Nova pravila za prekograničnu energetsku infrastrukturu
Evropski savet postigao je dogovor o izmeni Uredbe o transevropskim mrežama za energiju (TEN-E) čiji je cilj modernizacija, dekarbonizacija i međusobno povezivanje prekogranične energetske infrastrukture Evropske unije. U nameri da se podrži EU u ostvarenju cilja o dostizanju klimatske neutralnosti do 2050. godine, doneta je odluka o ukidanju finansijske podrške novim projektima koji se odnose na prirodni gas i naftu i uvedu obavezni kriterijumi održivosti za sve projekte koji se sprovode. Do kraja 2029. godine doneće se odluka na koji način će sredstva već određena za prirodni gas promeniti namenu kako bi isključivo služila finansiranju vodonika, navodi se u saopštenju Evropskog saveta. (Foto: Pixabay)
Transevropske energetske mreže (TEN-E) doprinose postojanju integrisanog tržišta električne energije i gasa, s obzirom na to da obuhvataju prenos i skladištenje gasa, kao i prenos električne energije.
Njihov zadatak je da odgovore na sve veći značaj sigurnosti i diverzifikacije snabdevanja Evropske unije energijom, a obuhvataju energetske mreže država članica i država kandidata i obezbeđuju usklađen rad nenergetskih mreža EU i susednih zemlja.
Glavni ciljevi politike u ovoj oblasti su sigurnost snabdevanja i funkcionalno unutrašnje tržište energije.
Transevropske energetske mreže doprinose postojanju integrisanog tržišta električne energije i gasa i obuhvataju prenos i skladištenje gasa, kao i prenos električne energije. (Foto: Pixabay)
Revizija Uredbe TEN-E se odnosi na 11 prioritetnih koridora i tri prioritetna područja za razvoj i međusobno povezivanje, navodi se u saopštenju koje je Evropski savet prošlog petka objavio na svojoj zvaničnoj Internet tranici.
Navodi se takođe da se izmene uredbe odnose na uvođenje potpunijeg pregleda infrastrukture prihvatljive za podršku, sa naglaskom na dekarbonizaciji, uz novi fokus na priobalne električne mreže, vodoničnu infrastrukturu i pametne mreže.
„Da bismo postali klimatski neutralni do 2050. godine, potrebne su nam moderne, međusobno povezane energetske infrastrukture koje su pogodne za čiste energetske tehnologije“, rekao je portugalski ministar za životnu sredinu i klimatske akcije Žoao Fernandes.
Zato je, kako ocenjuje, neophodno da se u evropske energetske mreže uvede više pametnih mreža i obnovljivih izvora. U tom smislu, postignuti sporazum o reviziji uredbe o Tranevropskim energetskim mrežama (TEN-E) treba da doprinese zelenoj i klimatski neutralnoj budućnost “koja garantuje efikasnost, konkurentnost i sigurnost snabdevanja, a nikoga ne ostavlja za sobom.“
Do kraja 2029. godine, sredstva za dobijanje vodonika iz prirodnog gasa mogu koristiti za transport ili skladištenje unapred definisane mešavine vodonika sa prirodnim gasom ili biometanom. (Foto: pathforeurope.eu)
Ukida se finansijska podrška fosilnim gorivima
U izmenama je sadržana i odluka Evropskog saveta da ukine podršku novim projektima koji se odnose na prirodni gas i naftu i da uvede obavezne kriterijume održivosti za sve projekte koji se sprovode.
Tokom prelaznog perioda do 31. decembra 2029. godine, sredstva namenjena dobijanju vodonika iz prirodnog gasa mogu se prema odluci Saveta koristiti za transport ili skladištenje unapred definisane mešavine vodonika sa prirodnim gasom ili biometanom.
Do kraja ovog prelaznog perioda, realizacijom odabranih projekata će se pokazati na koji način će davanja za prirodni gas promeniti namenu kako bi isključivo služila finansiranju vodonika, navodi se u saopštenju Evropskog saveta.
Istovremeno, procena projekata država kandidata takođe će osigurati da su finansijska davanja usmerena samo na vodonične projekte i da “neće dovesti do produženja životnog veka prirodnog gasa”.
U zvaničnoj izjavi Evropskog saveta se još navodi da je cilj ovih izmena postepena dekarbonizacija ovog sektora i povećanje udela obnovljivih gasova.
Proizvodnja vodonika u elektrolizatorima mora biti u skladu sa zahtevom o uštedi emisije gasova sa efektom staklene bašte. (Foto: Shutterstock)
Savet je stavio poseban naglasak na energiju iz obnovljivih izvora u vezi sa svim definisanim finansijskim sredstvima, uključujući pametne gasne mreže.
Savet je odlučio da u delokrug Uredbe uvrsti određene vrste elektrolizatora koji doprinose održivosti.
Uslov za finasiranje takvih projekata je da elektrolizatori koji su predmet projekta imaju najmanje 100 megavata snage.
Proizvodnja vodonika, posebno iz obnovljivih izvora, u elektrolizatorima mora biti u skladu sa zahtevom o uštedi emisije gasova sa efektom staklene bašte od 70 odsto tokom životnog ciklusa elektrolizatora.
Države članice su se takođe složile da pojednostave i ubrzaju procedure izdavanja dozvola i odobrenja.
Revidirana uredba će prema oceni Evropskog saveta nastaviti da osigurava da novi projekti odgovaraju ciljevima tržišne integracije, konkurentnosti i sigurnosti snabdevanja.
Takođe će se nastaviti podrška projektima koji povezuju regione i koji su trenutno izolovani od evropskih energetskih tržišta, a jačaju postojeće prekogranične međusobne veze i promovišu saradnju sa zemljama van Evropske unije.
