetroelektrane „Kovin“ - Bavanište snage 188 MW... Među datim mišljenjima bilo je onih koja su se odnosila na parkove snage od 300 MW (Vetropark Dolovo), pa čak i 400 MW (Vetroelektrane Vršac). Trenutno se obrađuju zahtevi za davanje mišljenja za vetroparkove na Vlasini i u još nekim krajevima Srbije, van južnog Banata, gde je interesovanje za sada najveće. Do sada su, prema podacima iz Ministarstva rudarstva i energetike, date četiri dozvole i to tri za velike vetroparkove koji se priključuju direktno na prenosnu mrežu, upravo u južnom Banatu: „Bavanište“ 188,5 MW; „Bela Crkva“ 185 MW i „Dolovo“60 MW. Takođe, data je i dozvola za „Vršac“ 5 MW, koja se priključuje na distributivnu mrežu, jer je manja od 10 MW.
Moglo bi da se kaže da je dobijanje ovih energetskih dozvola samo nešto čime je iskazana želja da se grade vetroelektrane i da predstoji još mnogo toga da se uradi i dobiju propisane dozvole, pa tek onda Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS) izdaje licencu za gradnju vetroparka. Dakle, ovo praktično nikoga ni na šta ne obavezuje.

Ko će da koristi „zelene resurse“ Srbije?

- U okviru jedne studije, Evropska komisija nam je izašla u susret u vezi sa integracijom obnovljivih izvora u srpski EES i od obrađivača ove studije se očekuju preporuke, koje će se definisati zakonskim i podzakonskim aktima i tako će se regulisati za šta je u radu prenosnog sistema odgovoran EMS, a za šta država. S druge strane i EBRD je donirala još jednu studiju u vezi za integracijom samo vetroelektrana u EES i mrežnim problemima. Ovako dobijena saznanja ubacivaćemo u naše buduće analize i preporuke, jer naša sadašnja davanja mišljenja, na koja nas obavezuje Zakon, uglavnom su načelna - kaže Balkoski.

Vršac - elektroenergetski potencijal vetra

Za dve godine, koliko traje energetska dozvola investitor ima dosta toga da istraži i ispita, pre nego što donese konačnu odluku i često se događaju odustajanja od gradnje vetroelektrana. Naš sagovornik ističe primer Grčke, gde je izdato energetskih dozvola za oko 10.000 MW, a snaga izgrađenih vetroelektrana je oko 1.000 MW. Dug je to period i ispreče se razni problemi. A, nisu to male pare naročito za privatne investitore. Vetropark od oko 300 MW staje bar 450 miliona evra!

Takođe, mora da se nađe ko će da bude balansno odgovoran, odnosno ko će u sistemu za „zameni“ ove elektrane kada vetra nema. Za sada to je svakako EPS, ali ova energija može da se obezbedi i iz drugih sistema. Ta balansna energija je izuzetno skupa i ako je reč o tržišnim uslovima njene nabavke i ona može da donese dobru zaradu. A ne kao sada da se EPS-ov kWh na visokom naponu prodaje po limitranim cenama od 2,8 evro centi, a da se kilovat-čas proizveden iz vetroelektrana prema nezvaničnim kazivanjima vrednuje oko 10,5 evro centi?! U vezi sa naglim rastom interesovanja za gradnju vetroelektrana na našem području dovodi se još jedna činjenica.

- U maju ove godine izašla je i nova direktiva EU kojom se omogućava da zemlje članice u graničnim zemljama sa EU grade kapacitete za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora, odakle bi se ta zelena energija direktno prenosila kod njih. To bi se računalo kao kapacitet te zemlje EU, koja je investirala u gradnju takve elektrane. Na nedavnom sastanku u Beču ljudi iz zemalja, koje se graniče sa EU su se pitali, a kakvu oni korist imaju od toga? Praktično nikakvu, izuzev zapošljavanja malog broja ljudi, a trošio bi im se taj zeleni resurs, koji će im kasnije biti i te kako potreban za ispunjavanje propisane obaveze za proizvodnju ovakve energije, kada uđu u EU! S tim u vezi jasno se postavlja pitanje da li mi uopšte ovaj resurs treba da ustupamo ili da ga čuvamo za svoje potrebe. To je veoma važno strateško energetsko pitanja koje zahteva krajnje ozbiljan pristup - napominje Balkoski.

- Za vetroelektranu od recimo 188 megavata za validne rezultate merenja jačine vetra, svakako nije dovoljan samo jedan stub već ih je potrebno najmanje tri za merenje njegove brzine i to najmanje na tri različite visine - napominje Tomislav Peruničić, samostalni inženjer za obnovljive izvore energije Sektora za strategiju u Direkciji EPS-a za strategiju i investicije.

T. Peruničić

- Ako se postavi stub od 50 metara, merila bi se brzina na 10, 30 i 50 metara. Međutim, preporuka Svetske banke, koja većinu od tih firmi, koje se bave energijom vetra kreditira, nalaže izgradnju meteoroloških stubova visine 80 metara, zato što se i turbine obično nalaze na visini od oko 80 metara; mada se sada ide na 100 i više metara. Tako se dobijaju prave informacije, a jedna studija EPS-a završena 2002. samo je ukazala na oblasti gde postoji određeni potencijal vetra i gde je potrebno obaviti dodatna ispitivanja - kaže Peruničić.

To se odnosi na jugoistočnu Srbiju i deo južnog Banata, oko Vršca, a korišćeni su podaci sa glavnih meteoroloških stanica sa visine od 10 metara. Kasnije su neke kompanije postavile i svoje stubove za merenje parametara vetra, na visinama 50 i 60 metara.

- Koliko sam obavešten, jedino je urađena studija izvodljivosti po našim zakonima za eventualnu izgradnju i potencijalni vetropark 15 puta po 3 MW (ukupno 45 MW) za planinski prevoj Popadija (opština Negotin). Najviše dosadašnjih zahteva za izdavanje energetskih dozvola skoncentrisan je na gradnju vetroelektrana u Banatu. Jedan od glavnih razloga je što, pored solidnog potencijala vetra, tu postoje i mnogo bolji pristupni putevi, nego u mnogim drugim krajevima Srbije. Ali, s obzirom na snage tih vetroparkova, koje trenutno iskazuju zainteresovani investitori, mnogi od njih morali bi da grade sopstvene dalekovode i to ne male kilometraže! Zato sam prilično skeptičan koliko će se cela ova priča o gradnji tih nekoliko stotina pa i više megavata, ostvariti. Pogotovo u sadašnjoj kriznoj situaciji. Pare od Svetske banke, ili neke druge mogu se dobiti, samo ako je zatvorena kompletna finansijska konstrukcija, sa jasnim feed in tarifama, sa dogovorenim plasmanom električne energije i svim ostalim ekonomskim parametrima. One procenjuju da li postoje uslovi za vraćanje kredita - kaže Peruničić.

Popadija

- Energetske dozvole za neke vetroelektrane investitori su već dobili, vreme protiče, a treba još mnogo toga da se uradi. Mislim da sve te priče o stotinama i stotinama megavata iz vetroelektrana nisu još realne, jer ne postoji dobra podloga za realizaciju tih projekata u narednih godinu i više dana i opaske o virtuelnosti takvih megavata, za sada su prilično osnovane - kaže Peruničić.

Dragomir Marković: Vetar je snaga a ne energija

Vetar je snaga, nije energija, odnosno energija vetra je ad hok energija, koja varira, kada je ima. A, vetar ne duva non – stop. Da bi vetrogeneratori radili u elektroenergetskom sistemu morate da imate bazni sistem, neki stabilan izvor električne energije, termoelektranu, na primer. U Srbiji se najavljuje izgradnja nekoliko vetroparkova. To je sada vrlo komercijalno postavljeno. Može da bude i dobar posao. Ali, obnovljivi izvori prave puno problema u regulaciji sistema. Nije svaki vetar dobar za vetroelektrane i potrebno je stabilno strujanje na određenoj visini... Nismo mi tako vetroviti, kao lokacije gde se, poput Pirineja, proizvodi struja konstantno. Tamo vetar šest meseci duva u jednom smeru, a drugih šest u drugom. U Nemačkoj imaju problema u sistemu, jer su preterali sa vetroelektranama. EPS će morati da „pegla“ nestalnost proizvodnje struje iz ovih elektrana. A to će da košta. I to je u ceni električne energije iz vetroelektrana - rekao je nedavno Balkanmagazinu Dragomir Marković, generalni direktor EPS-a.

Nakupuli se zahtevi za 20 odsto učešća vetroelekktrana u sistemu

U celoj ovoj priči oko vetroelektrana, ključan je momenat koliko takvih elektrana uopšte sistem može da primi i izdrži. Po paušalnim procenama stručnjaka do 10 odsto u vetroelektranama od ukupne snage u sistemu moglo bi da se „proguta“. Međutim, kako navodi Dragan Balkoski, koordinator za poslove priključenja u Direkciji EMS-a za upravljanje prenosnim sistemom, sudeći po do sada predatim zahtevima za davanje njihovog mišljenja, nakupilo se oko 20 odsto učešća vetroelektrana u sistemu, što već traži veoma ozbiljnu analizu! Pogotovo što je posebno nepovoljna činjenica da se sve nalaze na približno istom prostoru - u južnom Banatu.

- Što bi se reklo isti je vetar; kada dune imaju ga sve vetroelektrane, odnosno kada stane nema ga ni jedna?! I šta se događa? Na primer, leti imamo neki minimum u sistemu od 2.400 MW zbog niske noćne potrošnje. Termoelektrane, koje nisu u remontu tada spuštamo na tehnički minimum. I šta sada ako noću dune vetar, da isključimo TE, da bi radile vetroelektrane? Šta bi se događalo ako naglo stane? Onda se moraju podići TE, što osetetno povećava troškove njenog rada, a za to treba i dosta vremena. Kako u međuvremenu pokriti potrošnju? Jasno je, dakle, da mora dobro da se razmotri koliko ovakvih elektrana mreža može da primi i jasno je da neko mora da donosi odluke da isključuje vetroelektrane i kada ima vetra, razume se pod transparentnim i tačno definisanim uslovima. A to kod nas ne postoji - kaže Balkoski. On, takođe, napominje da svako ispadanje vetroelektrane iz sistema, neko mora da pokrije bilo iz lokalnih elektrana ili iz susednih EES, jer u protivnim nastaje haos u mreži.

- Najviše zahteva za davanje našeg mišljenja ima za područje južnog Banata, oko Vršca, Alibunara, Bele Crkve i Kovina. Tu se radi se o konzumu veličine oko 100 MW, jer ovo spada u ređe naseljena područja i mreža je pravljena za taj konzum. Odjednom, sada se tu javlja proizvodnja iz vetroelektrana na nivou od oko 1.500 MW! E to u tu mrežu sigurno ne može da uđe - kaže naš sagovornik.

Prave se sada tu razne kalkulacije, jer nešto dalje postoji 400 kV dalekovod od Kostolca ka Pančevu, a očigledno je da svi očekuju i novu 400 kV vezu između Rumunije i Srbije, od Rešice do Pančeva.

Virtuelni megavati

U Ministarstvu rudarstva i energetike ne postoji ni jedan validan dokaz da su obavljene ozbiljne analize neke konsultantske kuće za gradnju farme vetroelektrana kapaciteta oko 180, pa i do 300 MW. Zato ove megavate za koje su već izdate energetske dozvole sa važnošću 2+1 godina, mnogi nazivaju virtuelnim megavatima - kaže Tomislav Peruničić, samostalni inženjer za obnovljive izvore energije Sektora za strategiju u Direkciji EPS-a za strategiju i investicije.

- Ovih nekoliko firmi, kao što se vidi, zatražile su energetske dozvole za gradnju, iako još nisu donete feed in tarife, što nije uobičajeno i valjda su to radile na osnovu obećanja nekog nadležnog lica. Bilo je govora da će to do 1. jula sve biti gotovo, ali, kao što vidimo, nije.

Izvor:"KWh", časopis Elektroprivrede Srbije