Neiskorišćeni zeleni energetski potencijal baltičkih zemalja

Autor:   L.M.

Globalna energetska tranzicija se ubrzava, a Baltik ne spada u red predvodnika ovog procesa, jer uprkos diversifikacji energetskog sistema, fosilna goriva i dalje ostaju osnova energetike. Međutim, sve veći broj pokazatelja sugeriše da Baltik ima izuzetan potencijal u energiji priobalnog vetra, što bi moglo da utiče na promene u čitavom regionu. (Studije pokazuju da je potencijal baltičkih zemalja takav da bi mogle da izvoze oko polovine svoje električne energije iz priobalnog vetra u susedne države. Foto: inlithuania.eu)

Sudeći prema trenutnom stanju stvari, malo ko bi mogao da kaže da su Baltičke države u vrhu energetske tranzicije. Kao i većina ostalih evropskih država, baltičke zemlje dobijaju najveći deo energije iz fosilnih goriva kao što su nafta i prirodni gas. Ti energenti se uvoze iz dalekog inostranstva ili, kao što je slučaj sa estonskim naftnim škriljcima, vade iz dubokog podzemlja.

Sa druge strane, obnovljivi izvori energije, kao što su kopneni vetar, solarna energija i hidroenergija, i dalje obezbeđuju mali deo energetskih potreba baltičkih zemalja. U 2019. godini ovi izvori energije su bili dovoljni da zadovolje oko 2,6 procenta litvanskih, 4,6 procenta letonskih i 1,3 procenta estonskih ukupnih potreba za primarnom energijom, prenosi Euroaktiv.

Doduše, ukupan udeo obnovljivih izvora je znatno veći kada se biomasa doda u ovu računicu. Ipak, neki naučnici tvrde da goriva poput ogrevnog drveta ili drvenih peleta možda nisu ekološki najodrživiji izvori energije.

Neiskorišćeni zeleni energetski potencijal baltičkih zemalja
Prema nedavnoj studiji evropske asocijacije za energiju vetra WindEurope, Baltičko more bi moglo biti sledeći veliki zamajac za evropsku energetsku tranziciju. (Izvor: Pixabay)

Međutim, ono što Baltiku nedostaje u vidu fosilnih goriva, može da nadoknadi izuzetno velika snaga vetra u Baltičkom moru, koji se može iskoristiti za pretvaranje u električnu energiju.

Priobalni vetar ne bi samo mogao da pogura Baltik u prvi plan energetske tranzicije, već i u prvi red izvoznika čiste energije, ocenjuje stručnjak za energetska pitanja Lukas Trakimavičijus, ranije angažovan u litvanskom ministarstvu spoljnih poslova.

Iako niko na Baltiku trenutno nema vetrenjača na otvorenom moru, sve tri države imaju velike planove za korišćenje energije priobalnog vetra u budućnosti.

Litvanija, na primer, namerava da ima najmanje 700 megavata električne energije iz pribalnih vetroparkova do 2030. godine.

Letonija i Estonija takođe očekuju izgradnju zajedničke vetrofarme od 1.000 megavata snage u Rigškom zalivu. Povrh toga, Estonija nastoji da postavi priobalni vetropark od 1.000 megavata u blizini ostrva Sarema do 2028. godine, pored niza drugih projekata koji su, za sada, u fazi razmatranja.

Sve ovo zvuči sjajno, ali to bi mogao biti samo početak, kaže Trakimavičijus.

Neiskorišćeni zeleni energetski potencijal baltičkih zemalja
Procenjuje se da bi Litvanija do 2050. godine mogla da ima do 3.600 megavata, Letonija do 2.900 megavata, a Estonija do 1.500 megavata snage kroz vetroelektrane na moru. (Izvor: Pixabay)

Prema nedavnoj studiji evropske asocijacije za energiju vetra WindEurope, Baltičko more bi moglo biti sledeći veliki zamajac za evropsku energetsku tranziciju.

Procenjuje se da bi Litvanija do 2050. godine mogla da ima do 3.600 megavata, Letonija do 2.900 megavata, a Estonija do 1.500 megavata snage kroz vetroelektrane na moru.

Ako bi se ovaj proizvodni kapacitet mogao ispuniti, studija tvrdi da bi Baltik potencijalno mogao da izveze oko polovine svoje priobalne električne energije od vetra u susedne države.

Očigledno je teško sa sigurnošću reći koliko bi električne energije baltičke države mogle da izvezu, a ostale države da uvezu. „Na kraju krajeva, da bi došli do dekarbonizovane budućnosti, Baltik i njihovi susedi moraće da pretrpe izuzetne promene do 2050. godine“, ocenjuje Lukas Trakimavičijus.

U tom smislu, smatra da će baltičke zemlje morati da efikasnije koriste energiju, ali i da dekarbonizuju i elektrifikuju velike delove svojih ekonomija.

Neiskorišćeni zeleni energetski potencijal baltičkih zemalja
Zbog nestalnosti morskih vetrova, Litvanija, Letonija i Estonija bi se najverovatnije morale osloniti na prirodni gas kako bi obezbedile energetsku stabilnost za svoje mreže. (Izvor: Pixabay)

Ipak, ako bi Baltik iskoristio svoj pun potencijal vetra i nastavio da razvija druge obnovljive izvore energije, nema sumnje da bi dobar deo njihove električne energije i dalje mogao biti dostupan za izvoz.

Da bi došle do više novca, baltičke države bi takođe mogle da iskoriste deo ove novootkrivene obnovljive električne energije i transformišu je u zeleni vodonik, kroz postupak elektrolize. Zeleni vodonik bi se mogao koristiti za proizvodnju, transport, grejanje ili može biti ponovo pretvoren u električnu energiju kao podrška elektroenergetskoj mreži.

Takođe bi se jednostavno mogao izvesti u susedne države. Ovakav korak bi sprečio rasipanje viška električne energije, a takođe bi pomogao da se dekarbonizuju oni sektori privrede u kojima elektrifikacija nije jednostavno izvodljiv proces.

Razumljivo, uvođenje zelenog vodonika ne samo da bi pomoglo energetsku tranziciji Baltika i susednih zemalja, već bi podržao i cilj Evropske unije o dostizanju klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Sa druge strane, Trakimavičijus ocenjuje da ovako ambiciozan zadatak preoblikovanja baltičkih energetskih sistema ne bi bio ni lak ni jeftin.

Neiskorišćeni zeleni energetski potencijal baltičkih zemalja
Ambiciozan zadatak preoblikovanja baltičkih energetskih sistema ne bi bio ni lak ni jeftin, a izgradnja vetrosistema i prateće infrastrukture bi trajala decenijama. (Izvor: Pixabay)

Troškovi izgradnje vetroparkova, energetske infrastrukture na kopnu i svih pratećih elemenata, koštali bi na desetine milijardi evra, a za izgradnju bi bile potrebne decenije. Pa čak i tada, malo je verovatno da bi Baltik mogao zauvek napustiti fosilna goriva.

S obzirom na nestalnost morskih vetrova, Litvanija, Letonija i Estonija bi se najverovatnije morale osloniti na prirodni gas kako bi obezbedile energetsku stabilnost za svoje mreže.

„Energija priobalnog vetra i zeleni vodonik moraju postati mnogo jeftiniji da bi ovaj plan uspeo“, kaže ovaj litvanski stručnjak za energetiku.

Trenutno, priobalni vetar teško da se može takmičiti sa fosilnim gorivima poput uglja ili gasa, a zeleni vodonik je oko tri puta skuplji od ostalih vrsta vodonika na bazi fosilnih goriva.

Srećom, postoji razlog za uverenje da će se stvari promeniti. Prema Međunarodnoj agenciji za obnovljivu energiju (Renewable Energy Agency - REA), zahvaljujući tehnološkim poboljšanjima i povećanju kapaciteta, priobalni vetar mogao bi da postane konkurent fosilnim gorivima do 2030. godine.

Kako se povećava dostupnost obnovljive energije, a troškovi elektrolizatora se smanjuju, zeleni vodonik bi mogao postati konkurentan vodoniku na bazi fosilnih goriva već 2030. godine.

Na kraju, ideja o iskorišćavanju potencijala priobalnog vetra i pretvaranja baltičkih zemalja u izvoznike čiste energije je ipak veoma daleko od realizacije. Trakimavičijus smatra da bi to zahtevalo „ogromne napore i ulaganja i savršene tržišne uslove.“

Međutim, ukoliko bi uspele u ovom poduhvatu, baltičke države bi postale energetski sigurnije i u značajno boljoj poziciji da odgovore na izazove koje donosi budućnost, što je prema oceni Trakimavičijusa cilj vredan ulaganja.


Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, omalovažavanje, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Web časopis BalkanMagazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Web časopisa BalkanMagazin.

captcha image
Reload Captcha Image...