Vetroturbine postaju sve veće
Ako postoji jedna reč koja se može povezati sa energijom vetra to je reč „veliki“. Od više milijardi vrednih poslova do prostranih farmi vetrenjača koje obezbeđuju energiju za milione domova, to je industrija u ekspanziji prethodnih nekoliko godina. Sa tim razvojem i oprema za generisanje snage vetra dobija do sada nezamislive dimenzije. (Tokom sledeće decenije vetroturbine bi trebalo da dosegnu visinu do 300 metara. Foto: Pixabay)
Nedavno objavljeni izveštaj Globalnog saveta za energiju vetra pokazuje da je samo tokom 2020. godine instalisano i aktivirano 93 gigavata novog kapaciteta, što je rekordan godišnji rast od čitavih od 50 odsto. Podaci takođe govore da se tokom poslednje decenije globalno tržište energije vetra skoro učetvorostručilo.
Kako se industrija razvija tako su i turbine koje tu energiju pokreću sve veće. U Evropi, na osnovu podataka evropskog udruženja za energiju vetra WindEurope prosečan kapacitet, i to samo turbina instaliranih u priobalju ili samom moru, je tokom prošle godine iznosio 8,2 megavata, odnosno bio je veći za 5 odsto nego prethodne godine.
Tokom proteklih godina nekoliko proizvođača opreme za generisanje energije vetra najavilo je razvoj novih, velikih turbina za vetrosisteme u moru, a veličina tih novih mašina je impresivna.
Francuska kompanija GE Renewable Energy radi na turbini visine 260 metara. (Izvor: Pixabay)
Turbina „Heliade-X“ francuske kompanije GE Renewable Energy, će na primer, biti visoka 260 metara, imaće lopatice dužine od 107 metara i rotor prečnika 220 metara. Kapacitet te turbine biće u mogućnosti da generiše 12, 13 ili 14 megavata. Prototip ove turbine, koji je postavljen u Holandiji, visok je 248 metara.
Detalji o ovom modelu turbine su objavljeni 2018. godine i od tada su i drugi veliki proizvođači opreme za generisanje energije vetra, kao što su danska multinacionalna kompanija Vestas ili špansko-nemačka Siemens Gamesa, počele razvoj sličnih ogromnih turbina.
„Može se videti veliki napredak u razvoju tehnologije, kao i u tehnološkim specifikacijama turbina“, rekao je glavni analitičar jedne od vodećih konsultantskih kuća Vud Mekenzi, Šaši Barla za CNBC.
Konkurencija u okviru sektora postaje sve veća. Tako je u februaru danski Vestas objavio planove za proizvodnju turbine kapaciteta 15 megavata. Kompanija namerava da prototip instalira već sledeće godine, dok proizvodnju planira za 2024. godinu.
Sa druge strane, Siemens Gamesa radi na modelu koji bi trebalo da ima kapacitet od 14 megavata, sa mogućnošću pojačanja na 15 megavata.
Dimenzije najavljenih turbina su velike. Vestasova turbina imaće lopaticu dužine 115,5 metara, a prečnik rotora od 236 metara. Model špansko-nemačke kompanije Siemens Gamesa planiran je sa lopaticama od 108 metara i rotorom prečnika 222 metara.
Očekuje se da bi veće turbine mogle da utiču na smanjenje cene proizvodnje energije, kroz procenu ukupnih troškova sistema za proizvodnju energije u poređenju sa njihovim vekom trajanja. (Izvor: Pixabay)
Nedavno objavljeno globalno istraživanje koje je sprovela Bank of America, druga po veličini investiciona banka u Sjedinjenim Državama, pokazalo je da su dimenzije vetroturbina značajno povećavaju tokom prethodnih pet do šest godina, što im pruža mogućnost da zahvate više vetra.
„Veće lopatice takođe omogućavaju turbinama da budu operativnije na područjima sa slabijim vetrovima, što otvara prostor da se turbine ubuduće instaliraju na većem broju lokacija“, navodi se u toj analizi.
Veličina rotora je takođe značajna, smatra Barla iz konsultantske kompanije Vud Mekenzi, navodeći da je to važnije od visine turbine, jer se povećava zona zahvatanja, kao i mogućnost generisanja energije vetra.
Veličina komponenti nisu samo za prikazivanje. Očekuje se da bi veće turbine mogle da utiču na smanjenje cene proizvodnje energije, kroz procenu ukupnih troškova sistema za proizvodnju energije u poređenju sa njihovim vekom trajanja.
Međutim, proizvodnja velikih turbina donosi proizvođačima i drugu vrstu problema. U pitanju su transport i instalacija komponenti, jer kada se lopatica turbine napravi ona se ne može ponovo rasklapati i sklapati.
Feng Žao, šef strategije i istraživanja tržišta u svetskom udruženju za energiju vetra (Global Wind Energy Council / GWEC) pak smatra da nije reč o nekom velikom problemu, već da onaj „ko ne može da transportuje komponente do lokacije, ne može ni da gradi“.
Analitičar Vud Mekenzija Šaši Barla ocenjuje da „tehnologija trenutno nije ograničavajući faktor razvoja već da je to logistika“, posebno ističući izazove u pogledu transporta lopatica i nosača turbina.
Vlade većine zemalja razmatraju mogućnosti smanjivanja upotrebe fosilnih goriva i povećanje upotrebe energije vetra. Prema analitičarima to će dovesti do daljeg razvoja tehnologije za korišćenje snage vetra.
Turbine će biti veće naročito one koje će se postavljati u moru, smatraju analitičari. Analitičar Vud Mekenzija, Barla očekuje da će sledeća generacija vetroturbina već do sledeće decenije biti visoke blizu 300 metara.
