EU: Zelena oznaka za gasna postrojenja pod određenim uslovima
Evropska unija planira da neke od gasnih elektrana ipak označi kao održive investicije, nakon što se početni predlog da im se uskrati „zelena etiketa“ suočio sa reakcijom deset članica Evropske unije. Konačna verzija plana održivog finansiranja sa definisanim uslovima za dobijanje zelene oznake, koji priprema Evropska komisija, trebalo bi da bude poznata do 21. aprila. Međutim, već sada se mogu čuti negodovanja povodom ključnog uslova koji sadrži nacrt ovog dokumenta. (Uslove koje pripema Evropska komisija, gasna postrojenja bi morala da ispune do 2025. godine. Foto: Pixabay)
Novi predlog Evropske komisije, predočen članicama Evropske unije 20. marta, klasifikovao bi postrojenja na gas koja proizvode električnu energiju, ili se odnose na grejanje i hlađenje kao zelenu investiciju ako se ispune strogi uslovi koji se odnose na emisiju ugljen-dioksida. Ovi uslovi moraju biti ispunjeni i u praksi do 2025. godine, prenosi Euraktiv.
Predlozi Evropske unije, sa izmenjenim uslovima za gasna postrojenja su deo „taksonomije“ održivih finansija, koja definiše koje ekonomske aktivnosti mogu biti označene u Evropi kao održive investicije.
Evropska komisija je odbila da komentariše nacrt predloga, ali planira da pripremi konačnu verziju pravila održivog finansiranja do 21. aprila.
Prirodni gas nije energent bez štetnih emisija, a i sve više raste zabrinutost zbog potencijalne mogućnosti curenja metana iz gasne infrastrukture, što otvara pitanje značaja koji se pridaje prirodnom gasu u procesu postepenog ukidanja uglja. (Izvor: Pixabay)
Cilj Evropske unije je da usmeri više kapitala u ekološki prihvatljive projekte kako bi obezbedila ispunjenje svog plana za brzo smanjene emisije gasova sa efektom staklene bašte koji uzrokuju klimatske promene.
Ipak, „taksonomija“ je nekako ostala zaglavljena između sporova zemalja Evropske unije oko toga kako tretirati investicije u prirodni gas, što je primoralo Komisiju da izmeni svoj prvobitni predlog iz novembra.
Prirodni gas, kao fosilno gorivo, proizvodi gotovo polovinu emisije ugljen-dioksida uglja pri sagorevanju u elektrani.
Države poput Poljske i Nemačke planiraju da iskoriste prirodni gas u prelaznoj fazi pri postepenom ukidanju korišćenja uglja kao goriva sa veoma štetnim uticajem po atmosferu.
Međutim, ni prirodni gas nije energent bez štetnih emisija, tako da sve više raste zabrinutost zbog potencijalne mogućnosti curenja metana iz gasne infrastrukture, što može da dovede u pitanje koristi i značaj koji se pridaje prirodnom gasu u procesu postepenog ukidanja uglja, odnosno prelasku na “čista” goriva.
Zagovornici restriktivnih mera kažu da Komisija treba da ostane dosledna u odluci o primeni definisanog limita od maksimalnih 100 grama emisije ugljen-dioksida po kilovat-času proizvedene energije. (Izvor: Pixabay)
Strogi uslovi
Prema nacrtu plana koji je pripremila Evropska komisija, gasna postrojenja koja proizvode električnu energiju i takođe obezbeđuju grejanje i hlađenje, mogu se klasifikovati kao zelene investicije ako zamene postrojenja na bazi fosinih goriva visoke emisije i doprinesu smanjenju gasova sa efektom staklene bašte od najmanje 50 procenata po kilovat-času (kW/h) proizvedene energije.
Gasno postrojenje mora da bude u funkciji do 2025, da poseduje mogućnost da koristi goriva sa niskim udelom vodonika u budućnosti i da ne emituje više od 270 grama ugljen-dioksida po proizvedenom kilovat-času.
Što se tiče postrojenja koja proizvode samo električnu energiju, ili onih postrojenja koja obezbeđuju grejanje i hlađenje, ali gde nije došlo do zamene postrojenja koja zagađuju, ona će biti sankcionisana, jer se Komisija, prema nacrtu svog pravilnika, odlučila da dodeli zelenu oznaku samo onim postrojenjima koja tokom svog životnog ciklusa emituju količine ispod 100 grama ugljen-dioksida po kilovat-času proizvedene energije.
To znači da bi gasne elektrane koje su sada u funkciji trebalo da implementiraju dodatnu tehnologiju za sakupljanje dovoljno ugljen-dioksida.
Grupa od 10 zemalja EU, uključujući Bugarsku i Poljsku, pozvala je Komisiju da gasu dodeli oznaku zelenog goriva, dajući industriji šansu za realan start na putu do cilja koji se želi postići. (Izvor: Pixabay)
Šon Kidni, izvršni direktor međunarodne organizacije Inicijativa za klimatske obveznice (Climate Bond Initiative) smatra da je odluka Komisije da ne popusti pred definisanim limitom od maksimalnih 100 grama emisija ugljen-dioksida, velika pobeda za klimatsku akciju.
„To je ključni reper za proizvodnju električne energije koji moramo globalno da širimo“, rekao je Kidni, koji je i član savetodavne grupe Evropske unije za održivu finansijsku taksonomiju.
Inicijativa klimatskih obveznica, kao neprofitna međunarodna organizacija inače radi na mobilizaciji tržišta kapitala kako bi se kroz zelene obveznice došlo do sredstava za finansiranje rešenja usmerenih na borbu protiv klimatskih promena.
Džejms Votson, generalni sekretar evropske asocijacije predstavnika gasne industrije Eurogas, odbio je da komentariše nacrt predloga, ali je rekao da je ograničenje od 100 grama ugljen-dikosida po kilovat-času proizvedene energije prepreka za prelazak od uglja na gas.
„Taksonomija mora da iskoristi svu održivu tehnologiju, uključujući visoko efikasna rešenja za gas i obnovljive i nisko-ugljenične jedinice koje su spremne da pređu na ovo gorivo“, rekao je Votson.
Novi predlog ima za cilj da ublaži podeljenost zemalja oko pravila finansiranja, jer bi za njihovu blokadu putem stavljanja veta ipak bila potrebna većina glasova članica Unije od ukupno njih 27.
Grupa od 10 zemalja Evropske unije, uključujući Bugarsku i Poljsku, pozvala je Komisiju da gasu dodeli oznaku zelenog goriva, dajući industriji šansu za realan start na putu do cilja koji se želi postići.
Sa druge strane, neke od država, među kojima Danska i Španija, upozorile su Brisel da ne odstupi od svog početnog plana prema kome prirodni gas ne može dobiti zelenu oznaku.
