Kina: Sistem za trgovinu emisijama dobija nova pravila

Autor:   M.N.

Skup privremenih pravila za upravljanje trgovinom emisijama ugljenika u Kini, stupio je na snagu 1. februara, što predstavlja ključni korak u uspostavljanju jedinstvenog nacionalnog sistema za trgovinu štetnim emisijama, koji predstavlja deo napora Kine da do 2060. godine bude klimatski neutralna. (foto: Kina je najavila da će postati klimatski neutralna pre 2060. godine. Peking, Pixabay)

Ukupno 2.225 elektroenergetskih kompanija širom Kine, kojima je određen limit emisije ugljen-dioksida sada može da trguje svojim emisionim kvotama putem nacionalnog sistema za trgovinu emisijama (Emissions Trading System / ETS). Kompanije koje prevazilaze limite mogu kupiti neiskorišćene kvote od onih sa niskim emisijama.

Ovo je prvi put da je Kina definisala odgovornosti preduzeća za smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. To će pomoći jačanju zelenog razvoja i suzbijanju klimatskih promena, naveo je Li Gao, šef odseka za rešavanje klimatskih promena u  Ministarstvu ekologije i životne sredine.

Li je istakao da će stabilna trgovina emisijama ugljenika među elektroenergetskim kompanijama otvoriti put za postepeno širenje nacionalnog ETS-a i na druge industrije, promovišući tako zdrav i održiv razvoj sistema.

Šangaj
Kina je po prvi put definisala odgovornosti preduzeća za smanjenje emisije gasova koji izazivaju
efekat staklene bašte. (Foto: Šangaj, Pixabay)

Kina je najavila da će nastojati da dostigne vrhunac emisije ugljen-dioksida pre 2030. godine i da će postati  klimatski neutralna pre 2060. godine.

Sa ciljem razvoja nacionalnog sistema za trgovinu emisijama (ETS), Kina je pilotirala trgovinu emisijama na regionalnom nivou 2011. godine, koja pokriva sedam provincija i gradova, uključujući Peking, Šangaj i Guangdžou. Pilot programi naveli su velike zagađivače da znatno smanje emisije tokom godina.

Na kineskoj berzi emisija (Guangdžou), najvećem lokalnom tržištu ugljenika u zemlji, emisije ugljenika navedenih preduzeća u sektorima proizvodnje električne energije, cementa, čelika i petrohemije opale su za 12,3 posto od 2013. do 2019. godine.

Na berzi je navedeno oko 250 glavnih emitera ugljenika u Guangdžou. Oni obuhvataju gotovo 70 odsto emisije ugljenika koja se odnosi na energiju u pokrajini. Podaci sa berze pokazuju da se intenzitet ugljenika, odnosno emisija ugljenika po jedinici BDP-a, od stane kompanija koje spadaju u sekundarnu industriju, smanjila za 21,6 odsto od 2013. do 2019. godine.

Čaj Kimin (Chai Qimin), koji je na čelu Odeljenja za strateško planiranje Nacionalnog centra za strategiju klimatskih promena i međunarodnu saradnju, navodi da izgradnja nacionalnog ETS-a može povezati različita lokalna tržišta širom zemlje, povećavajući likvidnost tržišta i smanjujući trgovinske troškove za kompanije.

Kina - zagađenje
Trgovina emisijama ugljenika je uvedena za elektroenergetske kompanije, ali će se postepeno širiti
i na druge industrije. (Foto: Pixabay)

Nova snaga, manje emisija

U pokušaju da postigne svoj ambiciozni cilj klimatske neutralnosti, Kina nastoji da smanji emisiju ugljenika tako što će zameniti fosilna goriva obnovljivom energijom.

Država Kina se obavezala da će do 2030. godine povećati udeo obnovljivih izvora u potrošnji primarne energije na oko 25 posto i dovesti svoj ukupni instalirani kapacitet vetra i solarne energije na više od 1,2 milijarde kilovata.

U Unutrašnjoj Mongoliji, autonomnoj regiji Severne Kine, koja predstavlja glavno područje za proizvodnju uglja, 36 vetroelektrana sa zajedničkim instaliranim kapacitetom od skoro 7 miliona kilovata priključeno je na električnu mrežu početkom januara ove godine, u do sada poslednjem pokušaju regiona da zaustavi emisiju ugljenika.

Hongkong
Kina se obavezala da će do 2030. godine povećati udeo obnovljivih izvora u potrošnji primarne energije na oko 25 posto i dovesti svoj ukupni instalirani kapacitet vetra i solarne energije na više od 1,2 milijarde kilovata.
(Foto: Hongkong, Pixabay)

Ukupni instalirani kapacitet obnovljive energije u Unutrašnjoj Mongoliji dostigao je 50 miliona kilovata, što predstavlja oko petinu ukupne potrošnje elektične energije u regionu, naveo je Regionalni energetski biro.

Od decembra prethodne godine, ukupni instalirani kapacitet vetroelektrana u Kini dostigao je 229 miliona kilovata, dok su solarne elektrane dostigle ukupni instalirani kapacitet od 228 miliona kilovata.

Prema Izveštaju o radu Vlade Narodne Republike Kine, objavljenom na godišnjem zasedanju Lokalnog narodnog kongresa u januaru, Šangaj se obavezao da će smanjiti udeo uglja u svojoj primarnoj potrošnji energije na oko 30 posto do 2025. godine i dodati oko 200.000 javnih stanica za napajanje novih električnih vozila.


Upozorenje:

Web časopis Balkan Magazin ne odgovara za sadržaj objavljenih komentara. Sva mišljenja, sugestije, kritike i drugi stavovi izneseni u komentarima su isključivo lični stavovi autora komentara i ne predstavlja stavove redakcije Web časopisa Balkan Magazin.

captcha image
Reload Captcha Image...