U Sevilji su pomorandže izvor električne energije

Autor:   S.P.

Cilj pilot-projekta koji se sprovodi u španskoj Sevilji je da se energija dobijena fermentacijom pregaženog opalog voća najpre iskoristi za rad postrojenja za prečišćavanje vode. Prema konačnom planu, višak električne energije će biti vraćen u elektroenergetsku mrežu i koristiće se za snabdevanje grada. Ispitivanja pokazuju da bi realizacijom tog plana, pod uslovom da se kao resurs iskoriste sve seviljske gorke pomorandže, moglo da se obezbedi dovoljno električne energije za snabdevanje 73.000 domaćinstava. (Foto: The Guardian)

U proleće je vazduh u Sevilji sladak od mirisa cvetova gorke pomorandže, ali u toku zime 5,7 miliona kilograma plodova sa 48.000 stabala ove voćke na ulicama španskog grada predstavlja opasnost za pešake i stvara glavobolju komunalnoj službi.

Međutim, sada je pokrenut projekat za proizvodnju potpuno drugačijeg ”soka” od onog iz neželjenih pomorandži. Reč je o mogućnosti da se pomorandže koriste za dobijanje električne energije, izveštava britanski Gardijan.

Pilot-projekat koji je lansirala lokalna vodovodna kompanija Emasesa predviđa da se 35 tona ovog južnog voća iskoristi za dobijanje čiste energije potrebne za rad jednog od gradskih postrojenja za prečišćavanje vode.

Pomorandže će se koristiti u već postojećem postrojenju za proizvodnju električne energije iz organskih materija. Metan prikupljen pri njihovoj fermentaciji koristiće se kao pogonsko gorivo za generatore.

“Nadamo se da ćemo uskoro biti u stanju da iskoristimo sve gradske pomorandže”, izjavio je Benihno Lope, šef odeljenja za zaštitu životne sredine u kompaniji Emasesa. Prema njegovoj proceni, da bi to postigli, potrebno je da grad investira oko 250.000 evra u ovaj projekat.

Lope je objasnio da se fruktoza iz pomorandži sastoji od vrlo kratkih lanaca ugljenika čije su energetske performanse tokom procesa fermentacije veoma visoke.

“Nije stvar samo u uštedi novca. Pomorandže su problem za grad, i mi stvaramo dodatnu vrednost od otpada", dodao je Lope.

pomorandže Sevilja
Kompanija Emasesa predviđa da se 35 tona gorkih pomorandži iskoristi za dobijanje čiste energije potrebne za prečišćavanje vode, dok je konačan plan da se višak koristi u okviru elektroenergetske mreže. (Izvor: The Guardian)

Višestruka korist

U ovom trenutku je primarni cilj da se energija dobijena iz pomorandži iskoristi za pokretanje sistema za prečišćavanje vode, dok je konačni plan da se višak električne energije vrati u mrežu.

Članovi tima koji stoje iza ovog projekta tvrde da je njegov potencijal ogroman, s obzirom na izuzetno velike količine voća koje bi inače dospelo na deponiju ili bi se koristilo kao đubrivo.

Navode da su ispitivanja pokazala da će od 1.000 kilograma pomorandži biti proizvedeno 50 kilovat-časova, što je dovoljno da se električnom energijom dnevno snabdeva pet domova. Takođe računaju da bi, u slučaju da se kao izvor iskoriste sve dostupne pomorandže u Sevilji, a dobijena električna energija vrati u mrežu, moglo da se snabde čak 73.000 domaćinstava.

“Emasesa je sada u Španiji primer na koji se treba ugledati u pogledu održivosti i borbe protiv klimatskih promena, izjavio je gradonačelnik Sevilje Huan Espadas Cehas na konferenciji za novinare održanoj povodom lansiranja projekta.

Naglasio je da je ova nova investicija posebno usmerena na postrojenja za prečišćavanje vode koja troše gotovo 40 odsto energije neophodne da bi se gradu obezbedila pijaća voda i adekvatan tretman otpadnih voda.

“Ovaj projekat će nam pomoći da dostignemo ciljeve koji se odnose na smanjenje emisija štetnih gasova, povećanje energetske efiksnosti i obezbediti razvoj cirkularne ekonomije”, rekao je gradonačelnik Sevilje Huan Espadas Cehas.

Pomorandže lepo izgledaju dok su na drveću, ali kada otpadnu i zgnječe ih točkovi vozila, ulice postanu lepljive od soka i crne od muva koje se skupe zbog ovog voća, dok grad upošljava ne više od 200 ljudi koji ga odnose, što je izuzetno malo, jer je Sevilja četvrta po veličini španska metropola sa oko 1,5 miliona stanovnika, ako se računaju i okolna naselja.

pomorandže Sevilja
Ukoliko bi se iskoristile sve dostupne pomorandže u Sevilji, a dobijena električna energija koristila za snabdevanje grada, obezbedilo bi se snabdevanje čak 73.000 domaćinstava. (Izvor: The Guardian)

Voće sa dugom predistorijom

Gorke pomorandže su španski izvozni proizvod od koga se pravi marmelada, ali su i predmet mitova i legendi.

Potiču iz Azije, a u Španiju su ih doneli Arapi pre otprilike hiljadu godina, i dobro su se adaptirale na klimu južnog dela te zemlje.

“Gorke pomorandže su se ovde primile, otporne su na zagađenje i dobro su se prilagodile na region”, konstatovao je Fernando Mora Figeroa, rukovodilac službe za održavanje parkova u Sevilji, istakavši da je već uvreženo mišljenje da je Sevilja “najveći narandžasti gaj na svetu“.

Region proizvodi oko 15.000 tona gorkih pomorandži, ali ih Španci ne jedu, pa se veći deo ovog voća izvozi u Britaniju, gde se od njega pravi marmelada. Seviljske pomorandže su i glavni sastojak likera Cointreau i Grand Marnier.

O nastanku marmelade ispredeni su razni mitovi i legende. Neki ga povezuju s britanskim rudarima rudnika bakra koji su radili za Rio Tinto u obližnjoj Huelvi, istim onim koji su krajem 19. veka osnovali prvi španski fudbalski tim Rekreativo.

Međutim, rukom pisani recept za marmeladu koji potiče iz 1683. godine pronađen je u zamku Danrobin u Saderlandu na severu Škotske.

Prema legendi, brod koji je prevozio pomorandže iz Španije sklonio se u luku Dandi, a tamošnji poslastičar Džejms Kiler je bio prvi koji je našao način da upotrebi ovo inače nejestivo voće. Ovo je možda legenda, ali je Kiler 1797. godine stvorio prvi komercijalni brend pod čijim se imenom prodavala marmelada.


Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, omalovažavanje, nepristojan govor, pretnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Zadržavamo pravo izbora ili skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Web časopis BalkanMagazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Web časopisa BalkanMagazin.

captcha image
Reload Captcha Image...